Коррозия жараёнининг мохияти ва тезлиги


Деминераллашдан кейинги кушимча нейтраллаш



Download 0,65 Mb.
bet40/50
Sana23.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#164481
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   50
Bog'liq
маъруза коррозия

Деминераллашдан кейинги кушимча нейтраллаш.
Бу жараённинг вазифаси: деминералланган нефтга сода (Na2CO3) эритмасини юбориш. Максади: колган тузлар (MgCL2, CaCl2) ни Mg (OH)2 ва CaCO3 холида ажратиб чикариш. Нефть коладиган NaCL атмосферали хайдаш чукмаси билан чикариб юборилди.
Бу жараён унумдорлигига халакит берадиган омиллар:

  • “нефть - сув” мухитида кам микдордаги тузлар билан нейтралловчи реагент уртасидаги узаро таъсирлашувнинг кийинлиги;

  • ортикча олиниши мумкин булган сода таъсирида жихозларнинг емирилишини олдини олиш учун зарур булган сода микдорини аниклаш (хисоблаш). Оптимал сода микдори 5 - 10 ррm ни ташкил этади.

Юкорида айтиб утилган тадбирлар амалга оширилгандан сунг деминералланган нефть атмосферали хайдаш колоннаси бошагидаги конденсаторда йигилади. Унинг таркиби углеводород ва оз микдордаги сув аралашмасидан иборат булиб, осон конденсацияланади. Конденсацияланиш “нефть / сув” нисбатига (уларнинг парциал босимларига) боглик. ( расм).

(колонна “бошаги” t0 си).



  1. углеводородлар конденсацияси сохаси.

2- сув буглари конденсацияси сохаси
(100 - 1200с оралиги).
Бундан паст t0 да HCL гази сувда эриб,
кислотали мухит юзага келгани сабабли
интенсив коррозия жараёни бошланади.

- расм. Колонна “бошаги”да


t0 узгариши графиги.
Унинг олдини олиш учун конденсацияланишнинг куйидаги икки усулидан фойдаланилади:

  1. Сувли мухитдаги HCL ни нейтраллаш.

  2. Металл сиртида химоя пардаси хосил килувчи аминобирикмалар пуркаш.

HCL ни нейтраллаш: HCL ни барча компонентлар конденсация-ланишидан аввал икки усулда нейтралланади:
а) Аммиак билан нейтраллаш. Бу усулда системага газ холидаги аммиак юборилади ва HCL газсимон холдаги амоний хлорид тузига айлантирилади. Бу туз конденсацияланган сувда эриб HCL хосил килади ва унинг микдорини рН - метрия усули билан аниклаб, нейтралланган HCL микдори аникланади. Бу усулнинг камчиликлари:
Биринчиси. Системадаги HCL микдори куп буоса, куп микдорда туз хосил булиб, газ холидан кристалл холидаги моддага айланади ва конденсацияланишдан аввал туз чукиндиси колонна тубида чукади, натижада “чукинди таъсиридаги” жуда хавфли коррозия турини келтириб чикаради. Бу “бошак”даги хлоридлар микдори > 50 ррm булганда содир булади.
Иккинчиси. Аммиак системага киритилганда рН нинг ортиши окибатида газ холидаги H2S нинг сувда эрувчанлиги ортади. Бу кушимча H2S - ли коррозия жараёни юз беришига олиб келади. Бунинг олдини олиш учун деминераллаш сувини киздириб, эриган аммиакни буглатиб туриш керак.

  1. Нейтралловчи аминобирикмалардан фойдаланиш.

Атмосферали хайдаш колоннасида водород хлоридни нейтраллаш учун морфолин - гетероциклик амино бирикма О(СН2 - СH2-)2NH дан фойдаланилади. Унинг таъсирида:
О (СН2 - СH2)2 NH + HCL = О (СН2СH2) NH2+ CL-
cувда эрувчан баркарор туз хосил булади.
Афзаллиги:

  • идиш туби (девори)да коррозия келтириб чикарувчи чукинди хосил килмайди;

  • колоннадаги чикувчи махсулотда рН - ни аник ва осон назорат килиш имкониятини беради.

Ишлатилиш усули:
Нейтралловчи аминобирикма колоннага конденсацияланиш бошлани-шидан аввал пуркаланади. Пуркаланадиган амин микдори махсус усулда хисобланади:
Масалан: Оким харакати (дебит оттока) = 95 т / соат.
Фракция харакати (дебит фракция) = 92 т / соат.
Пуркаш микдори (%) = 4 ррm.
Аминнинг солиштирма огирлиги - 1,005 кг / см3
Хисоблаш: сарфланадиган аминнинг массаси:
m = 4 (95 + 92) = 4 ррm * 187000 т / соат = 0,748 кг / соат.
Сарфланадиган эритма хажми:
V = m / р = 0,748 кг / cоат / 1,005 кг / л = 0,74 л / соат.
Нейтраллаш жараёни бошкариш - колонна бошагида урнатилган сувнинг рН - ини улчовчм асбоб курсаткичи асосида амалга оширилади. Оптимал жараёни учун рН = 7 булиши керак, бунинг учун нейтраллашда:
- рН жуда кичик булмаслиги керак. Акс холда НCL - куплиги окибатида кислотали коррозия руй беради. Шунинг учун “бошак”даги сув сатхининг рН - и сув буглари конденсацияланиши вактидаги рН - дан кичик булиши керак:
- рН жуда юкори хам булмаслиги керак . Акс холда Н2S - нинг эрувчанлиги ортиб, коррозия тезлиги ортади ва коррозия махсулотлари (FeCI2, FeS ) туфайли “ кора сув “ хосил булади.
Тажрибанинг курсатишига иш жараёнидаги энг макбул мухит рН = 5,5 - 6,0 экан.
2. Химоя пардаси хосил килувчи аминлар - ингибиторлардан фойдаланишда улар сув буглари конденсацияланишидан аввал идиш деворларига утириб колиши учун пуркалади. Химоя пардаси баркарор туриши учун амин доимий пуркаб турилади.
Сарфланадиган аминнинг микдори:

  • Окимнинг хажми (микдори) (FR 55) = 95 т / соат.

  • Бензин узатилиши ( SNFB, FC 53) = 92 т / соат

  • Пуркаш каэффиценти = 3 ррm (массага нисбатан)

  • Амин (эритма) нинг зичлиги = 0,91 г / см3 (кб / л)

а) Парда хосил килувчи амин массаси:
3 * (92 + 95) = 0,56 кг / соат

  1. Хажм буйича: 0,56 / 0,91 = 0,6 л / соат каби хисобланади.



Коррозия жараёнларини назорат килиб бориш.

Коррозияга карши химоя чоралари боскичлари:



  • нефть хомашёсини деминераллаш;

  • минеарл тузлар колдигини нейтраллаш;

  • колонна бошагида хосил буладиган HCL ни аминлар ёрдамида нейтраллаш;

  • идиш ички деворларига химоя пардаси хосил килувчи аминлар билан ишлов бериб туриш.

Умуман, коррозияланиш жараёнини куйидаги усуллар ёрдамида назорат килиб турилади:
А) Резервуар бошагидаги хлоридлар микдорини улсаб бориш. Бу хлоридлар: HCL ни нейтраллашда хосил булган аминохлоридлар, темир хлориди ва сувдаги HCL сабабли пайдо булади. Барча тадбирлар натижасида 10 ррm дан куп булмаган микдордаги хлоридлар булишига эришиш зарур.
Б) Темир иони микдорини назорат килиш. Эритмадаги темир-ионлари микдори коррозия жараёнлари куламини белгилаб беради. Унинг микдорини камлиги коррозияланиш кулами камлигини билдириб, микдори ррm бирликларида ифодаланиб турилади.
В) Коррозия белгилари пайдо булишини кузатиб бориш. Бунда коррозия индикаторларидан фойдаланилади.
Ишлатилаётган жихозлар ясалган металл котишмаларидан ясалган пластинка намуналари ишлаб чикариш жараёни мухитида саклаб турилади ва вакти - вакти билан текшириб борилади. Намунада юз берадиган сифат ва микдор узгаришлари асосида тегишли хулосалар чикарилади.
Юкорида келтирилган барча тадбирларни амалга ошириш билан хар йили ишлатиладиган жихозлар сиртини юз микрон емирилишдан саклашга эришилади.

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish