Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


зарликларга карши кураш олиб боришда иштирок этишга, бун­



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

зарликларга карши кураш олиб боришда иштирок этишга, бун­
дай хукукбузарликларнинг олдини олиш ва уларни бархам топ-
тиришга жалб этишга имкон беради.
2. Мазкур модцада гайрихукукий тажовузлардан зарурий му-
дофаада кандай аник давлат, жамоат ва шахеий манфаатлар химоя
Килиниши мумкинлиги курсатиб Утилади. Булар давлат ва жа­
мият, шахенинг манфаатлари, мудофааланувчи ёки бошка шахе­
нинг хУКУКларидир. Зарурий мудофаада бартараф килинадиган
тажовуз курсатиб утилган манфаатларга ёки хУКУКларга зарар
етказиш ёхуд ана шундай зарар етказишга бевосита тахдид соли-
ши керак.
3. Зарурий мудофаада бартараф килинадиган тажовуз гайри-
41


Х У К У К и й
булиши, яъни Кодекснинг Махсус кисмида ёки бошка 
назарий хужжатда назарда тутилган булиши лозим. Курсатиб 
утилган тажовуз айни вак,тнинг узида айбли тажовуз булиши 
шарт эмас. Кичик ёшдагиларга, шунингдек, акди норасоларга 
Карши мудофаага хам йул куйилади. Бирок, бу шахсларга нисба­
тан мудофааланувчи зарар етказмаган х,олда тажовузни бардам 
топтириш учун иложи борича барча чораларни куриши керак.
Мансабдор шахсларнинг хакконий харакатларига карши, ма­
салан, майда безорилик килган шахсни ушлаган милиция ходи- 
мига нисбатан мудофаага йул куйиш мумкин эмас.
4. Бартараф килинадиган тажовузга карши мудофаанинг тугри- 
лиги шарти тажовузнинг мачжудлигидир, бу эса уни даф килиш 
пайтида зарар етказилишини ёки зарар етказиш бевосита хавфи- 
нинг реаллигини назарда тутади. Башарти тажовуз х;али бошлан- 
маган булса ёки тугалланган булса, мудофаа тугри деб эътироф 
Килиниши мумкин эмас.
Зарурий мудофаанинг шарти мудофааланувчининг тахмини 
эмас, балки тажовузнинг хак,ик,ийлигидир. Хужум килиш сохта 
эмас, балки хакикий булиши лозим.
5. Зарурий мудофаада тажовуздан химояланиш, охирги зару- 
ратдан фарк кдпиб, учинчи шахсларга эмас, балки факат тажо­
вуз килувчининг узига зарар етказиш йули билан амалга ошири- 
лиши мумкин. Зарурий мудофаада тажовуз килувчига зарар 
етказиш Кодекснинг Махсус кисмида ёки маъмурий хукукбузар­
ликлар содир этганлик учун маъмурий жавобгарликни назарда 
тутувчи бошка норматив хужжатда кузда тутилган харакатни со­
дир этганлик натижаси булиши лозим.
6. Зарурий мудофаа чегарасидан чикиб кетилиши билан химо- 
янинг тажовуз хусусияти ва хавфига 
як&ол
мос келмаслиги эъти­
роф этилади. Зарурий мудофаа чегарасидан чикиб кетилиши 
белгиларининг мавжудлиги ёки йукдиги тугрисидаги масалани 
хал килганда, факат тегишли химояланиш ва хужум килиш во- 
ситаларининг мос келишинигина эмас, шу билан бирга, мудо- 
фааланувчига тахдид солаётган хавфнинг хусусиятини хам, унинг 
кучини ва тажовузни даф килиш имкониятини хам, шунингдек, 
тажовуз килувчи билан мудофааланувчи кучларининг реал нис- 
батига таъсир килувчи бошка барча холатларни хам (тажовуз 
килувчилар ва мудофааланувчилар сонини, уларнинг ёшини, жис- 
моний ривожланишини, куроли борлигини, тажовуз килиш жойи, 
вакт ва бошкаларни) хисобга олиш зарур. Бир гурух шахслар 
хужум килганда мудофааланувчи хужум килувчилардан хар би- 
рига нисбатан бутун гурух харакатларининг хавфи ва хусусияти 
билан белгиланадиган химояланиш чоралариии куришга хакди- 
дир.
42


7. 
Шахенинг маъмурий хукукбузарлик учун маъмурий жавоб­
гарликни белгилаб берувчи норматив )^ужжатларда кузда тутил­
ган харакатни содир этганлиги, у зарурий мудофаа хрлатида 
харакат килганлиги аникданганда, ишни караб чикиш бошлани- 
ши керак эмас, балки бошланган иш тухтатилиши лозим. Бун- 
дан шундай хулоса келиб чикдцики, бу масалага дойр кдрор 
баённоманй тузиш вак,тида хам, шунингдек, ишни куриб чикиш 
чогида хам кабул килиниши мумкин.
19-м о д д а. 

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish