Компьютер тизимлари ва тармо?лари тайёр


Замонавий ҳисоблаш тизимлари қуйидагилар билан



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/67
Sana21.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#75973
TuriСеминар
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   67
Bog'liq
kompyuter tizimlari va tarmoqlari (1)

Замонавий ҳисоблаш тизимлари қуйидагилар билан 
тавсифланади: 
• микропросессорлар (масалан, Пентиум МП қийматларни 64 разрядли 
қ
ийматлар шинаси бўйича 528 Мбайт/с тезлик билан бериши мумкин) 
ва бази бир ташқи қурилмалар (масалан, юқори сифатли рақамли тўлиқ 
экранли видеони тасвирлаш учун 22 Мбайт/с ўтказиш қобилияти керак 
бўлади) тезкорлигининг жуда ҳам ўсиб кетиши билан; 
• кўп сонли интерфейс амалларининг бажарилишини талаб етувчи 
(масалан, Windows да графикани қайта ишлаш дастурлари, 
мултимедиа) дастурларнинг пайдо бўлиши билан. 
Бу шароитларда, бир вақтнинг ўзида бир нечта қурилмаларга 
хизмат кўрсатувчи кенгайтириш шинасининг ўтказиш қобилияти 
фойдаланувчиларнинг қулай ишлаши учун етарли бўлмай қолди, негаки 
компьютерлар ўзоқ вақт «ўйланиб қоладиган» бўлиб қолди. 
Интерфейсларни ишлаб чиқарувчилар локал шиналарни яратиш 
йўлидан бордилар, бу шиналар бевосита МП нинг шинасига уланиб, 
улар МП нинг тактли частотасида (лекин унинг ички ишчи частотасида 
эмас) ишлайди ва МП га нисбатан баъзи ташқи тезкор қурилмалар: 
асосий ва ташқи хотира, видеотизимлар ва бошқалар билан алоқани 
таъминлайди. 
Ҳозир универсал локал шиналарнинг 2 та асосий 
стандарти мавжуд: VLB ва PCI . 
1) VLB (Vesa Local Bus) шинаси 1992 йилда видеожихозлар 
стандартлари ассосиасияси (ВЕСА — Видео эқуипмент Стандардс
Ассотиатион)томонидан ишлаб чиқилган ва шунинг учун кўпинча ВЕСА 
шинаси деб аташади. 
VLB шинаси, мохияти жиҳатидан, видеоадаптер ва қисман 
винчестер, мултимедиа платалари, тармоқли адаптер билан алоқа 
қ
илиш учун МП ни ички шинасининг кенгайтмасидир. шина 
разрядлилиги — 32 бит, яқин орада шинанинг 64-разрядли варианта 
чиқади. VLB бўйича қийматларни узатишнинг ҳақиқий тезлиги — 80 
Мбайт/с (назарий эришиладигани — 132 Мбайт/с). 
Шинанинг камчиликлари: 
• 80386, 80486 МП лари билан ишлашга мўлжалланган, ҳозирча Pentium, 
Pentium Pro, Power PC просессорлари учун мослашмаган; 
• МП нинг тактли частотасига қаттиқ боғлиқлиги (ҳар бир VLB шинаси 
фақат аниқ бир частотага мўлжалланган); 
• уланадиган қурилмалар сонининг камлиги — VLB шинасига фақат 4 та 
қ
урилма уланиши мумкин; 
• шина хакамининг йўқлиги — уланадиган қурилмалар ўртасида 
зиддиятлар бўлиши мумкин. 
2) PCI шинаси (Peripheral Component Interconnect) 1993 йилда 
Intel фирмаси томонидан ишлаб чиқилган. 
PCI шинаси VLB га қараганда бирмунча универсалроқ 
ҳ
исобланади, у исталган МП билан ишлаш учун мос келиши мумкин: 


66 
80486, Pentium, Pentium Pro, Power PC ва б.; у автоконфигурасиялаш 
имконияти билан турли хил конфигурасияли 10 та қурилмани улаш 
имконини беради, ўзининг «ҳакамига», қийматларни узатишни 
бошқариш воситаларига эга. PCI шинаси ҳозирча анча қиммат. 
PCI нинг разрядлилиги — 32 бит, уни 64 гача кенгайтириш 
имконияти бор, назарий ўтказиш қобилияти 132 Мбайт/с, 64 битли 
вариантда эса — 263 Мбайт/с (2 марта пастроқ). 
PSI шинаси локал бўлса ҳам кенгайтириш шинасининг кўпгина 
вазифаларини бажаради ва хусусан, ISA, EISA, MCA кенгайтириш 
шиналари PCI шинаси бор бўлганда бевосита МП га эмас (VLB 
шинасини ишлатилгани каби), балки PCI шинасининг ўзига 
(кенгайтириш интерфейси орқали) уланади (у улар билан мос келади). 
Тизимларнинг VLB ва PCI шиналари билан конфигурасияларнинг 
вариантлари мос равишда 38 - ва 39 -расмларда кўрсатилган. шуни 
таъкидлаш керакки, ШК да VLB ва PCI шиналарини фақат мос равишда 
VLB ёки PCI -бош платаси бор бўлганда ишлатиш мумкин. 
Мултишина структурали бош платалар ишлаб чиқарилмоқда, улар 
VIP шинали (VLB, ISA ва PCI нинг бош ҳарфлари бўйича) бош плата деб 
аталувчи ISA/ EISA, VLB ва PCI шиналарини ишлатишга имкон беради.

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish