Konferensiyasi


“ZAMONAVIY TA‟LIM TIZIMINI RIVOJLANTIRISH VA UNGA QARATILGAN KREATIV G‟OYALAR



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/388
Sana04.04.2022
Hajmi5,69 Mb.
#527754
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   388
Bog'liq
27 respublika ilmiy onlayn

“ZAMONAVIY TA‟LIM TIZIMINI RIVOJLANTIRISH VA UNGA QARATILGAN KREATIV G‟OYALAR, 
TAKLIFLAR VA YECHIMLAR” MAVZUSIDAGI 27-SONLI RESPUBLIKA ILMIY-AMALIY ON-LINE 
KONFERENSIYASI 
www
.
bestpublishing.
org
168 
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР: 
 
1.
Ўзбекистон Республикасининг "Таълим тўғрисида" ni Қонуни. // Баркамол 
авлод - Ўзбекистон тараққиѐтининг пойдевори. - Тошкент; "Шарқ", 1997,20-29 бетлар 
2.

Бегимқулов У.Ш. Педагошк таълимда ахборот rexiюлотяларидан 
фойдаланиш муаммолари ва истиқболлари // "Info. Kom Uz" жур. №3,2006.- 64-65 
бетлар. 
 


“ZAMONAVIY TA‟LIM TIZIMINI RIVOJLANTIRISH VA UNGA QARATILGAN KREATIV G‟OYALAR, 
TAKLIFLAR VA YECHIMLAR” MAVZUSIDAGI 27-SONLI RESPUBLIKA ILMIY-AMALIY ON-LINE 
KONFERENSIYASI 
www
.
bestpublishing.
org
169 
БОТИР ЗОКИРОВ МЕРОСИНИНГ ЭСТРАДА САНЪАТИДАГИ ЎРНИ ВА 
АХАМИЯТИ 
 
Назарова Зебиниса Аброркуловна
Республика мусиқа ва саньат коллежи 
 
Аннотация:
ушбу мақолада атоқли ўзбек, совет хонандаси, рассом, 
адабиѐтшунос, ўзбек - ССР халқ артисти, турли жанрларда қўшиқлар куйлаган, 
хориж шлягерларини, асосан, асл кўринишида куйлаган, бир нечта хориж тилларини 
билган ва ―Буюк хизматлари учун‖ ордени билан мукофотланган Ботир Зокировнинг 
хаѐти, ижоди хамда меросининг эстрада санъатидаги ўрни ва ахамияти тўғрисида 
ѐзилган. 
Калит сўзлар:
хонанда, рассом, адабиѐтшунос, артист, жанр, қўшиқ, хаѐт, 
ижод. 
Зокиров Ботир Каримович (1936, Москва) — ўзбек эстрада солисти, Ўзбекистон 
халқ артисти. Карим Зокировнинг ўғли. Тошкент Давлат консерваториясининг вокал 
факультетида (1952-1957), Н.Островский номидаги Тошкент Театр ва рассомчилик 
институтида (1958-1962) таълим олган. Ўзбек Давлат эстрада оркестрининг бадиий 
рахбари (1961-1970) ва яккахон хонандаси. У ўзбек эстрада қўшиғи шаклланишига ва 
кенг тарқалишига хисса қўшган. Ботир Зокировнинг маҳорати лирик ва лирик-
драматик асарлар ижросида намоѐн бўлди. "Мафтун бўлдим", "Раъно", "Газли", 
"Мажнун монологи", "Орзуларим машъали", "Гўзал қиз", "Дил орзуси", "Маро бебус", 
"Ўтмишимга йиғлайман" каби ўзбек, араб, хинд ва эрон қўшиқларини куйлаб, ҳар бир 
халқнинг миллий хусусиятини ва руҳини очишга ҳаракат қилди. Француз 
композитори Э.Масиас ҳамда хорижий Шарқнинг баъзи бастакорлари айрим 
асарларини Ботир Зокиров билан ҳамкорликда яратишди. 
Халқнинг севимли санъаткори, уни ўзбек булбули дейишган. Нафақат она 
юртида, балки чет давлатларда ҳам ҳануз хотирлашади. 
Бугунги кунда ҳам кўз ўнгимизда ѐш тимсолда гавдаланувчи хонанда. Унинг 
қўшиқлари ҳануз жаранглайди, қилган хайрли ишлари эса яшашда давом этмоқда. 
1956 - йил ―Ёшлик‖ ѐшлар ансамблини ташкил этади ва тез орада шуҳрат ва 
эътироф қозонади. Хонандани овозини бир эшитган одам, албатта, унинг овозини 
эслаб қолар, қўшиқларига меҳр қўяр эди. У қалб тубидан ларзага солувчи тоза, 
таъсирчан, аллақандай бетакрор, ―булбулигўѐ‖ юмшоқ овоз тембрига эга бўлган. 
1957 - йил Москвада бўлиб ўтган халқаро ѐшлар ва талабалар фестивалида у илк 
бор ―Араб тангоси‖ни ижро этган. Пластинкага ѐзиб олинган бу қўшиқ яшин 
тезлигида дунѐ бўйлаб тарқади ва унинг иқтидори шинавандалари томонидан ҳануз 
севиб келинади. 
1950-1960 йиллар охирига келиб, у турли жанрлардаги ижрочи сифатида СССР 
да жуда машҳур бўлган.



Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   388




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish