Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


-чизма Молиявий ва бошкарув тахлили фанининг вужудга келиши ва тарихий тараўўиЄт жараЄнида аталган номлари



Download 5,31 Mb.
bet21/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

1-чизма
Молиявий ва бошкарув тахлили фанининг вужудга келиши ва тарихий тараўўиЄт жараЄнида аталган номлари



БАЛАНСШУНОСЛИК


БАЛАНС ТАЛЎИНИ


БАЛАНСНИ ТАҐЛИЛ ЎИЛИШ


ҐИСОБОТ ТАҐЛИЛИ


ИЎТИСОДИЙ ТАҐЛИЛ


СОЦИАЛ – ИЎТИСОДИЙ ТАҐЛИЛ


ХЈЖАЛИК ФАОЛИЯТИ ТАҐЛИЛИ



ИЎТИСОДИЙ ТАҐЛИЛ


МОЛИЯВИЙ ВА БОШ¡АРУВ ТА¥ЛИЛИ


Молиявий ва бошкарув тахлилининг вужудга келиш тарихини куз олдимизга яўўолроў келтириш учун шу сохага баЁишланган адабиªтларни хронологик жихатдан куриб чиўиш маўсадга мувофиў деб уйлаймиз.


Кишилик жамияти ривожланиши давомида бир ўанча тузимларни уз бошидан утказди. Жумладан, жамият тараўўиЄтида социалистик тузум вужудга келгандан сунг тахлил фани режали иўтисодиЄтга асосланган курсаткичларни ва бухгалтерия балансидаги моддаларни батафсилроў урганишга киришди. Бу эса тахлил фанининг ахамиятини оширмади.
Собик иттифокда 1920 йилларга келиб, иттифок иктисодчи олимларидан П.Н.Худяков «Анализ баланса» ва «Популярные очерки балансоведения» асарларини, Н.А. Кипарисов «Основы балансоведения» ва «Построение балансов и анализ» асарларини чоп эттирди. Бу китобларда асосан иктисодий тахлил бир ªклама булиб, факат бухгалтерия баланси моддаларини тахлил килиш усуллари ту¨рисида фикр юритилган.
30-йилларга келиб тахлилнинг кулами кенгая борди. Тахлил килиш учун факат бухгалтерия баланси моддалари эмас, балки хужалик фаолиятининг бошка курсаткичлари хам тахлил этила бошланди. Натижада тематик тахлил вужудга келди ва баъзи мавзуларга ба¨ишланган адабиªтлар нашрдан чика бошлади. Бунга мисол килиб Н.Е.Колосовнинг «Основы экономического анализа себестоимости в предприятиях» (1931 й), А.П.Александровскийнинг «Калькуляция и анализ работы предприятий» (1932 й), А.Ф.Масановнинг «Баланс и анализ хозяйственной деятельности предприятий» (1934 й), А.А.Афанасьевнинг «Анализ отчета промышленных предприятий» (1938 й) китобларини келтиришимиз мумкин.
1940-йилларга келиб собик иттифокда «Хужалик фаолиятини тахлил килиш» фани фан сифатида тулик шаклланди. Бу даврга келиб ушбу фан буйича дарсликлар яратилди ва олий укув юртларида мустакил фан сифатида утила бошланди.
1950-йилларга келиб собик иттифокда тахлил фанининг ривожланишида асосий боскич булди. Бу даврга келиб мамлакатда саноат корхоналарида тахлил килиш фани янада ривожланди. Буни биз иктисодчи олимлар И.И.Поклоднинг «Экономический анализ производственно-финансовой деятельности промышленных предприятий» ва Г.Г.Бронинг «Анализ баланса промышленного предприятия» китоблари оркали хам куришимиз мумкин.
60-70 йиллардан бошлаб эса иктисодиªт тармоклари буйича тахлил фани ихтисослашиб борди ва тахлил фанининг бир канча турлари вужудга келди. Кейинги йилларда эса иктисодий тахлил фанининг назарияси устида куп ишлар олиб борилди ва тахлил назарияси фан сифатида шаклланди.
80-йилларнинг хусусияти шундаки, бу даврда иктисодий тахлил фанининг назариясини яратиш буйича худудий мактаблар вужудга келди. Жумладан, Москвада М.И.Баканов ва А.Д.Шеремет рахбарлигидаги мактаб. Булар «Теория экономического анализа» китобини 1987, 1990, 1995 ва 1997 йилларда кайта нашрдан чикардилар. Минс олимларидан В.В.Осмоловский, В.И.Стражев, Л.И.Кравченко, Н.А.Русак хамкорликда 1989 йилда «Теория анализа хозяйственной деятельности» дарслигини яратди. Киевлик олимлардан И.И.Каракоз ва В.И.Самборский хамкорлигида 1989 йилда «Теория экономического анализа» деган дарслик яратдилар. Ўзбекистонлик олимлардан И.Т.Абдукаримов, М.М.Пардаев, М.М.Тулахужаева, А.Т.Ибрагимов, А.Шоалимовлар хамкорликда тахлил фанининг узбек мактабини яратилишига асос солдилар. Эндиликда барча МДх давлатларида «Иктисодий тахлил назарияси» мустакил фан сифатида олий укув юртларида укитилиб кеелинмокда. Бу албатта корхоналар фаолиятини бошкаришда, унинг молиявий баркарорлигини ва ракобатбардошлилигини таъминлашда энг мухим тадбирлардан бири булиб хисобланади.
хозирги бозор иктисодиªтига утиш шароитида, иктисодий тахлил (молиявий ва бошкарув тахлили) хам янгиланиш даврини бошдан кечирмокда. Унинг мазмуни режанинг бажарилишини тахлил килишдан жахон андозалари талабларига жавоб берадиган курсаткичларни урганишга каратилмокда. Бу борада ижтимоий махсулотдан ялпи ички махсулот ва шундан келиб чикадиган курсаткичлар тизимига утиш кузда тутилмокда.



Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish