Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet180/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

Транспорт воситалари хайдовчиларининг йул
харакати коидаларини бузиши жабрланувчи-
га енгил тан жарохати ёки анча микдорда
моддий зарар етказилишига олиб келиши
Транспорт воситалари хайдовчиларининг йул харакати коида-
ларини бузиши жабрланувчига енгил тан жарохати ёки анча мик­
дорда моддий зарар етказилишига олиб келиши, —
энг кам иш хакининг уч бараваридан беш бараваригача мик­
дорда жарима солишга ёки транспорт воситаларини бошкариш
ХУКУКидан бир йилдан 
уч йилгача муддатга махрум этишга сабаб
булади.
Анча микдордаги моддий зарар деганда, энг кам иш хакининг
беш баравари микдоридан ошиб кетган зарар тушунилади.
1. Бу хукукбузарликлар объекти йул харакати хавфсизлиги 
хисобланади. Куш и мча объект сифатида инсон соглиги ва мол- 
мул к намоён булади.
2. Объектив томондан Кодекснинг мазкур моддасида назарда 
тутилган маъмурий хукукбузарликларни Кодекснинг 125-131- 
модцаларида назарда тутилган, жабрланувчиларга енгил тан жа­
рохати етказилишига ёки анча микдорда моддий зарар етка­
зилиш ига сабаб булган йул харакати коидаларини бузиш 
ташкил этади.
Бу норманинг диспозицияси хавола килинадиган диспозиция- 
дир, чунки унда йул харакати коидаларини бузиш белгилари 
айтилмайди, балки Кодекснинг айтиб утилган моддаларига хавола 
мавжудцир.
Шунинг учун хам бу хукукбузарликлар квалификация килин- 
ганда айбдор хайдовчиларнинг харакатларида йул харакати коида­
ларини маъмурий бузишлар белгилари бор-йУклиги (улар учун 
жавобгарлик Кодекснинг 125—131-модцаларида белгиланган), 
транспорт воситаларидан фойдаланиш коидаларини бузиш, тез- 
ликни ошириш, йул белгилари талабларига риоя килмаслик, 
темир йулнинг Утиш жойларидан утиш коидаларини бузиш ва 
шу кабилар бор-йуклигини аниклаш лозим булади. Бирок курса- 
тиб утилган моддалардан фаркли уларок, караб чикилаётган 
Хукукбузарликлар объектив томонининг зарур белгиси зарарли
223


ок,ибатларнинг содир булиши, жабрланувчига енгил тан жароха­
ти ёхуд анчагина микдорда модций зарар етказилишидир. Шу 
билан бирга, кимнинг мол-мулкига жиддий зарар етказилганли- 
ги ахамиятга эгадир. Шархланаётган модца жабрланувчига етка­
зилган зарарни, яъни шахснинг мол-мулкига етказилган зарарни 
аникдаб беради. Агар айтиб утилган йул харакати кридалари- 
нинг бузилиши натижасида мол-мулкка анча микдорда модций 
зарар ёки енгил тан жарохати етказилган булса, у холда транс­
порт воситасининг айбдор хайдовчиси харакатлари Кодекенинг 
мазкур модцаси буйича квалификация к,илинишй керак. 133- 
модцада назарда тутилган хУКУк.бузарликнинг объектив томони 
учун шу тарифа Кодекенинг 125-131-моддаларида назарда тутил­
ган йул харакати кридаларининг бузилиши факти, жабрланувчи­
га енгил тан жарохати ёхуд анчагина модций зарар етказилиши 
тарзидаги зарарли окибатларга сабаб булганини, уша хукук,бу- 
зарликлар билан келиб чиккан окибатлар уртасидаги сабабий 
богланишни аникдаш зарур булади.
3. Субъектив томондан караб чикилаётган хукукфузарликлар 
айбдорнинг харакатларига нисбатан 

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish