лугат хам муайян нуткий вазиятда тил сохиби мурож аат килиш и
мумкин булган ифода воситасини баш орат кила олмайди.
Л угатлар одатда нутк ам алиёти оркасидан кувиб ета олм ай
ди. У ларда одатда тил тизим ида уз аксини топган имконий маъ-
нолар урин олган буладики, айрим нуткий вазиятларда мазкур
м аъноларнинг бирортасидан хам ф ойдаланиб булмайди. Б иноба
рин, тарж им оннинг вазифаси наф акат муайян лисоний восита
нинг лугатга киритилган
м аъноларидан энг макбулини, балки лу-
гатда уз аксини тогтмаган ёки топиб улгурм аган, бирок уш бу н ут
кий вазият учун айни муддао булган маъносини матний тахлил
асосида муайян килиш дан иборатдир. Бундан таш кари. лисоний
воситанинг айрим маъно ва маъно бслгилари тилда катор синони
мик воситалар ёрдам ида ифода этилган буладики,
уларнинг бар-
часини лугатда акс эттириш нинг имкони булмайди. Бпр суз би
лан айтганда, мавж уд лугатлардан тарж им он учун зарур булган
барча ахборотни тула-тукис олиш ам алий жихатдан мумкин эмас.
Ш унга карамай, лугатларда акс эттирилган тиллараро экви
валентлар барча нугкий вазиятларда лисоний воситанинг маъно
ва вазифасини муайян этиш да хал килувчи ахамият касб этади.
С анъаткор лексик бирликларнинг лугатларда тасвирланган м уво
фик маънолари асосида тарж им а тилида уларнинг зарурий м аг
ний маъноларини ифода этадиган лисоний воситалар кидириб то-
пади. В ахоланки. барча матний маънолар имконий воситалар си
фатида лугатдан урин олган асосий семантика атрофида у ёки бу
дараж ада гурухлаш ган булади.
Тилнинг барча халклари учун бирдай фикр алмаш иш куро-
ли эканлиги аслият ва тарж им а тиллари
бирликларининг катор
х,олларда бир-бирларига лугавий мос келиш ларини такозо этади-
ки, тарж им онлар бундай кулай имкониятдан одатда унумли фой-
даланадилар, чунки лугавий мос бирликлар купинча бир хил ва-
зиятлар тасвири учун кулланиладиган доим ий эквивалентлар хи-
собланганлари холда, тарж им а ж араёнида уларнинг бири иккин-
чиси оркали осон алмаш тираверилади.
Аммо тилларнинг миллий
хусусиятга эга эканликлари, улар
нинг мустакил тараккиёт ж араёнини босиб утиш лари туф айли ка
гор холларда аслиятда кулланилган у ёки бу лисоний воситага
тарж им а тилида муайян бир тил бирлиги эмас, балки бир нечта,
катор холларда бир-бирларидан маъно белгилари, баъзан эса ус
лубий вазифалари ж ихатидан ф арк киладиган лисоний воситалар
мос келади. А никроги, асл нусхада
акс этган муайян бир фикр
тарж им а тилида бир неча имконий нам уналар ёрдамида ифода
69
www.ziyouz.com kutubxonasi