a) -400;
b) +400;
c) +500;
d) -500;
e) +600.
35. Омбордаги материалларнинг йил охиридаги колди¨и кайси жавобда ту¨ри аникланган?
Курсаткичлар
Сумма
1
2
1. Йил бошига колдик
450
2. Сотиб олинган
370
3. 2-цехга берилган
180
4. 1-цехга берилган
30
5. Асосий ишлаб чикаришга сарфланган
410
6. Табиий камайиш меъªри
40
a) 260;
b) 220;
c) 200;
d) 180;
e) 160.
36. ¡айси жавоб гурухлаштириш усулини куллашдаги эътиборга олинадиган талаб ва шартларга мос келмайди?
гурухлаш белгиси ту¨ри танланиши лозим; факат бир тизимга кирувчи курсаткичларгина олиниши керак;
курсаткичлар бир хил улчов ва услубда аникланиши лозим; тахлил натижаларининг аниўлигини таъминлаш маўсадида тузилган гурухлар уðòàñèäàãè интерваллар оралиЁини яўинроў олиш лозим;
хар бир гурухдаги объектлар сони бир – бирига мос булиши лозим;
гурухлар тузиш кичик сондан, юўорига бориш тартибига амал ўилинган холда тузилиши; барча урганиладиган объектлар сони тузилган гурухларга баравар таўсимланганлигига риоя ўилиниши керак;
Мулчилик шакли бир хил булиши лозим;
37. Тахлил методининг узига хос мухим хусусиятлари кайси жавобда ту¨ри ва тулик акс эттириб берилган? икòèñîäèé ñàìàðàäîðëèêêà ýðèøèø ìàкñàäèäà êуðñàòêè÷ëàðíè áèð-áèðèãà áî¨ëèк хîëäà уðãàíèø;
Режанинг бажарилишига объектив бахо бериш хамда уни бажаришда корхоналарга боЁлиў булган ва боЁлиў булмаган омиллар ва сабабларни бир-биридан ажратган холда аниўлаш; Корхоналарнинг хужалик фаолияти жараёнида эришиши мумкин булган натижаларни олдиндан аниўлаш;
гурухлар тузишда кичик сондан, юўорига бориш тартибига амал ўилинган холда тузилиши.
38. Тахлил жараªнида иктисодий-математик усулларни куллаш оркали кандай асосий натижаларга эришиш мумкинлиги кайси жавобда ту¨ри ва тулик акс эттирилган? Тахлилни бажариш муддати тезлашади;
£згаришлар ва уларнинг таъсирини аник хисоблаш мумкин булади;
хисоблаш техникаларидан фойдаланиш осонлашади;
Омиллар таъсирини аниклаб булмайди;
хисоблаш техникаларидан фойдаланиш осонлашади; тахлилни бажариш муддати тезлашади; оддий-анъанавий усуллар билан хисоблаб булмайдиган мураккаб омиллар ва куп омилли курсаткичларни тулик урганиш имкони ту¨илади; хар бир таъсир этувчи омилнинг микдор ва сифат жихатларини аник курсатиб бериш имконияти ту¨илади; £згаришлар ва уларнинг таъсирини аник хисоблаш мумкин булади;
39. Èкòèñîäèé тахлил жараªнида курсаткичларни таўўослаб урганишда кандай талабларга риоя ўилиниши лозимлиги кайси жавобда ту¨ри ва тулик акс эттирилган? Тàўўîñëàø óñóëèíè ўуëëàøäà ìóхèì òàëàáëàðäàí ÿíà áèðè èæòèìîèé èøëàá ÷èўàðèø òóðëàðè хóñóñèéìè, êîëëåêòèâ ªêè äàâëàò êîðõîíàñèìè àëáàòòà хèñîáãà îëèíèøè ëîçèì; бир хил бахода хисобланган курсаткичларгина таўўосланиши лозим;