Курс кисми: Умумий патологик анатомия


Усмаларнинг консистенцияси



Download 0,89 Mb.
bet97/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Усмаларнинг консистенцияси паренхима ёки стромани устун туришига боглик. Усмада паренхима купрок булса, усма юмшок булади. Тогай ва суяк тукимасини усмалари, одатда, жуда зич булади.
Якка усмалар купчилик холларда битта аъзода аста-секин катталашиб борадиган тугун куринишида усади (якка ёки уницентрик холда пайдо булиши). Баъзан битта аъзода ёки бир йули бир неча аъзода бир канча усма тугунлари пайдо булади (куплаб ёки мультицентрик тарзда пайдо булган усмалар).
Бир канча холларда усма битта тукималар системасига кирадиган бир нечта аъзоларни шикастлантиради, мас: лимфа тугунларини хар хил жойлашувга эга булган усмалари, кумик усмалари шулар жумласидандир.
Бундай холларда системага ёйилган усма жароёнлари тугрисида гап боради.
Усмаларнинг гистологик тузилишлари.
Усмалар макроскопик жихатдан бир - биридан кам фарк килиши мумкинлигига карамасдан, гистологик тузилишни жуда хилма - хил булиши характерлидир, хар бир усма микдор жихатдан кенг доирада узгариб турадиган строма билан паренхимадан ташкил топган. Усмаларни баъзиларида строма кам ва паренхима куп булса, бошкаларида тескари нисбат курилади, учинчи хилларда паренхима билан строма бир текис таксимланган булади. Усма стромаси бириктирувчи тукимадан ташкил топган булиб, бу тукималарда кон ва лимфа томирлари, нерв толалари бор. Усма паренхимасини шу турдаги усмага характерли булган хужайралар хосил килади. Купчилик усмалар аъзога хос типда тузилган, яъни уларни паренхима билан стромаси булади. Бундай усмалар органоид усмалар деб аталади. Баъзи усмалар, мас: саркомаларда строма суст ривожланган булиб, деярли аникланмайди. Бундай усмалар гистиоид усмалар деб аталади, чунки улардаги строма ё юпка деворли томирлар системасидан ёки аргирофил толалардан тузилгандир. Усма стромаси билан бирга усади ва усма кайси аъзода авж олган булса, уша аъзо стромасидан келиб чиккан булади.
Усма хужайралари гистологик тузилиши жихатидан шу усма усаётган аъзо хужайраларига мос келадиган булса, бундай усма гомологик ёки гомотипик усма деб аталади. Усма хужайралари гистологик жихатдан аъзо хужайраларидан шу аъзога ётдек булиб куринадиган даражада фарк киладиган булса, бундай усмалар гетерологик ёки гетеротипик усмалар деб аталади.
Усмалар мазкур аъзога ёт булган, эмбрионал узгаришлар натижасида шу аъзога келиб колган элементлардан келиб чиккан булса (мас: бачадон деворида суяк тукимасидан пайдо булган усма, упка ёки бош мияда ёг тукимасидан вужудга келган усма) бундай усмалар гетеротопик усмалар деб аталади (гетеротопия - тукималарнинг кучиши, бошка жойга бориб колиши демакдир).
Усмаларни купчилиги органоид тузилишига эга булса, уларни умумий архитектоникасида усмаларни нормал аъзо ва тукималардан ажратиб олишга имкон берадиган бир канча хусусиятлари курилади. Усмада строма билан паренхимани хам микдор жихатдан, хам сифат жихатдан нотугри нисбатда булиши кузатилади.
Бундай ташкари, усма паренхимаси хужайралари узини олган жойи ва тузилиши жихатидан нормал хужайралардан фарк килади. Усма тукимасига характерли булган жами белгилар атипизм деб юритилади.
Атипизм паренхима билан строма нисбатига ёки паренхима хужайраларини нотугри жойлашганига, усма паренхимаси хужайраларининг тузилишига тааллукли булади. Шу муносабат билан тукима ва хужайрага оид атипизмлар тавофут килинади.

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish