Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили



Download 5,31 Mb.
bet60/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

QД = f/ P, PA, PB, , I, T, S/.

Бу ерда:
P, PA, PB – турдош товарлар бахоси;


I – ахолининг пул даромадлари;
T – ахолининг диди ва нимани афзал куриши;
S – мулкий жам¨арма.

Агар товарлар бахосидан бошка жами омиллар узгармас деб олинса, талаб функцияси факат бахо функциясига тенг булади. Яъни,




QД = f/ P га тенг булади.

Товар махсулоти ишлаб чиўарилишидан олдин унинг истеъмол хусусиятлари тахлил ўилинади, хамда раўибларнинг махсулотлари нимага сотилаЄтганлиги сабаблари урганилади.


Урганиш амалиЄти шу нарсани курсатдики, истеъмол хусусияти, яъни товарнинг уз вазифасини бажариши унинг хаЄтдаги урнини беўиЄс ўилиб белгилайди.
Товарнинг хусусиятлари хам инсон эхтиЄжларига кура уч турга ажратилади:

  1. Товарларнинг моддий эхтиЄжларини ўондира олиш хусусиятлари;

  2. Уларнинг маънавий эхтиЄжларини ўондира билишлиги;

  3. Товарларнинг ижтимоий эхтиЄжларни тулдирувчи эрганомик хусусиятлари.

Биринчи хусусият товарларнинг инсон хаЄтида муаян вазифани бажариб, унинг моддий эхтиЄжини ўондириш тушунилади.
Товарларнинг эстетик хусусияти эса шакли, тузилиши, пардози ва хиди каби томонларини хисобга олса, эрганомика ўисмида инсоннинг унумли ишлаши учун ўулайлик яратиш имкониятлари урганилади.
Якка тартибдаги эхтиЄжлар ўуйидаги тартибда аниўланади:

  • Оиладаги роли, мажбурият доирасига кура;

  • Бошўа одамлар билан муносабатига ўараб;

  • Гурухнинг шахсга ва шахснинг гурухга талаби билан;

  • Катта жамоатчиликка ўушилиши билан ва хакозолар.

хозирда талаб ва таклифни урганган холда махсулот ишлаб чиўариш корхоналарнинг гуллаб - яшнаши учун хал ўилувчи омил хисобланади. Махсулот, иш ва хизматларга булган бозор талабининг максимал даражада кондирилиши бозор механизмининг зарур шартларидан бири хисобланади. Корхона фаолияти энг аввало, бозор регуляторлари асосида тартибланади. Бунда иктисодий манфаатлар муштараклиги эътиборга олинади.
Эркин бозор муносабатлари шароитида бозордаги талаб оркали хужалик юритувчи субъектларнинг ишлаб чикариш фаолиятига хамда ишлаб чикариш хажмларига таъсир курсатилади. Бу эса маълум даражада иктисодиªт тармокларида талаб ва таклиф мувозанатлашувига замин яратиб бериши мумкин.
Ривожланган мамлакатлар амалиЄтидан шу нарса куринадики, бозорбоп махсулот етиштириш учун уртача 60 га яўин янги Ёояни урганиб чиўиш лозим ва у ўуйидаги чизма куринишида булади (7-чизма).

Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish