Kommunikatsiyalarini rivojlantirish vazirligi toshkent axborot texnologiyalari universiteti qarshi filiali



Download 5,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/168
Sana25.02.2022
Hajmi5,82 Mb.
#301216
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   168
Bog'liq
MUTvaT majmua

IP адрес синфларини топиш 
 
10.1-расм. IP адрес синфларини топишнинг содда кўриниши. 
10.2-расм. IP адрес синфларининг тармоқ ва узел учун тақсимланиши 
IP адреснинг қайси бир қисми тармоқ ва қайси бир қисми тугунга (host) тегишлилигини 
аниқлаш учун IP адреслар классларга бўлинган. 
10.1-жадвал. IP-адреслар синфларининг эҳтимолий сони характеристикалари 


105 
Синф
A
B
C
D
E
1-октет қиймат 
диапазонлари
1 - 127 
128 - 191 
192 - 223 
224 - 239 
240 - 255 
Тармоқларнинг 
эҳтимолий сони
126 
16382 
2097150 
--- 
--- 
Тугунларнинг 
эҳтимолий сони
167772
14 
65534 
254 
268435456 
134217728 
A синф адреси 
– йирик умумфойдалаш тармоқларида ишлатишга мўлжалланган. 
B синф адреси 
– ўрта ўлчамдаги тармоқларда ишлатилади, масалан, университет ва 
йирик компаниялар тармоқларида ишлатилади. 
C синф адреси 
– кам сонли комьпютерли тармоқларда ишлатилади. 
D синф адреси 
– машиналар гуруҳларига мурожаат қилинганида ишлатилади. 
E синф адреси 
– заҳирага олинган. 
 
IP-адрес форматлари
 
IPv4.
 
IP-адрес 4-версияда 32-битдан иборат. 4-версия IP-адресларини 0 дан 255 гача 
бўлган нуқталар билан ажратилган 4 та ўнлик сонлар кўринишида ѐзиш қулай, масалан, 
192.168.0.3. 
IPv6.
 
IP-адрес 6-версияда 128-битдан иборат. Рақамлар икки нуқта билан ажратилган 
(масалан, 2001:0db8:85a3:0000:0000:8a2e:0370:7334). Адрес бошидаги нолларни тушириб 
қолдириш мумкин. Кетма-кет келган ноллар гуруҳини тушириб қолдириш мумкин, 
уларнинг ўрнига икки икки нуқта ѐзилади (fe80:0:0:0:0:0:0:1 ни fe80::1 кўринишида ѐзиш 
мумкин). Адресда бундай ўзгартиришни бир марта бажариш мумкин. 
IPv4 32 битли 4 октетдан ташкил топган махсус адрес. IPv4 2 қисмга бўлинади: чап 
қисми тармоқни, ўнг исми тугун тугун (host)номерини белгилайди.Тармоқ ва тугун 
қисмла-рини ажратиб олиш учун тармоқ ости маскаси ишлатилади. Унинг узунлиги ҳам 
32 битдан иборат. Тармоқ ости маскасининг вазифаси адресдаги тармоқ қисмини 
кўрсатувчи битлар сонини аниқлашдир. 
Мисол: 
11111111.0.0.0 255.0.0.0 
11111111.11111111.0.0 255.255.0.0 
Яна шуни таъкидлаш керакки, аввало сизнинг комьпютерингиз 127.0.0.1 адресга 
эга бўлади (яъни, компютерингиз тармоққа уланмаган ва сизга IP-адрес берилмаган 
ҳолатда). 
IP-адрес 32-битли (IPv4) ѐки 128-битли (IPv6) иккилик рақамидан иборат бўлади. 
IP-адресни (IPv4) нуқталар билан ажратилган тўртта ўнлик рақамлар билан ѐзиш қулай, 
масалан, 192.168.0.1 (ѐки 128.10.2.30 – адреснинг ўнлик рақамлардаги кўриниши, 
10000000 00001010 00000010 00011110 – иккилик рақамлардаги кўриниши). 


106 
IP-адрес адресларнинг асосий тури бўлиб, унинг асосида IP протоколининг тармоқ 
сатҳи пакетларни тармоқ ўртасида узатади. IP-адрес комьпютер ва маршрутизаторларни 
конфигурациялаш вақтида администратор томонидан белгиланади. 
10.3-расм. Турли синфли IP-адресларнинг структураси 

Download 5,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish