Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


Хукукбузарлик объекти хисобланади



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet241/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

Хукукбузарлик объекти хисобланади.
Давлат хокимияти, милиция ходими хамда жамоат тартибини 
саклаш, фукароларнинг ХУКУК ва эркинликларини уларнинг жа­
моат тартибини амалга ошириш буйича олиб борадиган расмана 
фаолияти сохасидаги вазифаларни амалга оширувчи шахслар­
нинг обруси милиция ходимининг конуний талаби бажарилмас- 
лигининг бевосита объекти хисобланади.
3. Хукукбузарликнинг объектив томони милиция ходими, ма- 
Халла посбони, харбий хизматчининг талабини бажармасликка 
Каратилган харакат ёки харакатсизлик билан ифодаланади.
Милиция хоцимининг талабини бажармаслик натижасица за­
рарли окибатнинг юзага келиши шарт эмас. Хукукбузарнинг 
таркиби доирасига бевосита кирмайдиган окибатларга факат хара­
кат ёки харакатсизликни ифодаловчи белгилар талабини бажар- 
масликнинг объектив томони кушилади.
Таркибни таснифлаш учун шахснинг конуний талабларни 
бажармаганлигини, яъни буйсунмаганлигини белгилаш мухим. 
Бунда шуни таъкидлаш керакки, шархланаётган моддада на­
зарда тутилган хУКУКбузарлик таркиби талабни бажармаслик 
факат бир неча марта катъий кдлинган талабни бажармаслик- 
да ёки жамоат тартибини мухофаза киладиган шахслар ва 
органларга нисбатан яккол хурматсизлик куринишидан дало- 
Лат берадиган купол шаклдаги буйсунмасликда юзага келади. 
Милиция ходими, махалла посбонлари ёки харбий хизматчи­
нинг талаби такрорий ва катъий усулда булиши, тартиб бу- 
зувчининг буни бажаришдан воз кечиши суз, имо-ишора, су- 
кут саклаш шаклица ндмоён булиши лозим. Бунда айбдор 
купчилик олдидами ёки милиция ходими, халк дружиначиси 
ёки харбий хизматчи олдидами буйсунмасликни намоён этиши- 
нинг ахамияти йук.
327


4. 16 ёшга етган шахе куриб чикилаётган хукукбузарликнинг 
субъекти булиши мумкин.
5. Субъектив томони — хукукбузарлик к^аедцан килинганлиги 
билан ажралиб туради.
6. Агар милиция ходими ёки махалла посбони, худди 
шунингдек, харбий хизматчининг талаби конуний, яъни к,онун- 
да курсатилгани буйича асосланган ва жамоат тартибини сак;- 
лаш вазифасини бажариш чогида берилган ёки курсатилган 
булса, айбдор 194-модда буйича жавобгарликка тортйлади. 
Шунинг учун, агар 194-моддада курсатилган \аракат милиция 
ходими, халк, дружиначиси ёки харбий хизматчи жамоат тар­
тибини сакдаш буйича уз вазифасини Утаётган пайтда эмас, 
балки бошка конуний фаолият курсатаётганда содир булса, 
унда 194-модда кулланилмайди.
7. Милиция ходими ёки махалла посбони, худди шунингдек
х;арбий хизматчининг жамоат тартибини сакдашда уз вазифаси­
ни бажараётганини белгиланган тартибда кийингани, кукрак бел­
гиси борлиги ёки тегишли гувохнома курсатиши шохидлик бе­
ради.
8. Агар хукукбузарлик милиция ходими, махалла посбони 
ёки харбий хизматчи томонидан жамоат тартиби хар кдндай 
тартибда бузилиши ёки ахлокка зидлиги огохлантирилган ёки 
олди олинган булса, айбдорнинг мазкур харакати 194-модда 
буйи­
ча квалификация килинади. Купинча милиция ходиминииг кону­
ний талаби бажарилмаслиги конун буйича маъмурий ёки жино- 
ий жавобгарлик назарда тутилган бошка жамоат тартиби 
бузилишини келтириб чикаради. Агар бу харакат амалда бигга 
хукубузарлик элементларини юзага келтирса, уларни айбдор амал­
га оширган килмиш энг жидций жавобгарлик назарда тутилган 
модда билан квалификация килинади.
9. Хукукбузарлик милиция ходими, махалла посбони ёки хар­
бий хизматчига жамоат тартибини сакдашда уз вазифасини ба- 
жаришга тускинлик килган-килмаганлигидан катъий назар
конуний талабни бажармасликда айбдор хисобланган пайтдан 
бошлаб тан олинади.
10. Жамоат тартибини сакдаш буйича узига юклатилган вази- 
фани бажаришларида милиция ходими ёки махалла посбонига, 
худди шунингдек, харбий хизматчига каршилик курсатган айб- 
дорлар ЖКнинг 219-моддасига мувофик, жиноий жавобгарликка 
тортиладилар.
11. 194-модда 
буйича маъмурий хУКУКбузарлик тугрисидаги 
ишни 
куриб 
чикишни 
маъмурий 
ишлар 
буйича 
судьялар амалга 
оширадилар 
(145-модда).

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish