Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

ofhppok

маъмурий жазони назарда тутувчи санкция доирасида
кулланилади. Бунда анча кдггикрок, маъмурий жазо чораси кулла-
нилган хукукбузарлик анча жидций хукукбузарлик хисобланади.
4. 34-модданинг 3-к,исмида шундай крида назарда тутилган- 
ки, унга кУра бир неча хукукбузарлик содир этган ва унинг 
тугрисидаги ишни хар хил орган (мансабдор шахе) куриб чикдёт- 
ган булса, уша шахсга нисбатан бериладиган жазо ошррок; маъ­
мурий жазони назарда тутувчи санкция доирасида кулланилади.
5. 34-модданинг 4-кдосмида белгиланишича, ушбу модданинг
2 ва 3-к,исмларида назарда тутилган холларда асосий жазога со­
дир этилган хукук,бузарликлардан исталган битгаси учун жавоб­
гарлик тугрисидаги модцаларда назарда тутилган кушимча жазо 
чораларидан бири кулланилиши мумкин.
35-м о д д а. 
Маъмурий хамок, ва махсус хукукцан махрум этиш
мудцатларини хисоблаш
Маъмурйй хамок мудцати суткалар билан, махсус хукукдан
махрум этиш мудцати эса — кунлар, ойлар, йиллар билан хисоб­
ланади.
1. 
Маъмурий кдмок,кд олиш судья томонидан уч суткадан ун 
беш суткагача, фавкулодца холат тартиби шароитида эса жамоат 
тартибига тажовуз кдгшнгани учун суцья, харбий комендант ёки 
ички ишлар органи бошлиги томонидан уттиз суткагача тайин- 
ланиши мумкин. Маъмурий камокда олиш мудцати сутканинг
67


кисмлари, яъни соатлар, ярим сутка билан белгиланиши мум­
кин эмас. 
^
Махсус хукукдан махрум этиш судья томонидан уч йилгача 
булган мудцатга кулланилиши мумкин. Шундай хукукдан ма\- 
рум этиш мудцати ун беш кундан кам булиши мумкин эмас.
2. Маъмурий жазо чораси муайян муддатининг утиб бориши 
маъмурий хукукбузарлик хакдцаги ишни к^риб чикдётган орган 
маъмурий жазо чораси белгилаш тугрисида карор кабул кдпган 
куни (агар муддат ойлар ва йиллар билан х,исобланса) ёки соатда 
(агар муддат суткалар билан хисобланса) бошланади.
3. Йил ва ой деганда так,вим йили ёки ойи тушунилади.. 
Мудцатлар йиллар ёки ойлар билан хисобланганда маъмурий 
жазо к,айси ойдан хдособланса, муддат уша ойнинг тегишли ку- 
нида тамом булади. Агар бу ой тегишли кунга эга булмаса, у 
х;олда муддат ойнинг охирги суткасида тугайди.
4. Мудцатлар сутка билан хисобланганда муддат охирги сут- 
канинг туница еоат 24 ца тамом булади..
5. Кунлар билан белгиланган мудцатлар суткалар билан бел­
гиланган мудцатлар каби хисобланади.
36-м о ц ц а. 

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish