Компьютер тизимлари ва тармо?лари тайёр


Маълумотларни вирус қандай йўқ қилиши мумкин деган



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/67
Sana21.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#75973
TuriСеминар
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   67
Bog'liq
kompyuter tizimlari va tarmoqlari (1)

Маълумотларни вирус қандай йўқ қилиши мумкин деган 
саволга шундай жавоб бериш мумкин
Вирус нусхалари бошқа дастурларга тез кўпайиб ўтиб олади; 
Календар бўйича 13-сана жума кунга тўғри келса ҳамма 
хужжатларни йўқ қилади. 
Буни ҳаммага маълум «Жерусалем» («Тиме» вируси ҳам деб 
аталади) вируси жуда «яхши» амалга оширади. 
Кўп холларда билиб бўлмайди, вирус қаердан пайдо бўлди. 
Вирусни аниқланиши шундаки, у компьютер системасида
жойлашиб ва кўпайиб боришига боғлик. Мисол учун, назарий жиҳатдан 
Оператив системада вирус даволаб бўлмайди. Бажарувчи коднинг 
соҳасини тузиш ва ўзгартириш таъқиқланган система мисол бўлиши 
мумкин. 
Вирус ҳосил бўлиши учун бажарилувчи кодлар кетма-кетлиги 
маълум бир шароитда шаклланиши керак. Компьютер вирусининг
хоссаларидан бири ўз нусхаларини компьютер тармоқлари орқали 
бажарилувчи объектларга кўчиради. Бу нусхалар ҳам ўз-ўзидан кўпайиш 
имкониятига эга. 
 
Компьютер вируслари қандай ҳосил бўлади? 
Биологик вируслардан фарқли ўлароқ, компьютер
вирусларини инсон томонидан тузилади. Вируслар компьютер 
фойдаланувчиларига катта зарар етказади. Улар компьютер ишини 
тўхтатади ёки қаттиқ дискдаги маълумотларни ўчиради. Вирус системага 
бир неча йўллар билан тушиши мумкин: дискеталар, дастур таъминот
юкланган CD-ROM, тармоқ интерфейси ёки модемли боғланиш,
глобал Интернет; тармоғидаги электрон почта. 


14 
Дискета вирусдан зарарланиши осон. Зарарланган
компьютерга дискетни солиб ўқитилганда дискнинг бош секторига 
вирус тушади. 
Интернет маълумотлар алмашинишига катта имконият
яратади. Лекин, компьютер вируслари ва зарарли дастурлар
тарқалиши учун яхши муҳит яратади. Албатта Интернет дан 
олинган барча маълумотларда вирус бор деб бўлмайди. Компьютерда 
ишловчи кўпчилик мутахассислар ва Операторлар қабул қилинадиган 
маълумотларни вируслардан текширишни доимо бажаради. Интернет 
да ишлаётган ҳар бир киши учун яхши антивирус ҳимоя зарур. 
«Касперский лабораторияси» техник таъминот хизмати статистикасига 
кўра, вируслардан зарарланган холатларнинг 85% и электрон почта 
орқали содир бўлган. 1999 йилга нисбатан хозирги кунда бу кўрсаткич
70 % ташкил этади. «Касперский лабораторияси» электрон почталарга 
яхши антивирус ҳимояси кераклигини таъкидлайди. 
Вирус тузувчиларга электрон почта жуда қулай. Амалиёт шуни 
кўрсатадики, оммабоп дастурлар, Операцион системалар,
маълумотларни узатиш технологиялари учун вируслар кўплаб 
тузилмоқда. Хозирда электрон почта бизнес ва бошқа соҳаларда 
мулоқот учун асосий восита бўлиб қолмоқда. Шунинг учун вирус
тузувчилари электрон почтага диккатини қаратмоқда. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish