Кимёвий технология Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус талим вазирлиги н. Каттаев, М. Мухаммадиев, Х. Мирзохидов



Download 2,12 Mb.
bet100/119
Sana25.06.2022
Hajmi2,12 Mb.
#702050
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   119
Bog'liq
DarslikKattayev

Оддий полиэфирлар
Оддий полиэфирлардан умумий формуласи НО-(-RО-)n-Н диккатга сазавори полиоксиметилен ва пенопластдир. Полиформальдегиднинг / полиоксиметил/ олиниши. Полиформальдегиднинг хом ашёси газсимон формальдегиддир. Уни полимерлаш ион механизмида боради.
Катализатор сифатида аминлар, аминоспиртлар, арсинлар, фосфинлар, ишкорий металл тузларидан фойдалаиилади. Полимерлага 20-50С°да олиб борилади. Полимер ок кукун ҳолида пайдо булади. Олинган полимернинг иссикка чидамлилигини ошириш ва эскиришини олдини олиш максадида, чеккадаги гидроксил группасини ацетилланади /сирка ангидриди билан/ хамда турли тургунловчилар: роматик аминлар, феноллар, гидразинлар, тузлар, металл оксидлари ва бошкалар киритилади.
Олиформальдегид ишлаб чикаришнинг технологик жараёни куйгидаги боскичлардан иборат: формалинни тайёрлаш, газсимон формальдегидни олиш ва уни тозаташ, формальдегидни полимерлаш, полиформалъдегидни ювиш ва куритиш, стабиллаш /тур-гунлаш/ ва донадорлаш /81-расм/.
Формалинни тайёрлаш ректификация минораларида 100 мл да 50-60г формальдегид сакловчи концентрацияли формалин олинади. Бунинг учун формалин ректификапиядан чикган концентрланган формалин I- йиггичида тупланади. Ундан газсимон альдегид олиш учун 2- буглантирғичга утади газсимов формальдегид 3.5 совутгичларда суюкликдан ажралиб 4,6- газ ажратгичлар оркали утади ва тозалашга утади. Тозалаш музлатиш йули билан амалга оширилади.
Формальдегид музлатгичига-7 утади Альдегид музлатгичдан утганда кисман сув ва бошка кушимчаларни бириктириб олиб кисман полимерланади. Хосил булган каттик олигомер /параформ/ совутгич кувири ичида деворларга утириб колади . Унинг микдори формальдегид массасининг 25-40% ини ташкил килади. Сунгра у махсус мослама ёрдамида қувур деворларидан ажратиб олинади ва олинган пораформ сувда эритиб олинган формалин ректификация минорига концентрлаш учун юборилади. Ундан чиккан тоза 99% мономер газсимон булиб 11-полимеризаторга тушади. Полимерлаш уайт-спирт мухитида олиб борилади 8- йиггичдан керакли микдорда уайт-спирт полимеризаторга тушади. Реакторга 9- идишдан катализатор эритмаси кальцийстеорати тушади. Полимерлаш 40-50°С да боради. Реактор цлиндрсимон аппарат булиб куйлаги бор ичида аралаштиргичи урнатилган ва совутгичи-10 бор. Реактордан полимернинг уайт-спиртдаги пульпаси 12- кабул идишига тушади.Унда 13-центрифугага олиб берилади. Унда суюклиги ажралган апетиллашга юборилади. Уайт-спирт эса регенерапиялашга юборилади.
Апетиллаш 16-ацетиляторда сирка ангидриди билан агмалга оширилади.14-идишдан сирка ангидрид тушади ва ацетиллаш натрий ацетат ва пиридин хамда уайт-спирт иштирокида ацетилланади. Ацетиллаш 135-140°Сда 4 соат мобайнида боради . Реакпия тутагач реакцион аралашма 15-совутгичда совутилади. 30°С гача ва уз окими билан мутильника-17 окиб тушади, сунгра ундан 18центрифугага тушади ва у ерда қўр эритмадан ажратилади. Сунгра полеформальдегид 19-ювиш аппаратига утказилади, у ерда нейтрал реакциягача сув билан ювилади. Ювувчи аппаратда аралаштиргичи ва фильтри булиб, ювилган сув фильтрланиб утиб чикади. Ювилган полимер 20-вакум барабанли фильтрга олиб берилади ва ундан 21- вакум куритгичга утади, у ерда буғ билан 70°Сда 24-28 соат мобайнида куритилади. Куригач намлиги 0,2% булиб турғунланади. Тургунланиш 22-аралаштиргичда 1-1,5 соат олиб борилади 100 огирлик кисм полиформальдегидга 2 огирлик кисм дифениламин, титан (11) оксиди-0,4 огирлик кисм ва 1-2 огирлик кисм полиамид қушилиб тургунланади.Тайёр полиформальдегид 23-донадорлаш аппаратидан утказиб, донадорланади.
Полиформальдегид оқ кукун булиб, 1200С гача чидамли трубалар, сантехника буюмлари арматуралар, плёнкалар тунукалар тайёрланади. Зичлиги 1400 кг/м3, 170-180°Сда суюқланади, мол массаси СФД маркаси-30000, СТД маркаси-120000 га тенг.

Download 2,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish