Кириш Кўп қаватли саноат бинолари ҳuақида умумий маълумотлар


 Плитани оғма кесим бўйича мустаҳкамликка ҳисоблаш



Download 1,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/7
Sana22.04.2022
Hajmi1,26 Mb.
#574458
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Курилиш конструкцияси қўлланма

3.5.2. Плитани оғма кесим бўйича мустаҳкамликка ҳисоблаш 
Ҳисобий юклардан ҳосил бўлган кўндаланг кучнинг миқдори
кН
Q
3
.
76


(7-расм) [1] га кўра плитанинг баландлиги 400 мм га 
тенг бўлганда (450 мм дан кичик) хомутларнинг қадами 
S=h/2=400/2=200 мм дан ортиқ бўлмаслиги ва шу билан бирга бу 
кўрсаткич 150 мм дан ошмаслиги керак. Шунинг учун S=150 мм деб 
қабул қиламиз. Хомутларнинг ушбу қадами таянчнинг ҳар иккала 
томонидан L/4 масофага тааллуқли.
Плитанинг кўндаланг кесимини арматуралашда 2 та каркас қабул 
қилинган бўлиб, уларнинг кўндаланг арматураси ø6 A-I деб 
белгиланади. Унда кўндаланг арматура кесимининг юзаси қуйидагига 
тенг бўлади: 
2
57
.
0
283
.
0
2

A
sw



Кўринувчи ёриқларнинг очилиш шарти текширилади: 
0
1
1
3
.
0
h
b
R
Q
b
b
w








Ушбу формулада:
3
.
1
5
1
1




w
w



бу ерда, 
5
.
6
10
5
.
32
10
21
3
4





b
s
E
E

ва
00223
.
0
15
17
57
.
0





S
b
A
sw
w

Бундан, 
3
.
1
0724
.
1
00223
.
0
5
.
6
5
1
1






w

шарт бажарилади. 
Шундан кейин, 
802
.
0
9
.
0
22
01
.
0
1
1
1









B
b
b
R



бу ерда,
01
.
0


[1]
Топилган қийматлар юқоридаги формулага қўйилади. 
кН
Q
кН
Н
см
МПа
h
b
R
B
b
b
w
3
.
76
7
,
312
10
6
.
3126
6
.
3126
36
17
9
.
0
22
802
.
0
0724
.
1
3
.
0
3
.
0
2
2
0
1
1

























18 
Демак, шарт бажарилди ва кўринувчи ёриқлар очилиб кетмайди.
Кўндаланг 
куч 
таъсирига 
оғма 
ёриқ 
бўйича 
плитанинг 
мустаҳкамлигини таъминлаш учун ҳисоблаш қуйидаги шартга кўра 
бажарилади: 
sw
b
Q
Q
Q


Бетон билан қабул қилинувчи кўндаланг зўриқиш 
b
Q
қуйидагича 
аниқланади: 
c
h
b
R
Q
bt
n
f
b
b
2
0
2
)
1
(










бу ерда, 
2
2

b

[1]. 
5
.
0
)
(
75
.
0
0








h
b
h
b
b
f
f
f


h
b
b
f
f
32
5
3
17
3










b
f
32


га тенг деб қабул қилинади. 
5
.
0
092
.
0
36
17
5
)
17
32
(
75
.
0







f

Кўндаланг кучлар таъсирини ҳисобга олувчи коэффицент 
n

аниқланади: 
5
.
0
1
.
0
0





h
b
R
N
bt
n

Плитада бўйлама сиқувчи куч
N
сифатида ундаги олдиндан 
сиқилиш ҳосил қилувчи зўриқиш ҳисобланади. Унинг қиймати эса 
ҳали ҳисобланмаган, шунинг учун 
n

=0.5 га тенг деб қабул қилинади. 
Унда: 
5
.
1
592
.
1
5
.
0
092
.
0
1
1







n
f


Бироқ ,
5
.
1
1



n
f


деб қабул қилинади.
Элементнинг бир бирлик узунлигига тўғри келувчи хомутлардаги 
зўриқишлар қуйдагича ҳисобланади: 


19 
см
МПа
S
A
R
q
sw
sw
sw






65
.
6
15
57
.
0
175
Элементнинг бўйлама ўқи бўйича энг ҳавфли оғма кесими 
проекциясининг узунлиги 
с
ни
с
0
га, яъни ушбу ўқ бўйича ҳавфли 
оғма ёриқ проекциясининг узунлигига тенг деб қабул қилинади. Унда: 
см
q
h
b
R
c
sw
B
bt
n
f
b
112
65
.
6
9
.
0
36
17
4
.
1
5
.
1
2
)
1
(
2
2
0
2
0



















с
0
=112 см > 2h
0
=2
·
36=72 см бўлгани учун, унинг миқдори с
0
=72 cм 
га тенг деб қабул қилинади.
Юқоридаги формуладан 
b
Q
нинг қиймати топилади: 
кН
Q
кН
Н
см
МПа
c
h
b
R
Q
B
bt
n
f
b
b
3
.
76
67
,
115
10
7
,
1156
7
.
1156
72
9
.
0
36
17
4
.
1
5
.
1
2
)
1
(
2
2
2
0
2
0
2


























Шундай қилиб, ҳисоблашларга кўра кўндаланг арматура талаб 
қилинмайди ва бу кўндаланг арматурани конструктив талабларга кўра 
қабул қилиш лозим. 
Қабул қилинади: 2 ø6 A-I, S=15 см қадам билан. 
 
3.5.3. Плита токчасининг ҳисоби 
Плитанинг токчаси бир қаторли кўп оралиқли қовурғалар 
ораёпмасида жойлашган плита сифатида кўриб чиқилади.
Плитанинг 
токчаси 
Вр-I 
синфли 
симдан 
тайёрланган 
пайвандланган сим тўр билан арматураланади. Бунда, С1-симтўр 
плита оралиғига, С2-симтўр таянчларга жойлаштирилади. Бунда, 
l
1
=1.25 м, l
2
=1.30 м –қирралар бўйича олинган оралиқлар

Уларнинг нисбати:
04
.
1
25
.
1
30
.
1
1
2


l
l
Плитанинг 
токчасига таъсир этувчи юклар 2-жадвалда 
келтирилган. 


20 
2-жадвал 
Плитанинг токчасига таъсир этувчи юкларни аниқлаш
 
Юкларнинг тури 
Меъёрий 
юк, 
м
кН
Юк бўйича 
ишончлилик 
коэффициенти 
Ҳисобий юк, 
м
кН
Доимий юклар: 
-пол ва 
пардеворлар
оғирлигидан 
0.95 
1.1 
1.045 
-токча 
оғирлигидан 
1.25 
1.1 
1.375 
Жами: 
2.2 

2.42 
Вақтинчалик 
юклар: 
-узоқ муддатли 
-қисқа муддатли 
10.5 
2.8 
1.05 
1.2 
11.025 
3.36 
Жами: 
13.3 

14.385 
Ҳаммаси: 
15.5 

16.805 
Токча кесимининг ишчи баландлиги h
0
=5-1.5=3.5 см. Ички кучлар 
жуфтининг елкаси z
f
=0.95h
0
=3.32 см.
1
s
A

ва 
2
s
A


l

ва l
2
 
йўналишлардаги токчанинг 1 м
 
энига тўғри 
келувчи арматуранинг кўндаланг кесим юзаси. 
[7] асосан
04
.
1
1
2

l
l
бўлганда
9
.
0
1
2



s
s
A
A
тенг деб қабул 
қилинади. 
Арматура стерженларининг диаметри: 
- бўйлама йўналишда d
1
=4 мм; 
- кўндаланг йўналишда d
2
=3 мм. 
Таянч ва оралиқ моментларининг қийматлари аниқланади
(9-расм). 


21 
9-расм. Плита токчасининг ҳисобий схемаси. 
1
1
1
1
118
.
12
0332
.
0
365
s
s
s
s
s
I
I
A
A
z
R
A
M
M
M














1
1
2
2
20
.
11
9
.
0
0332
.
0
375
s
s
s
s
s
II
II
A
A
z
R
A
M
M
M















Тиргак таъсирини эътиборга олиш учун моментлар қиймати 20% 
га камайтирилади. Талаб қилинган арматура кесимининг юзаси 
қуйидаги шартдан фойдаланиб топилади: 




,
)]
2
.
11
2
.
11
2
.
11
2
(
25
.
1
)
118
.
12
118
.
12
118
.
12
2
(
3
.
1
[
25
.
1
3
.
1
3
12
25
.
1
016805
.
0
8
.
0
)
2
(
2
2
)
3
(
12
1
2
2
1
1
1
2
2
1
s
II
II
I
I
A
M
M
M
l
M
M
M
l
l
l
l
p



























Бундан келиб чиқиб: 
2
2
1
2
2
2
1
35
,
0
389
,
0
9
,
0
9
,
0
;
389
,
0
0000389
.
0
см
A
A
A
см
м
A
s
s
s
s











Плита токчасининг 1 м га тенг бўлган энидалиги топилади. 
Қуйидаги арматура симлари қабул қилинади: 
- бўйлама йўналишда 5 ø4 Вр-I (қадами 200 мм), 
1
s
A

=0.63 см
2
>0.389 см
2



22 
- кўндаланг йўналишда 6 ø3 Вр-I (қадами 150 мм),
2
s
A

=0.42 см
2
>0.35 см

3.5.4. Кўндаланг қовурғаларни ҳисоблаш 
Кўндаланг қовурғанинг ҳисобий схемаси 10-расмда келтирилган. 
Кўндаланг қовурғанинг ҳисобий оралиғи ушбу қовурғалар ўқлари 
орасидаги масофага тенг бўлади, яъни 
l=
1.36
 
м. Қовурғанинг 
баландлиги 200 мм, кўндаланг қовурғалар орасидаги масофа 
l=
1.35 м.
10-расм. Кўндаланг қовурғанинг ҳисобий схемаси. 
Қовурғага таъсир қилувчи ҳисобий юклар: 
01
g
токчасидан, юк майдони миқёсида йиғилган 
м
кН
g
/
31
.
0
1
.
1
25
1
)
05
.
0
2
.
0
)(
10
.
0
05
.
0
(
5
.
0
01







Қовурғанинг оғирлигидан:
м
кН
q
/
7
.
22
805
.
16
35
.
1
1



Қовурғага тушувчи умумий юк: 
м
кН
q
g
q
d
/
01
.
23
7
.
22
31
.
0
1





Оралиқнинг ўртасидаги эгувчи момент миқдори: 
м
кН
ql
ql
M
a








19
.
3
6
75
.
0
7
.
22
8
36
.
1
01
.
23
6
8
2
2
2
2
q
1
=
2
2
,7
к
H/
м
q
=
2
3
,0
1
к
H/
м


23 
Таянчлардаги кўндаланг кучнинг миқдори: 
кН
a
q
l
q
Q
28
.
7
)
75
.
0
7
.
22
36
.
1
01
.
23
(
5
.
0
)
(
5
.
0
1











Қовурғанинг кўндаланг кесим шакли 11-расмда келтирилган. 
Қовурға битта пайвандланган ясси каркас билан арматураланади. Бу 
каркасдаги: 
- бўйлама арматура – A-III синфли пўлатдан, 
- кўндаланг арматура эса – A-I синфли пўлатдан иборат. 
11-расм. Қовурғанинг кўндаланг кесими шакли. 
Кўндаланг қовурғани арматуралаш. 
5


f
h
см > 0.1h=0.1
·
20=2 см бўлганда, токчанинг қовурғага 
нисбатан ҳар иккала томонга чиқиб туриши 1/6·l=1/6·1.36=0.23
 
м дан 
ва 6
f
h

=6
·
0.05=0.3 м дан катта бўлмаслиги лозим. 
Қовурғанинг эни: b=(5+10)/2=7.5 см. 
Юқоридаги токчасининг эни:

b
b
b
св
f
5
.
53
23
2
5
.
7
2







Қовурға кесимининг эквивалент ҳисобий схемаси 12-расмда 
келтирилган. 


24 
12-расм. Кўндаланг қовурғанинг эквивалент ҳисобий схемаси. 
Бетоннинг ҳимоялаш қатлами a=2,5 см. Унда h
0
=h-a= 20-2.5=17.5 
см га тенг бўлади.
Мустаҳкамлик шарти бўйича: 
м
кН
М
м
кН

МПа
h
h
h
b
R
f
f
f
B
b






















19
,
3
4
,
79
10
94
.
7
100
)
2
5
5
.
17
(
5
5
.
53
9
.
0
22
)
2
(
3
6
0
2

Демак, нейтрал ўқ таврнинг токчасидан ўтади. 
Энди, кўндаланг қовурғадаги арматуранинг кўндаланг кесими 
майдони аниқланади:
Бетоннинг 
сиқилган зонасининг характеристикаси илгари 
аниқланган w = 0.69 га тенг. 
Юқорида келтирилган формула бўйича ξ
R
ҳисобланади. 
542
.
0
)
1
.
1
69
.
0
1
(
500
365
1
69
.
0




R

А
0
қиймати аниқланади: 
00983
.
0
10
5
.
17
5
.
53
9
.
0
22
10
19
.
3
2
2
5
0







A
[1] бўйича 
00983
.
0
0

A
бўлганда ξ ва ν қиймати топилади. 
00988
,
0
2
1
1
0




А

As 


25 
.
995
,
0
5
,
0
1






Юқорида келтирилган формулага асосан А
s
қиймати ҳисобланади. 
2
2
5
502
.
0
10
5
.
17
995
.
0
365
10
19
.
3
см
A
s






Сортамент бўйича 1 ø8 A-III, A
s
=0.503 см
2
Ҳисобий кўндаланг арматурани ўрнатиш зарурияти текширилади.
Дастлаб конструктив талабларга асосан қуйидагилар қабул 
қилинади:
1 ø6 A-II, унинг қадами: S=h/2=200/2=100 мм ва А
sw
=0.283 см
2

h
b
f
f
5
.
22
5
3
5
.
7
3
1









Юқорида келтирилган формулага асосан φ
f
қийматини аниқлаш: 
5
.
0
43
,
0
5
,
17
5
,
7
5
)
5
,
7
5
,
22
(
75
,
0







f

0

n

, чунки бўйлама куч мавжуд эмас. 
Хомутлардаги зўриқишларни элементнинг бир бирлик узунлиги 
учун ҳисобланади. 
см

МПа
95
.
4
10
29
.
0
175




sw
q
Юқорида келтирилган формуладан с
0
топилади: 















95
.
4
9
.
0
5
.
17
5
.
7
4
.
1
43
.
1
2
)
1
(
2
2
0
2
0
sw
B
bt
n
f
b
q
h
b
R
c





h
35
2
41
0




.
с
0
=35 cм га тенг
Бетон томонидан қабул қилувчи зўриқиш 
Q
b
ни топиш: 
МПа
Q
b
5
.
236
35
9
.
0
5
.
17
5
.
7
2
.
1
)
43
.
0
1
(
2
2








∙см
2

=23.65 кН > 
Q
=7,28 кН 
Демак, ҳисобларга асосан кўндаланг арматура талаб қилинмайди, 
шунинг учун у конструктив талаблар асосида қабул қилинади. 


26 

Download 1,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish