Курс кисми: Умумий патологик анатомия


ацинар – (паренхимаси альвеоляр безларидан иборат) аденома



Download 0,89 Mb.
bet103/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

1. ацинар – (паренхимаси альвеоляр безларидан иборат) аденома.


2.тубуляр (безсимонг тузилмаларни йулларида усувчи) аденома 3.трабекуляр булак тузилишидаги аденома
4.сургичсимон аденома (кистоз тузилмаларда сургичсимон усиши билан намоён булган) цистоаденома. Аденома ракка айланиши мумкин.
Ёмон сифатли (хавфли ) усмалар
Эпителийнинг кам дифференцияланган ёки дифференцияланмаган хужайралардан ривожланган хавфли усмалар «рак» дейилади.
Ракни куйидаги микроскопик шакллари фаркланилади:
1.«урнидаги рак» (carsinoma in siti) 2.ясси хужайрали (эпидермал) мугузланувчи ва мугузланмайдиган рак
3.аденокарцинома (безсимон рак) 4.шилимшик (коллоидли) 5.солид (трабекуляр, куркам).
6.майда хужайрали 7.фиброз (скирр) 8.медуляр (аденоген) рак
1. «Урнидаги рак» ёки (интраэпителиал ноинвазив карцинома)инвазив усмайдиган рак булиб, уларда эпителиал хужайраларни атипизми ва пролиферацияси яхши намоён булган. Усиши остки тукималарга утмасдан эпителиал катлам чегарасидан булади, у бачадон буйнида, хикилдок ва меъдани шиллик катламда учрайди. Инвазив булмаган рак - усма усишни боскичидир. Вакт утиши билан у инфильтрловчи (инвазив) булади.
2.Ясси хужайрали (эпидермал) рак – тери ва шиллик катламларни ясси ва чегарадош эпителий билан копланган кисмларида (огиз бушлигида, кизил унгачда, бачадон буйнида, кин ва б.) учрайди. Ясси хужайрали рак дифференцияланган ракнинг бир шаклидир. Призматик эпителий билан копланган шиллик каватларда эпителий метаплазиялангандан сунггина ясси хужайрали рак ривожланади. Усма пастки, катламларга усиб кириб, уни емириб, у ерда уяга ухшаш куринишини хосил килувчи атипик эпителиал хужайралар тупламидан ташкил топган. Усма хужайралари мугузланиш хусусиятида саклаган булса, унда марваридга ухшаш (усма марвариди) тузилма хосил булади. Хужайраларни куйи дифференцировкасида мугузланиш руй бермайди. Шу хусусиятига караб ясси хужайрали ракни мугузланувчи ва мугузланмайдиган шаклларга ажратилади.
3. Аденокарцинома (безли рак) – шиллик кават ва безларни призматик эпителийсидан ривожланади. Шунинг учун у шиллик каватда хам безсимон аъзоларда хам учрайди. Аденокарциномада эпителий хужайраларини атипизми кузатилади. Улар турли шаклда булиб, ядролари гиперхромдир. Усма хужайралари турли шакл ва катталикдаги безсимон тузилмалари хосил килиб, атроф тукимага усиб киради, уни емиради.
Аденокарциномани куйидаги вариантлари фаркланилади: ацинар тубуляр (найсимон), сургичсимон – (атипик сургичсимон тузилмалар билан намоён булувчи) аденокарциномалар. Аденокарцинома дифференциялашган ракни бир куринишидир.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish