Коррозия жараёнининг мохияти ва тезлиги



Download 0,65 Mb.
bet10/50
Sana23.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#164481
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   50
Bog'liq
маъруза коррозия

Г) Температура таъсири:
Коррозияланиш жараёнига температура таъсири хам бошка факторлар билан бирга боглик булиб, асосан куйидаги холларда уз аксини топган:

  • температура ортиши оксидловчиларнинг “кайтарилиш ута кучланишини” камайтиради. Н+ - иони кайтарилиши билан борадиган Н2S, CO2 + H2O; лар шароитидаги коррозияланиш жараёнлари тезлиги; К = А*ехр (-Еакт / RT) Аррениус тенгламаси билан ифодаланади. Бунда : Еакт - коррозияланишнинг эффектив активланиш энергияси; К - коррозия тезлиги; А - доимий сон; R - газ доимийси, Т - абсолют температура.

  • диффузион кийинчиликлар билан борувчи коррозион жараёнлариниг тезлиги кинетик кийинчиликлар билан борадиган емирилишга нисбатан температурага камрок боглик булади (очик шароитда), ёпик шароитда кучли боглик булади (9-расм).

  • турли металларнинг электрохимиявий коррозияланиши температура ортишига турлича боглик булади. Температура таъсирида нафакат коррозия тезлиги узгариб колмасдан, коррозия характери хам узгаради.

М: Рухланган пулат кувурларда жихозлар чучук сувли мухитда хона температурада ишлатилганда рух катлами пулатга нисбатан анод ролини уйнайди.

Кайнок сувли мухитда бу гальванинг системада рухнинг киймати ортиб, темирга нисбатан катод булиб колади, чунки нинг киймати манфий томонга силжийди.


Бу холлар изотермик системаларда (коррозион мухит ва металл бир хил температурали булганда) руй беради:
Айрим холларда (теплообменникда) иссиклик алмашинувчи жихозларнинг деворлари бошка, улар ичидаги коррозион мухит бошкачарок температурага эга булиб колади. Бундай холларда коррозия тезлиги юкори булади.
Конструкция ва жихозларнинг турли кисмларида турли температура булиши термогальваник коррозияланиш га олиб келади. Бунда юкори температурали кисмнинг потенциали манфийрок кийматли булиб, анод ролини утайди.
Айрим холларда юкори температурали кисм юкори потенциалига эга булиб, совук кисми кичик потенциали булса, совук кисм анод вазифасини бажаради. Буни тескари термогальваник элемент дейилади.



Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish