Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet86/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

ХУКУКИЙ 
холати урмон конун хужжатлари билан белгила­
нади.
Давлат урмон фондига куйидагилар кирмайди: к,ишлок, хужа- 
лиги ахамиятига эга булган ерлардаги дарахтлар ва дарахтзорлар, 
шунингдек, бошка дарахт-бута усимликлари; темир йул тармок- 
лари ёкасидаги, автомобиль йуллари буйидаги ва каналлар сохи- 
лидаги ихота дарахтлари, шахарлар ва бошка ахоли пунктлари- 
даги, ерлардаги кукаламзорлаштириш дарахтлари ва дарахтзорлар, 
манзарали дарахтлар, томорца, дала хрвли ва 
6
of
 
участкаларида- 
ги дарахтлар, улардан фойдаланиш «Усимлик дунёсини мухофа­
за килиш ва ундан фойдаланиш тугрисида»ги конун билан тар­
тибга солинади.
Урмонлар давлат мулки — умуммиллий бойлик хисобланиб, 
Урмонларни улардкн фойдаланувчилар уртасида таксимлаш ва 
к,айта таксимлаш давлат урмон хужалиги органлари, Табиатни 
мухофаза килиш давлат кумитаси ва махаллий хокимият орган­
лари томонидан амалга оширилади.
Урмонлардан фойдаланувчилар юридик ва жисмоний шахс­
лар булиши мумкин ва улар фойдаланиш хукук,ини давлат 
органларининг ёки давлат урмон хужалиги корхоналарининг те­
гишли махсус рухсатномаси (урмон кесиш билети ёки урмон 
билети) асосида амалга оширадилар.
Фукаролар махсус рухсатномасиз усимлик дунёсидан умумий 
фойдаланиш тарзида конун хужжатларида белгиланган шартлар- 
да урмондарда булиши ва уларда уз холича усувчи мевалар, 
кузикрринлар, доривор ва резавор усимликларни териши мум­
кин.
Узига берилган урмондан фойдаланиш хукук,ини бошкаларга 
бериш, яъни Урмондан фойдаланувчиларнинг ваколатли давлат
102


органининг рухсатисиз шундай йул тутишлари маъмурий хукукбу- 
зарлик хисобланади.
Урмоннинг давлат мулки ХУКУКИНИ бузувчи бошка битимлар 
олди-сотди, алмаштириш, \адя килиш, гаровга бериш, мерос 
Килиб олиш кабилар билан боБлик, битимлардир.
Урмоннинг давлат мулки 
ХУКУКИни 
бевосита ёки билвосита 
бузадиган битимлар бошка шахсларда, корхоналар, муассасалар 
ва ташкилотларда хеч кандай хукукий вужудга келтирмайди. Бун­
дай битимлар тузилган пайтидан бошлаб, хакикий булмаган би­
тимлар хисобланади.
Урмон давлат мулки хукуки бузилиши касддан содир этила­
ди. Айбдор уз хатти-харакатларининг гайрихукукий эканлигини 
\ис килади ва уларни содир этишни истайди. 
и 7. Хайвонот дунёси табиий мухит объектларидан биридир. 
Узбекистон Республикасининг «Хайвонот дунёсини мухофаза 
Килиш ва ундан фойдаланиш туфисида»ги конунининг 3-мод- 
дасига мувофик, хайвонот дунёси давлат мулки — умуммиллий 
бойлик булиб, унинг объектлари фойдаланиш учун факат юри­
дик ва жисмоний шахсларга берилади.
Шархланаётган моддада назарда тутилган хукукбузарликлар­
нинг объекта 
к У Р У К л и к д а , 
сувда, атмосферада, тупрокда табиий 
эркинлик холатида давлатимиз 
ХУДУДВДа 
доимо ва вактинча яшай- 
диган ёввойи жонивор (сутэмизувчилар, паррандалар, судралиб 
юрувчи хайвонлар, хам сувда, хам курукликда яшовчи хайвон- 
лар, баликлар, умурткасизлар) ва улардан фойдаланиш тартиби 
Хисобланади.
Хайвонот дунёси объектларидан фойдаланиш умумий ва мах­
сус фойдаланиш тартабида амалга оширилади. Хайвонот дунёси 
объектларидан умумий фойдаланиш жисмоний шахслар томони­
дан конун хужжатларида белгиланган тартиб ва микдорда бепул 
амалга оширилади. Масалан, фукаролар ман килинмаган жой- 
ларда хаваскорлик максадида беш килограммдан ошмаган мик­
дорда тутиш ман килинмаган баликдарни овлаши мумкин.
Хайвонот дунёси объектларидан махсус фойдаланиш Вазир­
лар Махкамаси, Табиатни мухофаза килиш давлат кумитаси 
органлари, овчилик хужаликлари томонидан бериладиган рух1 
сатномалар асосида юридик ва жисмоний шахслар томонидан 
амалга оширилади.
Хайвонот дунёсини сотиш, алмашиш, хадя этиш ва бошка 
битимларни тузиш ман этилади. Хайвонот дунёсидан фойдала­
нувчилар уларга берилган 
хУК УВ Д ан 
узлари фойдаланишлари ло­
зим. Бунга истисно булиб, «Хайвонот дунёсини мухофаза килиш 
ва ундан фойдаланиш тугрисида»ги конуннинг 16-модцасига му­
вофик, юридик шахсларга хайвонот дунёси объектларидан бе-
103


рилган нормалар доирасида фойдаланиш учун бошка шахсларга 
рухсатномалар бериш хисобланади.
Агар хайвонот дунёсидан рухсатномасиз фойдаланилса, ушбу 
хукукбузарлик мазкур Кодекснинг 90-модцаси билан квалифи­
кация килиниши лозим.
8. Шархланаётган моддада назарда тутилган хукукбузарлик­
ларнинг субъекти фукаро ва мансабдор шахслар булиши мум­
кин. Табиий ресурсларга давлатнинг- мулк хУкукини бузадиган 
битимларни амалга оширишда гайриконуний битимда катнашувчи 
хар иккала тараф хукукбузарлик субъекти билади.
Ушбу маъмурий хукукбузарликлар факат касддан содир эти­
лади. 

.
9. Кодекснинг 60-модцасида назарда тутилган маъмурий 
хукукбузарликлар тугрисидаги ишлар туман (шахар) судининг 
маъмурий ишлар буйича судьяси (245-модда), шунингдек, 246- 
моддада курсатилган холларда маъмурий комиссияси томонидан 
куриб чикилади.
61-м о д д а. 

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish