Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


82-м о д д а.  Алохида мухофаза этиладиган табиий худудлар



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

137


82-м о д д а. 
Алохида мухофаза этиладиган табиий худудлар
тартибини бузиш
Давл^т цурикхонаси тартибини бузиш, —
фуцароларга энг кам иш хдкининг бир бараваридан уч барава­
ригача, мансабдор шахсларга эса — уч бараваридан беш барава­
ригача микдорда жарима солишга сабаб булади.
Давлат миллий табиат боглари, буюртма курикхоналари, та-
биат ёдгорликлари, сувни мухофаза килиш тегралари, курорт та­
биий худудлари, ботаника боглари, дендрология ва хайвонот бог­
лари, курикданма (оралик,) тегралар, урмонларнинг такрткданган
минтакдлари, балик, хужалиги тегралари ва алохида мухофаза
этиладиган узга худудлар тартибини бузиш, —
фукдроларга энг кам иш хакдоинг учдан бир кисмидан бир
бараваригача, мансабдор шахсларга эса — бир бараваридан уч
бараваригача микдорда жарима солишга сабаб булади.
Ушбу модаанинг биринчи ёки иккинчи цисмларида назарда
тутилган хуку^бузарлик маъмурий жазо чораси кулланилганидан
кейин бир йил давомида такрор содир этилган б^лса, —
фуцароларга энг кам иш хдкининг уч бараваридан беш барава­
ригача, мансабдор шахсларга эса — беш бараваридан етти бара­
варигача микдорда жарима солишга сабаб булади.
1. 
Давлат курикхоналарининг х,олати «Аллохдда мухофаза эти- 
лациган табиий худудлар тугрисида»ги крнуннинг 13-моддасида 
белгилаб берилган (Узбекистан Республикаси Олий Кенгаши- 
нинг Ахборотномаси, 1993, 6-сон, 255-модца). Давлат курикхо- 
налари эдщудида курикхоналар макрадларига зид келадиган хдр 
кдндай хужалик, рекреацион ва боища фаолият олиб бориш 
так,ик,ланади. Курик,хоналар, уларнинг мухофаза этиладиган тег­
ралари худудида икдимлаштириш мак.сади билан усимликлар ва 
хдйвонларнинг турлари хдмда кичик турларини жойлаштириш 
так^икданади. Курик^хоналар худудларида курикхона ва уларга 
к,арашли булган органларнинг ходимларидан ташкдри фукаро- 
ларнинг булишига бу органларнинг ёки курикхона маъмурияти- 
нинг рухсати булган такдирдагина йул куйилади.
Давлат миллий табиат боглари, буюртма-боглар, табиат ёдгор­
ликлари, сувни мухофаза цилиш тегралари, курорт табиий худуд- 
лари, ботаника боглари, дендрология ва хдйвонот боглари, курик,- 
ланма (оралик) тефалар, урмонларнинг такикданган минтакалари, 
балиц хужалиги тегралари ва алохдда мухофаза кдлинадиган узга 
табиий худудлар х;олати «Алохида мухофаза этиладиган табиий 
худудлар тугрисида»ги крнуннинг 18, 20, 21, 23, 25, 26—32- 
модцаларида белгилаб берилган. Сувни мухофаза цилиш тегра-
138


лари, бундан ташкари, Вазирлар Махкамасининг 1992 йил 21 
апрелдаги 174-сонли кдрори билан тасдикданган «Узбекистан 
Республикасида сув омборлари ва бошкд сув \авзалари, дарё- 
лар, магистрал каналлар ва коллекторларнинг, шунингдек, ичим- 
лик суви ва маиший сув таъминотининг, даволаш ва маданий- 
соитомлаштиришда ишлатиладиган сув манбаларининг сувни 
мухофаза кдяиш зоналари х.ак.идаги 
Низом»да хам белгилаб 
берилган.
Алохида мухофаза этиладиган бу табиий вдцудларнинг тарти­
би х,айвонот ва усимликларнинг нодир ва йук;олиб бораётган 
турларинй, табиий мажмуаларни, ноёб манзараларни, ахолининг 
дам олиши ва саломатлиги, сувларни ва ^оказоларни мухофаза 
кдниш учун шарт-шароитларни сакдаб крлиш мак;садида хужа­
лик ва узга фаолиятнинг айрим турларини чеклаш ёки такикугаш 
билан ажралиб туради.
Курикхоналар мухофаза к,илишнинг анча катти к, тартиби би­
лан ажралиб туриши туфайли уларнинг тартибини бузганлик 
учун маъмурий жавобгарлик Кодекснинг 82-модцаси алохида к,ис- 
мида белгиланган.
2. Мазкур моддада курсатиб утилган хукукбузарлйкларнинг 
объекти алохида мухофаза этиладиган ^удудларнинг белгиланган 
Холати хисобланади.
3. Шархланаётган моддада назарда тутилган хукукбузарлик- 
ларнинг субъектлари фук^аролар ёки мансабдор шахслар булиши 
мумкин.
4. Бу хукукбузарликлар касддан ёки эхтиётсизлик оркасида 
кделинган харакатлар ёки харакатсизликлар билан содир этил и- 
ши мумкин.
5. Модданинг учинчи к,исми. бу хукукбузарликларни маъму­
рий жазо чораси кулланилганидан кейин бир йил давомида так- 
рор содир этганлик учун жавобгарликни назарда тутади.
6. Алохида мухофаза этиладиган табиий 
хУДУДлар 
тартиби- 
нинг бузилиши катта зарар ёки бошк,а огир ок,ибатларга олиб 
келса, бу холат ЖКнинг 204-моддаси буйича квалификация цили- 
нади.
7. Шархланаётган моддада назарда тутилган маъмурий хуЦукбу- 
зарликлар тугрисидаги ишлар табиатни мухофаза Килиш орган- 
ларининг мансабдор шахслари томонидан куриб чикдлади (261 - 
модда).
83-м о д д а. 

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish