Кимёвий технология Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус талим вазирлиги н. Каттаев, М. Мухаммадиев, Х. Мирзохидов


XIV КИМЁВИЙ ТОЛАЛАР ИШЛАБ ЧИКАРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ



Download 2,12 Mb.
bet109/119
Sana25.06.2022
Hajmi2,12 Mb.
#702050
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   119
Bog'liq
DarslikKattayev

XIV КИМЁВИЙ ТОЛАЛАР ИШЛАБ ЧИКАРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ
14.1 Сунъий ва синтетик толалар, тола ишлаб чикариш боскичлари.
Узунлиги кундаланг кесимидан бир неча марта катта булган моддалар тола дейилади. Толанинг кундаланг кесими жуда кичик булиб у микронларда улчанади. Келиб чикишига караб, толалар табиий ва кимёвий толаларга булинади. Табиий толаларга пахта, жун, каноп, зигир толаси, ипак ва бошкалар киради. Кимёвий толалар сунъий ва синтетик булади. Сунъий толалар табиийсини кимёвий кайта ишлов бериш билан олинади, (асосан целлюлозадан олинади). Масалан: вискоза, мис-аммиакли, ацетатли, оксилли, алгенатли (денгиз сув утларидан ажратиб олинадиган алгин кислота асосидаги тола) ва бошка синтетик толалар табиий булмаган мономерлардан синтез килиб олинади. Масалан: капрон, нейлон, анид, нитрон, лавсан ва хоказолар.
Кимёвий толаларни кийим кечакларда тайёрлашда ва техник максадларда кенг ишлатилиши, уларга булган талабнинг кун сайин ошиб бораётганлигининг сабаби уларнинг хом ашёси амалда битмас туганмаслигидир, уларни ишлаб чикариш иктисодий жихатдан арзонлиги, тавбиий толалар каби тупрок унумдорлиги, иклим шароитларга боглик булмаганлиги, уларда табиий толаларда булматан айрим мухим хоссаларининг мавжудлиги, ишлатиш сохасига ва хохишига караб толага керакли хоссани бериш имкониятининг мавжудлиги кабилардир. Масалан, 1 т жун ишлаб чикариш учун 400, пахта учун28, вискоза учун 50 мехнпт кучи сарфланади.купгина кимёвий толалар агриссив кимёвий реактирларга, нур ва сув таъсирига чидамли, чиримайди, микроорганизмлартаъсир этмайди.улардан кенг истеъмол товарлари тайёрланади. Кимёвий тола ишлаб чикариш технологияси кандай хом ашёдан олинишидан катъий назар 4 боскичдан: дастлабки ( хом) полимер олиш , йигирув махсулотини тайёрлаш, толага шакл бериш, пардозлаш боскичларидан иборат.
Дастлабки (хом) полимернинг олиниши.хом ашё табиий полимер булса уни кушимчалардан тахминий тозаланади. Мономер булса полимер синтезланади, смола олинади. Бунда кандай хом ашёдан фойдаланишдан катъий назар олинадиган полимерга куйидаги умумий талаблар куйилади: 1. тугри чизикли тузилишга эга булган полимер олиш. Шундагина уни эритиш ёки суюклантириш хамда тола йуналишини тартибга солиш мумкин. 2. Полимернинг молекуляр массасини маълум даражада саклаш (одатда 15000 – 100000 атрофида). Агар мол массаси бундан кичик булса, ундан олинган тола мустахкам булмайди, аксинча катта булса унинг эритмаси ёки суюкланмасининг окувчанлиги камайиб, ёпишкок булади ва толага шакл бериш кийинлашади. 3. Олинган полимер жуда тоза булиши керак, акс холда хатто озгина бегона аралашма хам тола мустахкамлиги ва сифатини пасайтиради.
Йигурув махсулотларини тайёрлаш. Бунинг учун полимер эритувчиларда (ишкор, спирт, ацетон, диметилформамид ва бошкалар) эритилиб 7-25% ли эритма тайёрланади ёки суюклантирилади. Чунки тола факат эритма ёки суюланма холатида булганида, унга шакл берилганида тола макромолекуласи унинг узунаси буйлаб ориентациялана олади, полимер макромолекеуласидаги ички узаро таъсир кучлари камаяди. Эритма ёки суюкланма 2-4 марта фильтрланиб кушимчалардан тозаланади, вакуумлаш оркали хаво пуфакчалари йукотилади, акс холда шакл бериш пайтида тола ипларининг узилишига сабаб булиши мумкин. Заруриятга караб, йигурув махсулотига буёклар, окартиргичлар ва бошка бирикмалар кушилади.
Толага шакл бериш. Йигурув махсулотини катта босимда фильералардан утказиш оркали амалга оширилади. Фильерада (ип хосил килувчи кадахсимон идиш) 100 дан 600 тагача, хатто ундан хам купрок, диаметри 0,06-0,5 мм, булган майда тешикчалари булади, тола иплариниг бир-бирига ёпишиш хоссасини купайтириш учун тешикларни купинча айлана шаклида эмас балки юлдузча, учбурчак ва бошка шаклларда килинади. Фильуралар хромникелли пулатдан, танталдан, платина - иридий, платина – олтин котишмалардан ясалади. Фильерадан сикиб чикарилган полимернинг ингичка окими, (ипи) йигурув махсулотининг типига караб 3 хил усулда корилади: 1. Хул йигириш усули, бунда фильерадан чиккан ип чуктириш ваннасига тушади, у ерда каогуляторлар билан кимёвий таьсирга учраб тола котади (вискоза, мис – аммиакли толалар), 2. Эритмадан курук йигириш усули билан котириш. Бунда иссик хаво окимида учувчан эритувчининг буглагниб кетиши туфайли ип хосил булади (ацетат толаси, нитрон, винол ва бошкалар) 3. Суюкланмани курук йигириш усулида совук хаво окими билан полимер суюкланмасининг ингичка оккими совиб котади.
Котган ингичка толалар туплами тухтовсиз тола кабул килувчи курилмага утади ва у ерда урувчи мосламалар (бабина, ролик, центрифуга) ёрдамида куп марталаб чузилади. Чузиш боскичида тола макромолекуласининг узунасига ориентацияланиши давом этади, яъни тола молекулалари узунасига тартибли тузилиб колади. (113-расм), натижада молекулалараро богланишнинг ортиши хисобига толанинг мустахкамлиги ортади.
Пардозлаш боскичида толага турли хоссалар берилади. Агар толага шакл бериш учун турли реагентлар ва эритмалар кулланилган булса яхшилаб ювилади, зарур булса окартирилади ва буялади. Тукимачилик корхоналарда толани кайта ишлаш осон булсин учун, совун ёки мойли эритмалар билан мойланади, сунгра куритилиб йигирилади ва калаваланади. Кимёвий толалар узун узлуксиз (монотола) куринишида ёки штапел толаси (30 – 150 мм узунликда кесилган холда) шаклида олинади. Штапель толалар кипларга прессланади. Улардан тоза холда ёки бошка толалар билан кушиб йигирилган иплар (пряжалар) тайёрланади.

Download 2,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish