Компьютер тармогининг асосий тушунчалари



Download 2,14 Mb.
bet4/5
Sana05.04.2022
Hajmi2,14 Mb.
#530022
1   2   3   4   5
Bog'liq
3 3 Компьютер тармоклари ва Интернет асосларини ургатиш методикаси

Локаль тармоқ – компьютерлар, бошқа периферия қурилмалари (принтерлар, диск контроллерлари ва бошқалар)нинг боғланишини таъминлайдиган ва уларга умумий диск хотирасидан, периферия қурилмаларидан биргаликда фойдаланишга, маълумотлар билан алмашишга имкон берадиган аппарат воситалари ва алгоритмлар тўпламидир.
  • Локаль тармоқнинг характерли томонлари:
  • · чегараланган географик ҳудуд;
  • · фойдаланувчиларнинг катта тезликка эга тармоқда ишлашни таъминлаш;
  • · локал сервисларга доимий уланиш;
  • · ёнма-ён турган қурималарга уланиш.
    • КОМПЬЮТЕР ТАРМОҒИ ҲАҚИДА УМУМИЙ ТУШУНЧАЛАР
    • Глобаль тармоқ (WAN — World Area NetWork) — бир-биридан географик узоқ масофаларда жойлашган компьютерларни бирлаштирувчи тармоқ. Глобаль тармоқ локаль тармоқларни бирлаштиради.
    • КОМПЬЮТЕР ТАРМОҒИ ҲАҚИДА УМУМИЙ ТУШУНЧАЛАР
    • Юлдуз — компьютер тармоғининг асосий топологияси, унда барча компьютерлар марказий тугунга (одатда тармоқ концентратори) уланган. Улар тьармоқ сегментини ташкил этади.
    • Афзалликлари
    • битта иш станциясининг ишдан чиқиши тармоқнинг ишлашига таъсир этмайди;
    • тармоқнинг яхши масштаблаштирилганлиги;
    • тармоқдаги носозликларни осон қидириш;
    • тармоқнинг юқори унумдорлиги (агар тўғри лойиҳа қилинган бўлса);
    • Қулай администрлаштириш имкониятлари. Камчиликлари
    • марказий концентраторнинг ишдан чиқиши бутун тармоқнинг (ёки сегментнинг) ишдан чиқишига олиб келади;
    • тармоқни монтаж қилишда бошқа топологияларга қараганда кўпроқ кабел кетади;
    • тармоқдаги (ёки сегментдаги) ишчи станциялар сони марказий концентратордаги портлар сони билан чегараланган.
    • КОМПЬЮТЕР ТАРМОҒИ ҲАҚИДА УМУМИЙ ТУШУНЧАЛАР
    • Халқа — бу компьютер тармоғининг топологияси бўлиб, унда ҳар бир компьютер алоқа линиялари орқали бошқа иккита бошқа компьютер билан уланган: биттасидан фақат маълумот олади, бошқасига фақат узатади.
    1   2   3   4   5




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish