Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet320/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   316   317   318   319   320   321   322   323   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

Мансабдор шахсларнинг ваколатлари
/
Маъмурий хукукбузарликлар тугрисидаги ишларни ушбу Ко­
декснинг 242-моддаси 4-бандида курсатилган органлар номидан
445


куриб чикувчи мансабдор шахсларнинг руйхати конун хужжатла-
ри билан белгилаб куйилади.
Маъмурий хукукбузарликлар тугрисидаги ишларни куриб чи­
кишга ваколати булган мансабдор шахслар ушбу Кодекснинг Мах­
сус кисмида назарда тутилган маъмурий жазо чораларини уз ва­
колатлари доирасида ва факат хизмат бурчини бажариб турган
чогдагина кУлланишлари мумкин.
1. 244-моддада маъмурий хукукбузарлик учун жазо чоралари- 
дан фойдаланиш пайтида крнунийликни таъминлаш буйича, жум- 
ладан, вакил килинган орган ва мансабдор шахслар уз хукук 
доираларида конунчиликка мувофик келадиган маъмурий жазо 
чораларини куллаш х,ак,идаги асосли талаблар аниклаб берилади.
Бу, аввало, Кодекснинг XVIII бобида атрофлича белгилаб 
берилган идоравий ишларга катьий амал килиш, деган маънони 
англатади.
2. Маъмурий хукукбузарлик тугрисидаги ишларни куриб чи­
кишга ваколатли мансабдор шахслар ушбу Кодекснинг Махсус 
кисмида назарда тутилган, яъни ушбу хукукбузарликка карши 
кулланадиган меъёрий чоралар санкцияларида курсатилган меъ­
ёрий хужжат тури хажм ва мудцатдаги жазоларнигина белгилаш- 
лари мумкин. Моддада курсатилган маъмурий килмиш тугриси­
даги жазонинг энг юкори хджмидан оширишга й^л куйилмайди. 
Кодекснинг 331-моддасида курсатилган холларда энг пасткидан 
паст жазо к#ллаш мумкин.
3. Мансабдор шахслар жазо бериш тугрисидаги масалани хал 
этишда жазо беришнинг умумий коидалари (Кодекснинг IV бо- 
би)га, Кодекснинг умумий кисми иккинчи булими конун-коида- 
ларига амал килишлари лозим.
4. Юкори мансабдор шахе хукук доирасига мансуб хажмда 
жарима солувчи амалдор шахснинг хатти-харакатини унга бе­
рилган ваколат чегарасидан чикиб кетганлик сифатида куриши 
лозим.
5. Маъмурий камок жазосини белгилаш факат маъмурий иш ­
лар буйича судьялар ХУКУК доирасига киради. Ш унинг учун ички 
ишлар органларининг мансабдор шахслари, шунингдек, майда 
безорилик хакидаги ишларни куриб чикишга вакил килинганлар 
айбдорга факат жарима куринишида жазо беришлари мумкин. 
Маъмурий камок жазосини куллаш зарурати юзага келганда иш 
маъмурий ишлар буйича судьяларга топширилиши лозим.
6
. 244-моддада ифодаланган конун коидага кура, мансабдор 
шахслар факат хизмат бурчини бажариб турган чогдагина, жазо 
белгилашлари мухим ахамиятга эга. Шундан келиб чикадики, 
мансабдор шахе хизмат бурчини бажармаётган пайтда (таътил,
446


вак,тинча мехнатга крбилиятсизлиги муносабати билан ишдан 
озод этилган ва бошкдлар) маъмурий хукукбузарлик тугрисидаги 
ишларни куриб чикишда конуний хУКУККа эга эмас.
7. 
244-модца 1-к.исмига кура, Кодекснинг 242-моддаси 4-бан- 
двда тилга олинган органлар номидан маъмурий хукукбузарлик 
тугрисидаги ишларни куриб чикувчи мансабдор шахслар руйха­
ти Узбекистон Республикаси крнун кучига эга булган хужжатла- 
рида белгиланади. Бу норма маъмурий жазо кУллашга ваколатли 
Хисобланган мансабдор шахслар доирасини чеклашга кдратилган 
булиб, уни тартибга солишга ёрдам беради ва хукук^й муноса- 
батларнинг бу сохасида конунийликни сакдаш талабларига жа- 
воб беради (245—2682-модцаларга кдранг).

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   316   317   318   319   320   321   322   323   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish