Компьютер тизимлари ва тармо?лари тайёр



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/67
Sana21.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#75973
TuriСеминар
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   67
Bog'liq
kompyuter tizimlari va tarmoqlari (1)

Ҳ
амжихат-йўлдошлар - файлларни ўзгартирмайдиган вируслар. Бу 
вируслар ЕХЕ кенгайтмали файлларга қўшимча нусха олиб, бу нусхани 
.cом ёки .бат кенгайтмали файл қилиб ёзиб қўяди. Бундай файлга 
мурожаат этилганда биринчи .cом ёки .бат кенгайтмали файл ишга 
тушади Сўнгра эса вирус .ехе кенгайтмалисини ишга тушириб юборади. 
Чувалчанг-луқмалар 
-бу 
вируслар 
компьютер 
тармоқларига 
тарқайди, файл ва диск секторларини ўзгартирмайди. Улар компьютер 
тармоғи орқали хотирага киради. Бошқа вируслар адресларини топиб
уларга ўз нусхаларини ёзиб қўяди. Бундай вируслар баъзида файллар 
тузади, лекин умуман компьютер ресурсларига мурожаат қилмайди. 
Талаба вируслари - жуда кўп хатоликлар келтириб чиқарувчи 
ҳ
исобланади. Улар ҳар -хил ҳарфларни пайдо қилиши кутилади. 
Полиморфик-ажина-мутантлар вируси -етарлича тутиш қийин
бўлган вируслар ҳисобланади. Улар аниқ бир жойда турмайди
(кўчиб юради). Кўп холларда полиморфик вируслар ўзининг бир 
хил нусхасига эга бўлмайди. 
Макро вируслари - асосан маълумотларни қайта ишлашга тўсқинлик
қ
илади ва матн муҳаррирларига зарар етказади. Хозирги вақтда 
Microsoft Wорд, Ехсе1 ва Ассеss муҳаррирларида тайёрланган 
хужжатларда кўплаб учраб туради. 
Паразитли вирус — файлларнинг таркибини ва дискнинг секторини 
ўзгартирувчи вирус. Бу вирус оддий вируслар туркумидан бўлиб, 
осонлик билан аниқланади ва ўчириб ташланади. 
Репликаторли вирус — «чувалчанг» деб номланади, компьютер 
тармоқлари 
бўйича 
тарқалиб, 
компьютерларнинг 
тармоқдаги 
манзилини аниқлайди ва у ерда ўзининг нусхасини қолдиради. 
ВИРУС
 
паразитли 
реплика-
торли 
куринмас 
мутант 
квазивирус 
(троян) 


19 
Кўринмас вирус — стелс-вирус деб ном олиб, зарарланган файлларга 
ва секторларга Операцион тизим томонидан мурожаат қилинса, 
автоматик равишда зарарланган қисмлар ўрнига дискнинг тоза қисмини 
тақдим этади. Натижада ушбу вирусларни аниқлаш ва тозалаш жуда 
катта қийинчиликларга олиб келади. 
Мутант вирус — шифрлаш ва дешифрлаш алгоритмларидан иборат 
бўлиб, натижада вирус нусхалари умуман бир-бирига ўхшамайди. Ушбу 
вирусларни аниқлаш жуда қийин муаммо. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish