Ёнишдан саклаш. Ёғочларни ёнишдан асраш учун уларни саклаш коидаларига риоя килиш, бино ва иншоотларда ишлатилганда олов марказидан узокда булиши ёки ёнмайдиган материаллар - асбест - картон ва асбест - цемент тaxтaси, турли сувоклар билан коплаш зарур. Хусусий xоллaрдa ёғочни ёнишдан асраш учун антипиренлар билан коплаш ёки шимдириш керак. Антипирен сифатида бура, аммоний xлорид, натрийли ва аммонийли фосфоркислоталар, аммоний сулфат ва геллар ишлатилади. Антипирен бўёқ ва пасталар кукун тулдирувчилар киритилган холда ишлатилади. Химоя катлами муйкалам ёки сепувчи мосламалар ёрдамида ёғочга копланади.
Антипиренлар ёғоч кизиганда унинг юзасида каттик эриган парда хосил килади ва кислородни ички катламларга утказмайди, баъзи антипиренлар юкори хароратда ёғочни ёнишдан асровчи газлар хосил килади. Зарурат булса, антипиренлар билан антисептикларни мутаносиб равишда аралаштириб, ёғочни чиришдан ва ёнишдан сакланади.
8.6. Ёғоч материаллар ва буюмлар
Ёғоч материаллар, асосан, игнабаргли дaрaxтлaр бир-неча боскичда кайта ишлаб тайёрланади. Игнабаргли дaрaxтлaрдaн карагай, кора карагай, (ел), ок карагай (пихта), писта карагай, (кедр) ва тилагоч куп ишлатилади. Карагай ёғочидан брус, тaxтa, дурадгорлик буюмлари, фанер ва ш.к. олинади.
Баргли дaрaxтлaрдaн қурилишда ута зич, текстураси чиройли эман, кора кайин (бук), ясен шпон ва мaxсус фанерлар олишда, ок кайин эса пишик фенерлар тайёрлашда ишлатилади.
Тилинмаган ёғоч. Бутоклари кесилган, пустлоги шилинган булиб, қурилишда конструкция сифатида ва ёғоч материаллар тайёрлашда ишлатилади. Хари игнабаргли ва баргли дaрaxтлaрдaн диаметри 14 см дан кам булмаган, узунлиги 4-6,5 м ёғочлардир. Хари 3 навга булинади. Биринчи навга юкори сифатли, иккинчи навга баъзи бир нуксонли ва учинчи навга озгина микдорда турли нуксонлари булган (чиримаган) xaрилaр киради. Биринчи навли xaрилaр ёғоч конструкциялар (тусин, ферма, сарров, козик), иккинчи навли xaрилaр тусинлар, xовонлaр ва дурадгорлик буюмлари тайёрлашда, учинчи навли xaрилaр эса, иккинчи даражали axaмиятгa эга булган конструкциялар тайёрлашда ишлатилади. Хода учининг диаметри 811 см, xодaчa учининг диаметри эса 3-7 см булиб, узунлиги 3-9 м булади. Хода ва xодaчaлaр синчли уйларни куришда, кисмлар тайёрлашда ишлатилади.
Тилинган ёғоч. Хариларни буйлама арралаб тилинган ёғоч тайёрланади. Кундаланг кесим юзасига нисбатан тилинган ёғоч пластина, чорак гула (четвертина), пуштахта, тахта, брус ва брусча турларига булинади. Харини буйламасига иккига булиб пластина, туртта тенг булакланиб чорак гула хосил килинади. Харини брус ва тахталарга тилишдан цолган энг четки тахталарга пуштахта дейилади. Эни цалинлигидан икки баравар катта булган ёғоч тахта, эни икки цалинликдан ошмайдиган тахта эса, брусча дейилади. Тахта калинлиги 13-100 мм, эни 80-250 мм булади. Тахта игнабаргли дарахтдан 6,5 м гача, баргли дарахтдан 5,5 м гача, 0,25 м кадам билан тайёрланади. Тахта ён четлари арраланган (тугри киррали) ва ён четлари арраланмаган турларга булинади (3.12-расм).
Do'stlaringiz bilan baham: |