Кириш Ишчи кучи – ишлаб чикариш ва хизматлар курсатишнинг асосий омилидир. Асосий кисм



Download 300,5 Kb.
bet5/7
Sana18.03.2022
Hajmi300,5 Kb.
#499706
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Иш хаки

Фрикцион ишсизлик - вактинча ишсизлик булиб, иш жойини алмаштириш пайтида юз беради, эски ишдан кетиб, янги ишга утганда ишсизлик юз беради.
Таркибий ишсизлик - ишлаб чикариш таркиби узгарган чогда, вужудга келади. Бунда янги сохалар ривожлани эски сохалар кискаради, эски сохаларда ишлаб кенлганлар янги сохаларга керак касбни дархол узлаштира олмайдилар, касб узгариши мобайнида ишсиз коладилар.
Мавсумий ишсизлик. Мавсумий ишда банд булганларнинг мавсум тугагач ишсиз колиши. Бу ишсизлик кишлок хужалиги, курилиш ва оромгохлар сохаларига хос яшириш ишсизлик расман иш билан банд булганларнинг факат кисман ишлаши, яъни тулик ишламай туради. Унга кискартирилган иш куни ёки киска иш хафтасига утганлар, иш йуклигидан хак берилмайдиган таътилга чикканлар киради.
Умумий ишсизлик - товарлар ва хизматларнинг бозори касод булиши натижасида уларни ишлаб чикарганлар мехнатига талабнинг кискариб кетиши билан пайдо булади. Бу ишсизлик одатда иктисодий танглик шароитида юз беради.
Ихтиёрий ишсизлик табиий ишсизлик тури булиб, бунда мехнатга лаёкатли кишиларнинг мехнат фаолиятидан уз хохиши буйича четлашган, яъни ишлашни хохламайдиган кисми тушунилади.
Ундан ташкари ишсизликнинг институционал (муассасавий), технологик, худудий, тургун турлари мавжуд.
Хозир мехнат бозорида касбий стратификация вужудга келди: олдиндан мавжуд булган анъанавий мутахассислик ишчилари сунгги пайтларда пайдо булган махсус бозор касблари ишчилари (брокерлар, маклерлар, аудиторлар, менежерлар, кучмас мулк операциялари буйича мутахассислар ва бошкалар). Мехнаткашларнинг узига хос «анъанавий» ва «бозор кадрларига» ажралиши юз берди. Иш вактининг кискаришига олиб келадиган иктисодий ривожланиш тенденциялари мехнат бозорида амал килишнинг янги шаклларини, эгилувчан мехнат бозорини (ЭМБ) юзага келтирди. Иктисодий ЭМБ канчалик юкори булса, ишлаб чикариш харажатлари, ишсизлик, ишлаб чикаришдаги йукотишлар шунчалик паст булади.
Ахолининг иш билан бандлиги орта бораётган хозирги шароитда мулкчиликнинг турли шаклларидаги тармок ва корхоналар буйича ишчи кучининг утиш окими фаоллашди. Бу жараён Узбекистонда бандлик муаммоларнинг ижобий ечим топишида ва уни тугри хал этилаётганлигидан далолат беради.



Download 300,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish