Компьютер тизимлари ва тармо?лари тайёр



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/67
Sana21.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#75973
TuriСеминар
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   67
Bog'liq
kompyuter tizimlari va tarmoqlari (1)

«Чернобыль» вируси 
1999 йил 26-апрел куни «Чернобыль» вируси туфайли дунё
бўйича компьютер фожиаси содир бўлди. Зарарланган компьютерлар 
хақида Англия, Швеция, Туркия, Япония, Россия, Жанубий Корея, 
Хиндистон, 
Малта, 
Финлендия, 
Янги 
Зеландия 
ва 
бошқа 
мамлакатлардан хабар келди. Евро Осиё қитъасининг мамлакатлари
катта зарар кўрди. Умумман олганда тахминан 600000 машина ишдан 
чиқди. Жанубий кореяда 300000 та Хитойда 100000 та, Россияда 100000 
та Америкада асосан хусусий сектор, мактаблар ва университетлар 
(1000) 
зарарланди. 
CIN 
номли 
вирус 
винчестирдаги 
барча 
маълумотларни ўчириб ташлайди. У Windows 95/98 да ишлайди. Асосий 
тарқалиш йўли - электрон почта ва зарарланган дискеталар. Вирус ЕХЕ 
файлларга ёпишиб олади ва из қолдирмайди, чунки анъанавий аниқлаш 
усулларидан қочиш учун «Space Filler» хусусиятларидан яхши 
фойдаланади. Вирус қуйидагича ишлайди: Hard drive (Қаттик диск)нинг 
файл тартиби ёзиладиган соҳанинг маълумотнинг ўчириб юборади. Бу 
маълумотсиз система файлларни кўрмайди Сўнгра BIOS (Basic Input 
output Sistem)га таъсир қилиб, ОС ни зарарлайди. Бу эса 
винчестирдаги маълумотларниннг умуман ўчиришга олиб келади. 
Компьютер қачон зарарланиши номаълум. Вирусни кенг тарқалиши 
ойлаб давом эттан бўлиши мумкин. Вирус 26-апрел куни ишга тушди.
1986йил 26-апрел Чернобыль фожеаси содир бўлган кун билан устма-уст 
тушганлиги учун «Чернобыль» вируси деб аталди. 
Антивирус дастурлари 
Ҳ
озирги вақтда вирусларни йўқотиш учун кўпгина усуллар ишлаб 
чиқилган ва бу усуллар билан ишлайдиган дастурларни антивируслар 
деб аташади. Антивирусларни, қўлланиш усулига кўра, қуйидагиларга 
ажратишимиз мумкин: детекторлар, фаглар, вакциналар, прививкалар, 
ревизорлар, мониторлар. 
Детекторлар — вируснинг сигнатураси (вирусга тааллуқли байтлар 
кетма-кетлиги) бўйича тезкор хотира ва файлларни кўриш натижасида 
маълум вирусларни топади ва хабар беради. Янги вирусларни аниқлаб 
олмаслиги детекторларнинг камчилиги ҳисобланади. 
Фаглар — ёки докторлар, детекторларга хос бўлган ишни бажарган 
ҳ
олда зарарланган файлдан вирусларни чиқариб ташлайди ва файлни 
олдинги холатига қайтаради. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish