Kommunikatsiyalarini rivojlantirish vazirligi toshkent axborot texnologiyalari universiteti qarshi filiali



Download 5,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/168
Sana25.02.2022
Hajmi5,82 Mb.
#301216
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   168
Bog'liq
MUTvaT majmua

Dial-up орқалиуланиш 
13.3-расмда Dial-upорқали уланишни ташкил қилиш усули кўрсатилган.
Модем, компьютернинг рақамли сигналларини телефон кабели орқали 
узатиладиган аналог сигналга ўзгартиради. Сигнал, интернет провайдер томонида қабул 
қилинади, гурухли модем тескари ўзгартиришни амалга оширади. Dial-up орқали 
уланишда маълумот-ларни узатишнинг максимал тезлиги 56кбит/с. Масалан, МР3 
форматидаги 3мин. Давомий-ликли мусиқали файл 8мин. юкланади. Энг юқори тезлик 
кенг полосали уланишни таъминлайди.
13.3-расм. Dial-upорқали уланишни ташкил этиш усули 
хDSL орқали уланиш 
13.4-расмда хDSL орқали уланишни ташкиллаштириш усуллари кўрсатилган. 
Уланиш тармоқларининг 
тақсимловчи участкаси 
Уланиш тармоқларининг 
магистрал участкаси 
к 
р 
о 
с 
с 
ТШ 
Фойдаланувчи 
терминаллари 


ТК 
АЛ 
ТК 
Коммутациялаш узели 
ал 
ал 


135 
13.4-расм. хDSL орқали уланишни ташкиллаштириш усуллари 
АDSL модемлари мижоз абонент линиясининг ҳар 1 якунида ўрнатилади. Мис 
жуфт-ликларида анча катта полоса кенгликларини олиш учун ADSL – модем 
технологияси, час-тота диапазонларини тахминан 0.4 МГц дан 1.1 МГц гача бўладиган 
алгоритмларга эга бў-лиши керак. Сплиттер–ADSL модемини телефон сими билан улаш 
учун қўлланиладиган паст частотали фильтр, берилган частотадан юқорисини ўтказмайди. 
Модомики телефон уланишларида барча нутқ сигналлари 4 кГц дан паст экан, 
микрофильтрлар (LP – Low Pass) шундай шаклланадики, маълумотлар олиб кетувчи 
сигналларга тўсиқ бўлувчи, стандарт телефон каналларига таъсир қилувчи, 4 кГц дан 
юқори барча частоталарни блокировка қилади. Хаттоки, мазкур абонент линиясида ADSL 
ускуналари шикастланганда ҳам паст частотали фильтр телефон чақириқларига узлуксиз 
хизмат қилади. АТС томонда қуйидаги функцияларга эга бўлган DSLAM ўрнатилади:

шлейфни зичлаштирувчи кенг полосали рақамли тизимни яратиш; 

рақамли абонент линия (АЛ)сининг узоқдаги модемига частотавий модуляция, маъ-
лумотлар оқимини ―тармоқ-фойдаланувчи‖ ва ―фойдаланувчи-тармоқ‖ узатиш юкламаси 
маршрутизацияси; 

физик сатхни ўзгартириш. 
Маҳаллий узелнинг Интернет-провайдери, хонадон абонентларини ва тижорат 
фаолияти олиб борувчи корхонани xDSL станцияси билан улаш учун DSLAMни 
қўллайди. DSLAM рақамли абонент линиясининг юзлаган модемларидан чиққан ―тармоқ-
фойдаланувчи‖ оқимларини маълумотларини қабул қилиши керак, кейин бу 
маълумотларни улаган ва мультиплексирлаган ҳолда, анча юқори тезликда узатиш учун 
частотавий қурилмага киритади. DSLAM, ―тармоқ-фойдаланувчи‖ оқимларини, тармоқни 
таъминловчиларни кейинги қурилмаларига бирлаштиради: 
хDSL орқали уланиш қуйидаги афзалликларга эга: 

мавжуд абонент линиялари (АЛ)ни қўллаш; 

такомиллаштирмасдан, телефон симларининг мис жуфтликлари бўйича маълумот-
ларни узатиш тезлигини сезиларли даражада ошириш; 

жуда кўп хар хил турдаги трафикларни (одатдаги телефон гаплашишларидан 
тортиб Internet га уланишгача) ягона абонент линияси бўйича узатиш; 

маълумотларни 32кбит/с дан 50Мбит/с гача тезликда узатиш; 
xDSL оиласи таркибига қуйидаги технологиялар киради: 

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line – асимметрик рақамли абонент линияси); 


136 

RADSL (Rate-Adaptive Digital Subscriber Line – уланиш тезлигини мослаштирувчи 
рақамли абонент линияси); 

ISDL (ISDN Digital Subscriber Line – рақамли абонент линияси IDSN); 

HDSL (High Bit-Rate Digital Subscriber Line – юқори тезликлиабонентлинияси); 

SDSL (Symmetric Digital Subscriber Line - симметрикрақамли абонентлинияси); 

VDSL (Very High Bit-Rate Digital Subscriber Line – ўта юқори тезликли рақамли 
абонент линияси); 

G.Lite (ADSL технологиясининг соддалаштирилган варианти ҳисобланади) ва 
унинг вариациаси. 
13.1-жадвалда xDSL технологиясининг тавсифлари келтирилган 
13.1-жадвал. xDSL технологияси тавсифи 
DSL
Максимал уза-тиш 
тезлиги 
(фойдаланувчи 
якунида) 
Максимал қабул 
қилиш тезлиги 
(фойдаланувчи 
якунида 
Максимал 
масофа 
Линиялар 
сони 
ADSL 
800 Кбит/с 
8 Мбит/с 
5500 м 

ADSL-Lite 
(G.Lite) 
512 Кбит/с 
1.536 Мбит/с 
5500 м 

RADSL 
1 Мбит/с 
7 Мбит/с 
5500 м 

HDSL 
1.54 дан 2 Мбит/с 
гача 
1.54 дан 2 Мбит/с гача 3650 м 

HDSL2 
1.54 дан 2 Мбит/с 
гача 
1.54 дан 2 Мбит/с гача 3650 м 

SHDSL 
192 Кбит/с дан 2.3 
Мбит/с гача 
192 Кбит/с дан 2.3 
Мбит/с гача 
7500 м 

VDSL 
16 Мбит/с 
52 Мбит/с 
1200 м 

VDSL2 
100 Мбит/с 
100 Мбит/с 
150 м 

SDSL 
2.3 Мбит/с 
2.3 Мбит/с 
6700 м 

MSDSL 
2 Мбит/с 
2 Мбит/с 
8800 м 

IDSL 
144 Кбит/с 
144 Кбит/с 
10700 м 


кўпгина xDSLлар турлича мақсадларда қўлланилади; 

кўп ўчрайдиган асимметрик xDSLлар одатда Интернетга алоқа учун қўлланилади 
ва хонадон секторига мўлжалланган нархни таъминлайди; 

симметрик xDSLлар, асосан коммерцион секторларда ва ишчи тавсифлар, шунга 
ўхшаган махсуслашган ―нуқта-нуқта‖ каналлари ѐки юқори тезликли хизматлар 
учун талаб қилинади.


137 
13.5-расм. HFC га уланишни ташкиллаштириш принципи 

Download 5,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish