Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Веноз тулаконлиликнинг якунланиши



Download 0,89 Mb.
bet42/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Веноз тулаконлиликнинг якунланиши
1. Агар томирларни беркилиб колиши ёки коллатералларни ривожланиши сабаблари олди олинса нормага кайтади (шишларни сурилиб кетиши ва б.)
2.Веноз тулаконлилик ва конни олиб чикиб кетилишини кийинлашиши, узок давом этса, озикланиш бузилади ва энг аввало паренхима шикастланади.
а) цианотик индурация (упкада, жигарда, талокда, буйракда) веноз тулаконлилик узок давом этганда ривожланиб, у кислород танкислигига сезувчан булган паренхимани улимига, ва бириктирувчи ретикуляр туки маларни усишига олиб боради.
Б) упканинг кунгир индурацияси - упка паренхимасига диапедез кон куйилишга гемосидерозга ва склероз ривожланишига олиб боради.
В) мускат жигари тук - кизгиш тулаконлилик учоги билан жигарранг паренхимани алмашиниб келиши билан характерланади. Марказий веналарда тулаконлилик, булак перифериясидаги хужайраларда атрофияси ва ёг дистрофияси кузатилиб, кейинчалик цирроз билан якунланади.
Г) паренхиматоз аъзоларни ёг дистрофияси ва атрофиясига олиб боради
Д) тулаконлилик катори-масалан, меъдани ярага айланиши ва ундан кон кетиши.
Е) геморрагик тулаконлиликдаги инфаркт (упкадаги) - упка шишига олиб боради.
Ж) томирларни ёрилиши ва кон кетишлари (жигар циррозида кизил унгач веналаридан) олиб боради.
З) кон айланишининг пасайиши натижасидаги тромбозлар ва тромбоэмболиялари ривожланади.
Ахамияти аъзо вазифаси пасаяди, сурункали тулаконликда яллигланиш суст кечади, гипостатик пневмония, кон кетишлари, геморрой кузатилади.
С Т А З:
Стазда капиллярлар ва майда веналарда конни харакатланиши тухтайди.
Стазда макроскопик аъзо кукимтир куринади, микроскоп остида эса эритроцитлар хосил килган устунни бир жинслилиги, уларни шишганлиги, бир кисми пигментини йукотганлигини, атроф тукимани кирмизи рангга буялганлиги курилади. Эритроцитлардаги хусусий узгаришлар, стазни ривожланишини фаркини билишини енгиллатади. Масалан, «безгакдаги стаз», лейкоздаги «лейкоцитар стаз»лардан. Стаз узининг асосида невроген, рефлектор асосга эга булади.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish