Компьютерларни кандай турларини биласиз ? Компьютер авлодлари хакида кандай маълумотга эгасиз ?



Download 2,59 Mb.
bet35/90
Sana23.07.2022
Hajmi2,59 Mb.
#845125
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   90
Bog'liq
javoblar informatika

Резидент қоровулларидан фойдаланувчи усули ҳисоблаш машинасининг асосий хотирасида доимо сақланувчи ва бошқа программалар харакатини кузатувчи программаларга асосланган. Бу методнинг, жиддий камчилиги сифатида ёлғон-дакам тревогалар фоизининг кўплигидир.
Программани вакцинациялаш деганда унинг яхлитлигини назорат қилиш мақсадида махсус модулнинг яратилиши тушунилади. Файл яхлитлигининг характеристикаси сифатида одатда назорат йиғиндисидан фойдаланилади. Вакцинацияланган файлнинг захарланиши содир бўлса назорат модули назорат йиғиндисининг ўзгаришини аниқлайди ва бу хусусида фойдаланувчини огоҳлантиради.
Вирусларга қарши аппарат-программ воситалардан фойдаланиш усули вируслардан ҳимояланишнинг энг ишончли усули ҳисобланади. Ҳозирда шахсий компьютерларни ҳимоялашда махсус контроллерлар ва уларнинг программ таъминотидан фойдаланилади. Контроллер умумий шинадан фойдалана олади ва шу сабабли диск тизимсига бўлган барча мурожаатларни назорат қилолади. Контроллернинг программ таъминотида ишлашнинг оддий режимида дискнинг ўзгартири-лиши мумкин бўлмаган қисмлари хотирланади.
Вирусларга қарши аппарат-программ воситалар қуйидаги афзалликларга эга:
доимо ишлайди;
таъсир механизмидан қатъий назар барча вирусларни аниқлайди;
вирус таъсири ёки малакасиз фойдаланувчи иши натижасидаги рухсатсиз харакатларни тухтади.
Бу воситаларнинг камчилиги сифатида уларнинг шахсий компьютер аппарат воситаларига боғлиқлигини кўрсатиш мумкин.
Вируслар таъсири оқибатларини йўқотиш жараёнида вирусларни йўқотиш, ҳамда вирус бўлган файллар ва хотира қисмларини тиклаш амалга оширилади. Вирусларга қарши программлар ёрдамида вируслар таъсири оқибатларини йўқотишнинг икки усули мавжуд.
Биринчи методга биноан тизим маълум вируслар таъсиридан сўнг тикланади. Вирусни йўқотувчи программани яратувчи вируснинг стуктурасини ва унинг яшаш маконида жойлашиш характеристкаларини билиши шарт.
Иккинчи метод номаълум вируслар билан захарланган файлларни ва юклама секторини тиклашга имкон беради. Файлларни тиклаш учун тикловчи программа файллар хусусидаги вируслар йўқлигидаги ахборотни олдиндан сақлаши лозим. Захарланмаган файл хусусидаги ахборот ва вируслар ишлашининг умумий принциплари хусусидаги ахборотлар файлларни тиклашга имкон беради.



Download 2,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish