Вояга етмаганни каровга олиш ту|рисидаги ёзма
мажбуриятни бажармаслик
Ота-оналарнинг, уларнинг урнини босувчи шахсларнинг, бола-
лар муассасалари рахбарларининг уз царовига олган вояга етма-
ганга нисбатан узлари кабул килган ёзма мажбуриятларни бажар-
маслиги, —
энг кам иш хакининг бир бараваридан уч бараваригача мик
дорда жарима солишга сабаб булади.
1.
Ота-оналар уз фарзандларини тарбиялашлари, уларнинг жис
моний ривожи ва таълими тугрисида гамхурлик килишлари, ижти
моий фойдали мехнатга тайёрлашлари, биз кураётган
хукукий
дав-
латнинг муносиб аъзолари килиб вояга етказишлари лозим.
Вояга етмаган болаларнинг ХУКУК ва манфаатларини химоя
к,илиш уларнинг ота-оналари зиммасига кжланган. Ота-оналар
вояга етмаган фарзанддарининг конуний вакиллари сифатида
тан олинганлар, улар барча муассасаларда, шу жумладан, суд
муассасаларида хам уларнинг ХУКУК ва манфаатларини алохида
ваколатсиз химоя киладилар.
23—4838
353
Ота-оналар ёки улардан бири, агар болаларни тарбиялаш буйи
ча Уз бурчларини бошкаришдан буйин товлашаётгани ёки уз
ота-оналик хукукини суиистеъмол кдпишаётгани, болаларига нис
батан купол муносабатда булаётгани, узининг ахлоксиз, жамият-
га карши хатти-харакатлари билан фарзандларига салбий таъсир
Утказаётгани, шунингдек, ота-оналар сурункали ичкиликбоз ёки
гиёхванд эканлиги аникданса, улар ота-оналик хукукддан мах
рум этилади.
Ота-она оталик ва оналик
хУ КУ КИ дан
махрум этилганда бола
васийлик ва хомийлик органлари назоратига берилади.
Ота-онанинг вафоти, ота ва онанинг ота-оналик
хУКУКНЦан
махрум килингани, ота-онанинг бетоблангани окибатида ва бошка
сабабларга кура ота-она хомийлигидан махрум булиб кщган,
вояга етмаган болаларни тарбиялаш, шунингдек, шу болалар-
нинг шахсий ва мулкий хукукдари хамда манфаатларини химоя
к,илиш учун васийлик ва хомийлик урнатилади.
Васийлик ва хомийлик буйича вазифалар ун саккиз ёшга етма
ган шахсларга нисбатан халк, таълими булимларига, суд томонидан
муомалага лаёкатсиз ёки муомалага лаёкатсизлиги чекланган деб
топилган шахсларга нисбатан согликни сакдаш органларйга, сало-
матликнинг ахволи буйича хомийликка мухтож лаёкатсиз шахс
ларга нисбатан социал-таъминот булимларига юкланади.
Давлат ёки жамоат муассасалари тарбияси ва таъминотида
булган шахслар устидан васийлик ва хомийлик урнатилмайди,
васийлик ва хомийлик мажбурияти эса ана шу муассасалар зим
масига юклатилади.
Васий ёки хомий зиммасидаги вазифани яхши бажармаган
такдирда васийлик ва хомийлик органи васий ёки хомийни маз
кур вазифани бажаришдан четлаштиради.
Васийлик ва хомийликдан гаразли мак,садларда фойдаланиш
ёки васийликдаги шахсга зарар етказиш, шунингдек, хомийлик
ка олинган шахени назоратсиз ва зарурий ёрдамсиз кдлдириш
холларида айбдорлар 207-модца буйича маъмурий жавобгарлик
ка тортиладилар.
2. Усиб келаётган авлодни тугри тарбиялаш 207-модда буйи
ча конунбузарликнинг касд килиш объекти хисобланади.
3. Хукукбузарликнинг объектив томони харакатсизлик шак-
лида ифодаланади.
4. Субъект — ота-оналар, болалар муассасаларининг мансаб
дор шахслари.
5. Субъектив томон — совукконлик, бепарволик шаклидаги
бевосита касд килиш. Айбдор Уз кдлмиши хукукда зид эканлиги-
ни хис килади, лекин шунга карамай, уни тухтатолмайди (спирт
ли ичимликлар, гиёхванд моддалар суиистеъмол килиш) ёки гараз-
354
ли максадни кузлайди (мол-мулк, уй-жой, пул маблаигари синга-
риларга эгалик килиш).
6.
207-модца буйича маъмурий хукукбузарлик хакидаги иш
маъмурий ишлар буйича судьялар томонидан куриб чик,илади
(245-модда).
208-м о д д а.
Do'stlaringiz bilan baham: |