Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили



Download 5,31 Mb.
bet138/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

Мол-мулкнинг таркиби

Йил бошига

Йил охирига

Узгариши (+,-)

Сумма,минг сум

Салмо¨и, %

Сумма,минг сум

Салмо¨и, %

Сумма-даги, минг сум

Салмокдаги, %

Йил бошига нисбатан усиши, %

1

2

3

4

5

6=4-2

7=5-3

8=6\2*100

1. Узоў муддатли активлар

186790

25,99

203491

22,80

+16701

-3,19

+8,94

2. Жорий активлар
Шу жумладан:

531756

74,01

689066

77,20

+157310

+3,19

+29,58

А) Товар-моддий захиралари

470833

65,52

531450

59,54

+60617

-5,98

+12,87

Б) Пул маблаЁлари ва ўиска муддатли куйилмалар

7657

1,08

9491

1,07

+1834

-0,01

+23,95

В) Дебиторлар

53266

7,41

148125

16,59

+94859

+9,18

+178,08

Баланс активининг
ЖАМИ

718546

100,0

892557

100,0

+174011

-

+24,22

Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, биз тахлил килаªтган “АВС” акционерлик жамиятида урганилаªтган жорий даврда жами активлар суммаси 174011 минг сумга ªки 24,22 % га купайган. Активларнинг купайишини ижобий бахолаган холда, маълумотларга эътибор киладиган булсак, активларнинг купайиши асосан жорий активларнинг 157310 минг сумга ортганлиги хисобига булган. Корхонанинг узок муддатли активлари хам 16701 минг сумга ортганлигини ижобий бахоламок лозим. Жорий активларнинг таркибини урганадиган булсак, жорий йил охирида йил бошига нисбатан товар-моддий захиралар 12,87 % га купайган, яъни бу 60617 минг сумни ташкил этади. Акционерлик жамиятининг дебиторлик карзлари хам йил охирига келиб 178,08 % га ªки 94859 минг сумга купайганлигини салбий бахоламок керак. Чунки, дебиторлик карзининг бундай тартибда ортиб бориши корхонанинг айланма мабла¨ларини айланишини секинлаштиради, ўулов кобилиятини ªмонлашувига олиб келади. Корхона активлари таркибида асосий салмокни товар-моддий захиралари эгалламокда, яъни у 60 % га якин активлар суммасини ташкил этмокда. Бу шундан далолат берадики, корхонада меъªрдан ортикча товар-моддий захираси яратилганлигини хамда унинг натижасида корхона жорий активларини айланиши секинлашишини курсатмокда. Акционерлик жамияти маъмурияти мавжуд активлардан унумли фойдаланиш чораларини куриши лозим деб хисоблаймиз.


Бозор шароитида айланма маблаЁлар, захиралар ва тугалланмаган ишлаб чиўариш хажми энг кам, соф фаолият курсатадиган шароитига етарли булиши лозим. Тахлилда эса баланс маълумотлари ва материалларни хисобловчи счЄтлардан фойдаланилади.


10.4. МаблаЁлар манбаини тахлили

Баланснинг пассив ўисмида корхона маблаЁларининг ўоплаш манбалари курсатилади. Бозор иўтисодиЄти шароитида маблаЁларни тулдириш ўуйидагилардан иборат:


1. Узлик маблаЁларнинг манбалари.
2. Мажбуриятлар.
Бунда энг мухим уринни корхонанинг узига ўарашли устав ўушилган, резерв, капиталлар, таўсимланмаган фойда (ўопланмаган зарар), маўсадли тушум ва фондлар, келгуси давр сарфлари ва туловлари учун резервлар, келгуси давр даромадлари эгаллайди. Устав капитал корхона ихтиЄридаги доимий беркитилган асосий ва айланма маблаЁларнинг хажмини курсатади. У турли хужалик муомалалари таъсирида узгариб туради. бунга фойданинг таўсимланиши хисобига тулдирилиш, хомийларнинг аъзолик бадаллари, асосий воситаларнинг ўайта бахоланиши ва бошўалар сабаб булиши мумкин. маблаЁларнинг купайтириш манбалари таркибида фойда алохида уринни эгаллайди. Фойда хажмининг купайиши энг аввало Низом жамЁармасини тулдиришга ва бошўа эхтиЄт жамЁармалари яратилишга олиб келади. Амортизация ва бошўа фондларнинг ташкил булиши хам бозор шароитида мазмунан узгармоўда. 1991 йилдан амортизация хисоблашда тезлаштирган меъЄрлар (актив турдаги машиналар, ўурилмалар, транспорт ва бошўа воситалар буйича) ўулланиши ва тулиў тиклаш ўисми буйича амортизация хисоблаш асосий воситаларн6инг баланс ўийматининг махсулотлар таннархига утказиб булгунча ўадар бажаришлик каби янгиликлар жорий этилди.
Кредит ва бошўа маблаЁларга ўисўа, урта, узоў муддатга мулжаллаб олинган кредитлар, уз муддатида узилмаган ссудалар ва бошўа ўарз маблаЁлари киради. Шунингдек кредиторлар билан хисоблашишлар ва бошўа пассивлар хам шу ерда инобатга олинади. Бунда кредиторлик ўарзлардан ташўари бюджетга, суЁурта ва мехнат хаўи юзасидан корхонанинг ўарзлари курсатади.
Бозор иўтисоди ўонуниятлари ва талабидан келиб чиўўан холда корхонада ўарз кам булгани маъўул. 3-жадвалда корхона маблаЁларининг манбалари курсатилган.



Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish