3. Царорларнинг ижросига рах,барлик цилиш
Б о ш к а р у в
ка рорла рини
б а ж а р и ш
корхоналарнинг
р е ж а л а р и ни ва унинг асосида тузилган цех, участка,
бр иг а да , смена ва б ошка ишлаб чикариш т опширикла рини
б а ж а р и ш д и р . Корхона режал ар и ни б ошк а р и шг а рах,-
б ар л ик ки л иш цех, участка б ошк а ру в аппаратный муайян
м а с а л а л а р буйича и шлаб чикариш жа раён и ни б о шк а -
ришдан ибора т булади. Бунда хар кайси б ул и н м ал а р
уз ларининг в а зи фа ла ри ни б а ж а р и ш билан банд булади.
Д е м а к , яг она б о шк а ру в тизими х а р а к а т га келтирилиб,
б арч а б о ш к а р у в булинмалари бир-бирига у з а р о т а ъ си р
курсатиб, д а в л а т режасининг б ажа рил и ши ни т аъмин-
лайди.
Р е ж а л а р н и б ош к а р и ш д а куп м а с а л а л а р зудлик билан
хал килинади. Бундай м а с а л а л а р рахбар иштирокисиз
ечилса, унда б о шк а р у в тизими ма кс а дг а мув о фик яра -
тилган булади. Бунинг учун хар кайси ходимнинг иш жойи,
шунингдек, б о ш к а р у в ж а р а ё н и д а уларнинг роли, в аз и ф а -
си,
ж а в о б г ар л и г и
а н и к белгиланган булиши
керак.
Шунд а г ин а р а х б а р л а р г а уз ишини бошка р а х б а р хо-
д и м ла р а р а л а ш м а г а н холда мустакил рав и шд а ечишг а
имкон я р а т ил г а н булади.
Р а х б а р н и н г асосий
вазифаси
бошка рув тизимини
м а к са д г а м у в оф и к уюштиришдан, унга и шл аб чика-
ришнинг асосий муаммолари билан шуг улланишг а имкон
я р а т и л и ш и д а н иборат. Бундай тизим куйидагича уюшти-
рилади:
Х,ар кайси б о шк а р у в б ули н мал а риг а асосий м а с а л а л а р
бириктирилади. Бу м а с а л а л а р илмий асосланган, а н и к
и ф о д а л а н г а н булиб, булинманинг низом-коидасига ёзиб
куйилади.
Янги б о ш к а р у в булинмала ри тузилган т ак д и р д а у ла р
учун з а р у р конун ас ослари и шлаб чикилади. Бу х, ужжатда
муайян б ули н ма н и нг асосий ма с а л а л а р и, хукуки, в а з и ф а -
л а р и д а н
т а ш к а р и
унинг
штат ж а дв а л и
(с афи)
ва
ма ъм у р ий
рах,бар
(цех, булим)
б ошлик лари
курса-
т и л га н б у ла ди . Шу нд а й килиб, ха р кайси б о ш к а р и л а д и г а н
булим яхлит уюштирилган булиб, уни битта р а х б а р
бо шк а ра д и.
Б о шк а р и л а д и г а н булим ходимлари уртасидаги в а з и ф а
ва ж а в о б г а р л и к шундай таксимланиши керакки, бу у л ард а
к у п р о к мустакиллик ва ташаббускорликни номоён килиш-
ни т а ъ ми нл аш и керак. Х,укук вазифас из, в а з и ф а хукуксиз
б улмайди деган коидадан келиб чикиб хар кайси булимда
б арч а ходимларнинг жа воб г арл и ги, хукуки, в аз и фа с и
аник, белгиланади.
Х а р кайси ходимга умумий иш х,ажмидан а н и к бир кис-
ми бириктирилади. Улар шу ишнинг б а ж а р и л и ш и г а жа во б -
гар б у л а ди ла р . Одатда, хар кайси ходимга в а з и ф а , х ук у к
ва ж а в о б г а р л и к ёзма равишда берилган булади. Бу и шл аб
ч ик ар и шд а ходимларнинг бир-бирининг ишига а р а л а ш и -
шига йул куймайди. Р а х б а р ф а к а т уз кул остидаг ила рг а
бу йр ук беради. Б о шк ал ар га эса буйрук ф а к а т уларнинг
бевосита рахбари томонидан берилиши керак. М ас а-
лан, цех бошлиги цехдаги хохлаган и шл аб ч ик ар иш
гурухида ишловчи ишчига расмий б уйрук бериши мумкин,
лекин бу нотугри, коидага зид булади. Агар цех бошлиги
ишчига унинг бевосита ра х б а ри уста оркали б уйру к берса,
унда у тугри ва коидага мув офик булади. Ишчи ха р доим
топширикни узининг устасидан олиши керак. Б а ъ з а н
рах,барларнинг уртасида бир-бирининг ишига а р а л а ш и ш
\ о л л а р и руй беради, бу улар орасида ма ълум норозиликни
келтириб чикаради. Бу эса жа м о а н и н г уюшк ок л иг иг а,
интизомига ва б ошка ла рг а салбий таъ си р курс атиши
мумкин.
М а ъ м у р ий ва функционал му носа ба тла р м а н с а б тав-
сияномаси оркали тартибга солинади.
Од а т д а низомда маълум л ав оз и м кайси булим т аркиби-
га кириши, у кимга ва унга кимл ар буйсуниши, шу р а х б а р
ходим
хал
киладиган
м а с а л а л а р
учун
ж а в о б г а р л и к
курсатилган булади. Б о шк а хо д имла р билан функционал
бо гла ни ш куйидагича а м а л г а оширилади: ходим к а н д ай
ма ъл у мотл арн и кайси пайтда кимга, шунингдек, ким кайси
пайтда ва кандай маълумотларни ходимга бериши керак.
Б о ш к а р у в таъсирчан булиши учун низом ва к о и д а л а р
ша роитг а к а р а б кайта и шл а б чикилиши лозим. Б о ш к а р у в
тизимининг самарадорлигини оширишнинг мухим омили
м е хна т кашла рни н г ташаббусини ва и шл а б ч и к а р и ш д а
к а т н а ш и ш фаоллигини кутаришдир.
Do'stlaringiz bilan baham: |