Валюта курсини аниклаш.
Барча халкаро битимлар валюталарни айирбошлаш билан олиб борилади. ва хар кандай айирбошлашда булгани каби валюта бахосининг ёки валюта курсини аниклаш зарурияти пайдо булади. Шундай килиб, валюта курси-бу бир мамлакат пул бирлигининг бошка мамлакатлар пул бирлигида ифодаланган бахосидир. Валюта курсини урганиш котировкалаш деб аталади. У туFри ва тескари котировкалашга ажратилади. Агар хорижий валюта бирлигининг бахоси миллий валютада курсатилса, бунга туFри котировкалаш деб аталади. Масалан 1 АКШ доллари 23 сумга, 1000 Россия рубли 7,2 сумга тенг ва хакозо. Тескари котировкалашда миллий валютанинг бир - бирлигига тугри келадиган хорижий валютанинг микдори урнатилади. Масалан, 1 узбек суми 0,004348 АКШ долларига туFри келади. Дунёнинг куп мамлакатларида шу жумладан Узбекистонда хам туири котировкалаш кабул килинган. Валюта бозоридаги талаб ва таклифни солиштириш натижасида валютанинг бахоси ёки курси аникланади. Узбек сумининг курси Узбекистон валюта биржасида урнатилади, унинг иштирокчилари булиб валюта операцияларини олиб бориш Хукукига эга булган банклар хисобланади. Шу билан бирга, турли пул бирликлари учун валюта курсларини урнатиш жараёнида бозор кучларини таъсир этиш даражаси бир хил эмас. Бу таъсир кучига богаик хамда курслари эркин сузиб юрувчи, чекланган сузиб юрувчи ва кайд этилган валюта курсларига ажратилади. Эркин сузиб юрувчи валюта курси шу валютага булган бозор талаби ва таклифи остида эркин узгариб туриши мумкин. Масалан, АКШ доллари, япон йени, ингилиз фунти стерленги курслари. Шу боис, бу валюталар жахон валюта айирбошлашида купрок ишлатилади. Чекланган сузиб юрувчи валюта курси унинг узгариши айрим хорижий валюталар ёки валюталар туплами курслари узгаришига бои лик булишини кузда тутади. кайд этилган валюта курси, бу хорижий валютада ифодаланган давлат томонидан расмий урнатилган миллий пул бирлигининг бахоси булиб, унга валюта бозорида талаб ва таклифнинг узгариши таъсир килмайди. Валюта курсининг экспорт ва импортга таъсири. Валюта курсининг товарлар, хизматлар, капитал ва ишчи кучларнинг мамлакатлараро харакатини узига хос бошкариб турувчиси хисобланиб уни узгариб туриши мамлакатнинг ташки иктисодий оборотига хамда бутун макроиктисодий вазиятга кучли таъсир килади. Бу таъсирни шундай вазият мисолида куриб чикиш мумкин. Масалан, узбек сумининг курси 1000 Россия рублига нисбатан 7,2 сумдан 10 сумгача пасайган булсин, яъни сум Россия рублига нисбатан арзонлашган ва аксинча, рубл сумга нисбатан кимматлашган булсин. Бундай холатда мамлакатимизда ишлаб чикарилган 720 сумлик кийматга эга булган товар Россия бозорида арзонлашиб боради ва энди бу товар 100 минг Россия рублига (720\7,2*1000) эмас, балки 72 минг рубл туради (720\10*1000) Натижада товарнинг ракобатга чидамлилиги орта боради ва унга
булган талаб ошади, экспорт рашатлаигирилади. Бирок миллий валютани Россияга чикариш Узбекистан учун фойдали булмай колади. Россияда ишлаб чикарилган 2000 рубллик махсулот энди узбек суми курсининг пасайишини ва Россия рубли курсининг кимматлашуви натижасида узбек бозорида 14,4 сум (2000 х 7,2\1000) эмас, балки 20 сум (2000х 10\1000) туради. Куриниб
турибдики, махсулот нархи кимматлашади ва шу сабабли уни олиб келиш кискариб боради, ва аксинча, узбек сумининг курси ошиб бориши билан Россиядан товар олиб келиш ва капитални четга чикариш фойдали булади.
Do'stlaringiz bilan baham: |