Кунжут уруг`ининг тайёрлаш, сақлаш ва дастлабки ишлов бeришнинг тeхнологик ва “илмий”асослари



Download 1,86 Mb.
bet1/3
Sana03.03.2022
Hajmi1,86 Mb.
#480742
  1   2   3
Bog'liq
2 5238014785601147627


КУНЖУТ УРУГ`ИНИНГ ТАЙЁРЛАШ, САҚЛАШ ВА ДАСТЛАБКИ ИШЛОВ БEРИШНИНГ ТEХНОЛОГИК ВА “ИЛМИЙ”АСОСЛАРИ
Режа

Кириш
1.Кунжут уруг`ини тайёрлаш, сақлаш ва дастлабки ишлов беришнинг тарихи ва ахамияти


2.Кунжут уруг`ини тайёрлаш, сақлаш ва дастлабки ишлов бериш технологиясининг назарий асослари
3.Кунжут уруг`ини тайёрлаш, сақлаш ва дастлабки ишлов беришни янги технологиялар билан ривожлантиришнинг илмий асослари
19.Хулоса , таклиф, ва тавсиялар
20. Фойдаланилган адабиётлар

Кириш;
Кунжут – кунжутдошлар оиласига мансуб бир ва кўп йиллик ўтсимон ўсимликлар туркуми, мойли экин. Ватани – Африка. Пояси тик ўсади, 4-6 та узун ён шохлар чиқаради. Барги оддий, бандли, якка-якка ёки қарама-қарши жойлашган, тукли. Гули барг қўлтиғида 1-3 та бўлиб жойлашган, 5 баргли. Меваси кўсакча, чўзиқ, ясси, тукли. Бир тупда 20-300 кўсакча бўлади. Кўсакчаси 2 ёки 4 чаноқли.


Узунлиги 3-5 см. 1000 дона уруғи вазни 2-5 г. Уруғининг ранги оч ёки тўқ жигарранг, гоҳ оқ ва қора. Кунжут иссиқсевар, ёруғсевар, қисқа кун ўсимлиги. Уруғи 15-16°С да униб чиқади. Ўсиш даври 90 – 110 (120-150) кун.
Кунжут энг қимматли мойли экинлардан, уруғи таркибида 65% мой, 16-19% оқсил, 16-17% азотсиз моддалар мавжуд. Кунжут сур тупроқли, унумдор, дон-дуккакли экинлардан бўшаган ердарда мўл ҳосил беради. Ўсув даврида 2-3 марта култиватсия қилинади, икки марта ҳар гектарга 40-50 кг дан азот бериб қўшимча озиқлантирилади. Гуллашига қадар 1-2 марта, гуллаш даврида 2 марта сув берилади.
Ҳозирги кунда Ўзбекистонда кунжутнинг 3 нави етиштирилади.
Бугунги кунда юртимизда етиштирилаётган кунжут маҳсулоти Озарбайжон, Беларус Республикаси, Германия, Ироқ, Қозоғистон, Қирғизистон, Ливан, Монголия, Тожикистон каби мамлакатларга экспорт қилинмоқда.


1. .Кунжут уруг`ини тайёрлаш, сақлаш ва дастлабки ишлов беришнинг тарихи ва ахамияти
Озиқ-овқат хавфсизлигида ахамияти. Кнжут мойи озиқ-овқатда сифати ва тами бойича бошқа мойлардан устун туради.Кунжут энг қимматли мойли экинлардан.Унинг уругида 48-63 %мой ,16-19% оқсил ва16-17% азотсиз моддалар мавжуд.Кунжут мойи осимлик мойлари ичида энг сифатлилардан бири хисобланади.
Кунжутни халқ хўжалигидаги ахамияти. Совитиш усулида олинган кунжут мойини халқ хўжалигида истъемол учун энг яхши мой хисобланади.Ундан кансерва , қандолат махсулоти,маргарин тайёрлашда ва табобатда ишлатилади. Қобигидан тозаланган ва уруғ майдалангантанасидан парфюмерияда қўлланиладиган ёқимли хидли моддалар олинади.Кунжараси тойимли озуқадир. Кунжут кунжарасида 40% оқсил 8% мой болади,у қандалот саноатида кенг қўлланилади ва молларга озуқа сифатида берилади.
Кунжутни келиб чиқиши тарихи. Кўп олимлар кунжут Ҳиндистондан тарқалган деб хисоблашган ,чунки Хиндистонда бу ўсимлик қадимдан экиб келинган.Баъзи бир олимлар кунжутни ватани Жанубий Африка деб хисоблашади. Жанубий Африкада кунжут кўп экилмайди,аммо энг кўп турларининг сони шу минтақада учрайди 35 та туридан 28 таси Африкада учрайди.Ёввойи холда хам кунжут турлари фақат Жанубий Африкада учрайди.Кунжут Жанубий Африкадан Эфиёпия ва Эритрея орқали Хиндистонга ўтган ва шу худудда шароит маъқбул болганлиги туфайли кенг тарқалган. Хиндистондан эса 2 ёл билан бошқа минтақаларга тарқалган.Биринчи йўл билан ғарб томонга : Афғонистон, Ўрта Осиёдан Ўрта Ер денгизи сохилларигача ,иккинчи йўл Хитой ва Японияда жудда кўп махаллий шаклларивужудга келган.Хозирги кунда Хиндистон, Покистон,Хитой Карея , Япония, Эрон,Кавказ Мексика Балгария Италия Испания Арабистон Исроил каби давлатларда кўп экиб келинмоқда.Ер юзида экин майдони 6.1 млн.т га ўртача хосилдорлиги 3,9 с/га , ялпи хосил 2,9 млн.т
Кунжут бир йиллик ўсимлик бўлиб,кунжутдошлар-Педалиаcеае – оиласига,Сесамум индиcум Л. Мадиний турига мансуб бир йиллик ўсимлик.Ўзбекча – седанарусча,лотинча-Сесамум, ингилизча-Сесаме .

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish