Курс иши мавзу:Ўзбекистонда миллий валютанинг муомалага киритилиши. Бажарди


Пул тизимининг баркарорлиги ва миллий валютанинг конвертабеллигини таъминлаш йуллари



Download 56,25 Kb.
bet4/6
Sana23.02.2022
Hajmi56,25 Kb.
#149605
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Кабулов Агзам Мек-57(2)

3.Пул тизимининг баркарорлиги ва миллий валютанинг конвертабеллигини таъминлаш йуллари
Миллий валюта - миллий ифтихор, давлат мустакиллигининг рамзи, суверен давлатга хос белгидир. Бу ресnyбликага тегишли умумий бойлик ва мулкидир.
Хар бир жамиятда пулга юклатилган вазифаларнинг самарали бажарилиши ик,тисодий ва ижтимоий усишни рагбатлантиради, пул к,адрининг тушиши эса тартибсизликка, жамият ривожланишида бошка тускинликлар пайдо булишига олиб келиши мумкин. Пулнинг баркарорлиги деганда, пулнинг сотиб олиш кийматининг узгармаслиги ва валюта доимийлиги тушунилади. Пулнинг сотиб олиш кобилияти шу пул бирлигига тугри келувчи товар ва хизматлар микдори билан ифодаланади. Бинобарин, пулнинг сотиб олиш кобилиятини ифодаловчи «курсаткич» товарлар ва хизматлар бахоси хисобланади. Агар товар ва хизматлар бахоси баркарор булса, пулнинг сотиб олиш кобилияти хам баркарор булади. Агар пул узгармаган шароитда товарлар бахоси ошадиган булса, бухол пулнинг сотиб олиш кобилияти тушганини курсатади ва аксинча, товар ва хизматлар бахосининг тушиши пулнинг сотиб олиш кобилиятини ошганлигидан далолат беради. Демак, пулнинг кадри товарлар ва хизматлар бахосига тес кари пропорционал - нарх пасайса, пул кадри ошади ёки нарх ошса пулнинг кадри тушади. Пул товар булганлиги учун хам унга талаб ва таклиф таъсир килади. Пул таклифи муомалага чикарилган турли шаклдаги пулларнинг йиғиндиси булиб, У талабдан ортик, ёки кам булиши мумкин. Муомалага чикарилган пул микдори пулнинг айланиш тезлигига караб хам узгариб туриши мумкин. Пулга булган талаб мамлакат пул айланмаси асосида аник,ланади. Пул талаби корхоналар, ташкилотлар, муассасалаr, ахоли, давлат ташкилотлари олиб борадиган накд пуллик ва накд пулсиз айланма учун зарур пул мик,дори асосида аникланади. Пулга булган эхтиёж хужалик субъектлари - ишлаб чик,арувчилар ва истеъмолчилар уртасида буладиган пуллик жараёнларнинг куламига ва тезлигига боғлик. Пу лни куллаш йули билан бажариладиган жараёнларнинг кулами канча кенг булса, пулга буладиган талаб шунча куп булади. Агар пул билан боғлик. Операциялар тез бажарилса, пулга булган талаб шунча кам булади демак, муомалага кам пул чик.ариш керак булади. Пулга булган таклиф ва талабнинг тенглиги пул мувозанатини билдиради. Пулга булган таклиф, унга булган талабдан ошмаеа пул барарор деб хулоеа килиш мумкин, аксинча булеа, пулнинг кадри тушиб кетади ва пулдан кочиш жараёни бошланади. Амалиётда пулни жамғаргандан кура уни товарларга айлантириб куйиш ёки бошка бир кадрлирок. Валютани жамғариш кулай булиб колади. Пулнинг баркарорлигини таъминлашнинг аеоеий йуналишларидан яна бири бюджет такчиллигининг булмаелигидир. Давлат бюджети харажатларининг даромадларидан ошиб кетиши натижаеида юзага келадиган бюджет так,чиллиги муомалага товарлар билан таъминланган пуллар чик.ариш хиеобидан копланади. Бу тадбир муомалада таъминланган пулнинг купайишига, окибатда пул кадрининг тушиб кетишига олиб келади. Шунинг учун хар бир мамлакат пул так.чиллиги булмаелигига ёки унинг еалмоғи езиларсиз булишига эришиши керак. Пу лнинг баркарорлигини таъминлашнинг яна бир йуналиши бу олтин ва валюта захираларининг мавжудлиги ва уларнинг кynайишидир. Олтин валюта захираларининг канча куп булса, пул шунча барк,арор булиши мумкин. Миллий валютани муетахкамлашнинг яна бир шарти - инфляцияга к.арши пухта уйланган еиёеат юритишдир. Муомалага чик,арилган хар бир сум муайян микдордаги товар ва хизматлар билан таъминланган булиши зарур. Ички бозоримизни товарлар билан тулдириш, ах,олига хизмат куреатишнинг еифати ва турларини ошириш хам миллий валютанинг баркарорлигини таъминлашнинк.


Download 56,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish