Labaratoriya ishi №1 Mavzu: matlab тизимида матрицалар алгебраси Bajardi



Download 343,46 Kb.
Sana31.05.2022
Hajmi343,46 Kb.
#623153
Bog'liq
Labaratoriya ishi ¹1 Mavzu matlab òèçèìèäà ìàòðèöàëàð àëãåáðàñè


O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI AXBOROT TEXNALOGIYALARI VA KOMUNIKATSIYALARINI RIVOJLANTIRISH VAZIRLIGI
MUHAMMAD AL-XORAZMIY NOMIDAGI TOSHKENT AXBOROT TEXNALOGIYALARI UNIVERSITETI
Amaliy dasturiy paketlar
Labaratoriya ishi №1
Mavzu:
MATLAB тизимида матрицалар алгебраси


Bajardi: Khakmirzaev Bekzod 210-18

Tekshirdi: Aminov H

TOSHKENT – 2021

1-Амалий иш


Mavzu: MATLAB тизимида матрицалар алгебраси
Ишдан мақсад:
- Матрицаларни шакллантириш;
- Матрицалар устида амаллар;
- Матрицанинг асосий характеристикалари;
- Мартицали функциялар билан танишиш.
Услубий кўрсатмалар:
1. MATLAB — векторлар, матрицалар ва массивлар устида
мураккаб ҳисобларни бажариш учун мўлжалланган махсус
тизимдир.
2. Оддий сон ва ўзгарувчиларга ҳам МАТЛАБ да 1х1 ўлчамли
матрица кўринишида қаралади. Шу сабабли, оддий сонлар ва
массивлар устида бажариладиган амалларнинг шакли ва
усулларида бир хилликка эришилган. Зарур ҳолларда вектор
ва матрицалар массивларга айлантирилади ва уларнинг
қийматлари ҳар бир элемент учун ҳисобланади.
3. МАТЛАБ тизимида матрицаларнинг киритишнинг бир неча
йўллари мавжуд:
 Матрица элементининг тўлиқ киритиш;
 Матрицанинг ташқи файллардан юклаш;
 Функиялар орқали шакллантириш;
 м-файл орқали ҳосил қилиш.
4. Матрица элементининг тўлиқ киритишнинг қуйидагича
шартлари мавжуд:
 элементларни алоҳида пробел билан киритиш;
 қаторларни ―;‖ билан ажратиш;
 киритилган элементларни [ ] олиш.
5. Вектор ѐки матрицанинг айрим элементларини кўрсатиш
учун М(i), М(i, j) кўринишидаги ифодалардан
фойдаланилади. Мисол учун: » М(2,2).
2
6. Матрицанинг М(i, j) элементига қиймат бериш М(i, j)=x
ифодадан фойдаланиб бажарилади. Масалан: матрицанинг
М(2, 2) элементига 10 қийматни бериш керак бўлса,
қуйидагича ѐзилади: » М(2, 2)= 10.
7. Бир индексли М(i) ифода ѐрдамида битта устунга ѐйилган
матрица элементларига мурожат қилиш мумкин.
8. Матрица ва векторларнинг айрим элементлари билан бир
қаторда уларнинг ҳамма элементлари (массивлар) устида ҳам
амаллар бажариш мумкин. Бунинг учун амал белгисининг
олдига нуқта қўйилади. Масалан, * оператори векторлар ѐки
матрицаларни кўпайтиришни англатади, .* оператор эса
массивнинг ҳамма элементларини элементлараро
кўпайтиришни билдиради.
9. Матрица скалярга кўпайтириладиган М*2 ва М.*2 ифодалар
тенг кучли.
3
10. Матрицанинг асосий характеристикаларига қуйидагилар
киради:
 детерминанти;
 ранги;
 нормаси;
ортонормал базиси;
 хос сонлари ва векторлари.
11. Матрицанинг келтирилган характеристикаларини
ҳисоблашда керакли функциялар matlab\matfun папкасида
келтирилган ва мазкур функциялар рўйҳати help matfun
командаси ѐрдамида чиқарилади.
12. Матрицанинг детерминанти det() функцияси ѐрдамида
топилади.
13. MATLAB тизимида матрицанинг рангини rank()
функцияси орқали ҳисобланади.
14. A матрицанинг нормаси norm(A,P) функцияси ѐрдамида
ҳисобланади. Бу ерда: P– норма турини билдирувчи параметр.
15. A квадрат матрица изи диаганал элементлари
йиғиндисига тенг ва trece(A) функцияси ѐрдамида
ҳисобланади.
16. eye(n) – n ўлчамли бирлик квадрат матрица эълон қилиш
функцияси.
17. ones(n,m) – n, m ўлчамли элементлари 1 га тенг
матрицани эълон қилиш функсияси.
18. zeros(n,m) – n, m ўлчамли элементлари 0 га тенг
матрицани эълон қилиш функцияси.
19. diag() - функсияси орқали матрицанинг диоганал
элементларини чиқариш мумкин.
4
20. fliplr() - функсияси орқали матрицанинг диоганалига
нисбатан тескари матрица хосил қилиб беради.
21. magic() - функсияси ҳар томонлама квадрат бўлган
матрица хосил қилиб беради.
22. inv() – матрицага тескари матрица топиш функцияси.
23. Матрица сатри ва устунини оддий квадратик кавс билан
ўчириш мумкин []. Масалан: >> X(:,2) = []. Бу ҳолда
матрицанинг иккинчи устуни ўчирилди.
24. Матрица устун элементларини йиғиндисини топиш учун
sum() стандарт функциясидар фойдалариш мумкин.
Топшириқлар:
- матрицани шакллантириш
- матрица характеристикаларини топиш
- мартрицали функциялар билан ишлаш
- берилган мартицани тескарисини топиш
- устун ва сатрларни ўчириш.
Амалий ишнинг топшириш тартиби:
1. Амалий ишининг номланиши, берилган вариант.
2. ШК бажарилган дастур.
3. Олинган натижа.
4. Хулоса.


Xulosa:Matlab dasturini o’rnatib matritsa hosil qildim, u
matritsani vektr ustun va vektr satrlarini keltrib chiqardik
Download 343,46 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish