Коррозия жараёнининг мохияти ва тезлиги


Металларнинг коррозияланиш хусусиятларига таъсир этувчи омиллар



Download 0,65 Mb.
bet22/50
Sana23.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#164481
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   50
Bog'liq
маъруза коррозия

Металларнинг коррозияланиш хусусиятларига таъсир этувчи омиллар
Металларнинг коррозияга чидамлигига ички факторлар (металлнинг табиати, кристалл тузилиши, легирловчи кушимчалар, сирт юзаси) ва ташки факторлар (коррозион мухит таркиби, агрегат холати, температура, рН) таъсир этади.
Ички факторлар таъсири: а) Металл табиатининг таъсири.
Хар бир металл узининг ички тузилиши билан характерланиб, атомлар кристалл панжарада богланиш энергиясига эга булади. Шу энергия металларнинг коррозияга бардошлилигини белгилаб “металл-коррозион мухит” узаро таъсирининг табиатини аниклаб беради.
Кристаллл панжарадаги металл атом-ионларнинг богланиш энергияси электрохимиявий характеристикаси металлнинг электрод потенциалидир.( Унинг киймати хар кандай металлнинг айни оксидловчи ёки коррозион мухит таъсирида коррозиясининг термодинамик эхтимоллигини белгилайди (оксидланиш потенциаллари жадвалига каранг).
б) Легирловчи кушимчаларнинг таъсири
Металл котишмаларининг коррозияга чидамлилигини ошириш учун уларга ёки термодинамик жихатдан баркарор, ёки осон (тез) пассивланувчи металлар (моддалар) кушиб легирланади.
Томман коидасига (n/8) га кура, хар кандай металл котишмага 1/8 атом улуши(12,5 %) микдорида кушилганда легирловчилик хусусияти намрён булади.
Легирлаш натижасида кристалл панжарадаги ион-атомларнинг янгидан тартибли жойлашуви натижасида котишма коррозияга чидамли элемент билан туйинади. Агрессив мухитнинг емирувчилик хусусияти танлаб таъсир этиши ва металл сиртида емирилишга чидамли ион-атомларнинг пайдо булиши коррозия тезлигини кескин камайтириб юборади.

30- расм. Fe-Cr-C котишмасининг 50 % ли HNO3 эритмаси (900С) таъсирида коррозияга чидамлилиги.


Булардан ташкари металлиннг сирит (юзаси) ва котишмаларнинг таркиби хам асосий урин тутади.


6) Металларнинг коррозион хусусиятига механик факторлар таъсири
Турли максад ва холатларда фойдаланиладиган металл конструкциялари ва жихозлари ишлатилиши жараёнида нафакат агрессив мухит таъсирига, балки кучли механик зурикишга хам учрайдилар. Бундан механик таъсир остидаги зурикиш ташки куч таъсирида, термик кайта ишлаш мобайнида ва улардан буюмлар тайерлашда юзага келади.
Хусусияти ва катталиги жихатдан турлича булган механик кучлар ва агрессив мухит таъсирида куйидаги коррозия турлари юзага келади:

  1. Коррозион ёрилиш - доимий агрессив мухит ва чузувчи ( тортувчи) кучланиш таъсирида;

  2. Коррозион толикиш - доимий агрессив мухит ва ишораси ва катталиги жихатдан тез узгариб турувчи механик кучлар таъсирида;

  3. Кавитацион коррозия - суюк агрессив мухитнинг кучли оким кучи таъсирида юзага келадиган емрилиш:

  4. Коррозион эррозия - турли катталикдаги заррачаларнинг металл сиртида кирувчанлик (сирпаниш ) ва агрессив мухит таъсири остидаги емрилиш;

Умуман, хар кандай механик кучланиш (сикилиши, чузилиши) металлга ортикча энергия бериб унинг термодинамик баркарорлигини камайтиради ва металл атом-ионларининг кристалл панжарада богланишини камайтириб, панжарадан осон чикиб кетишига сабаб булади.


Механик кучланиш металлда гетероген электрохимиявий холат (турли потенциалли кичик зоналар)ни юзага келтиради. Унинг натижасида металл сиртининг химояловчи яхлитлиги бузилади. Аникрок айтганда, механик кучлар таъсирида металлнинг коррозияланиш тезлиги кам узгариб, унинг тури ва характери узгаради. Аксарият холларда у махалллий коррозия куринишини олиб коррозион ёрилишга сабаб булади.

Назорат саволлари.



  1. Пассивланиш маъносини тушунтиринг.

  2. – нима, унинг маъносини тушунтиринг.

  3. Кайта пассивланиш ходисасини тушунтиринг.

  4. Кайта пассивланиш нимадан иборат ва бу жараён пассивланишдан нимаси билан фарк килади.

  5. Пассивланиш ходисаси учун богланиш графигининг маъноси ва ахамиятини тушунтиринг.

  6. Пассивланишга турли оксидловчилар табиатини таъсирини богланиш графиги оркали тушунтиринг.

Таянч иборалар: пассивланиш, пассивланиш токи, пассивланиш потенциали, ута пассивланиш, ток зичлиги.

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish