Кимё-технология факультети кимёвий технология



Download 441,71 Kb.
bet4/13
Sana26.02.2022
Hajmi441,71 Kb.
#471572
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
2 5375518262366832794

Физикавий хоссалари. Спиртларнинг дастлабки вакиллари (Сюгача) оддий шароитда сукщлик булиб, ундан кейингилари эса (Сцдан бошлаб) хаттик жисмлардир. Бу фахатгина тугри занжирли бирламчи спиртларга тааллукли булиб, тармокланган занжирли баъзи спиртларга тегишли эмас. Чунки тармохланган занжирли спиртлар баъзилари (Хатто Сц дан кичиклари хам) хаттиқ булиши мумкин. Масалан, учламчи бутил спирт оддий шароитда хаттих моддадир. Унинг сукщланиш температураси +25,5°.
Спиртларнинг хайнаш температураси молекуляр огирлигининг ортиши
билан купайиб боради. Нормал тузилишга эга булган (тармоц-ланмаган) спиртлар тармохланган тузилишдаги спиртларга нисбатанкщори температурада хайнайди. Молекуласидаги углерод атомларининг сони узаро тенг булган спиртлардан бирламчиси иккиламчисига нисбатан юкори температурада хайнайди; иккиламчиси эса учламчисига Караганда юкори температурада хайнайди, яъни уларнинг хайнаш температураси к.уйидагича муносабатда булади:
Бирламчи>ик киламчи> учламчи
Спиртларнинг солиштирма огирлиги сувнинг солиштирма огирлигидан паст, яъни 1 дан кам. Молекуласида биттадан учтагача углерод атомлари буладиган спиртлар сув билан хар кандай нисбатда аралашади. Улар узига хос ≪спирт≫ хдига эга. Баъзи спиртлар сувда яхши ерийди. Спиртларнинг молекуляр огирлиги ортиши билан сувда эрувчанлиги камаяди. Юқори молекуляр спиртлар сувда эримайди ва ,% хидсиз булади.
Туйинган углеводородлардаги бир водород атоми галоген атомларига
алмаштирилганда ^осил булган галогенли хосилаларнинг молекуляр огирлиги ва шу билан бирга уларнинг цайнаш температураси тегишли туйинган углеводородникига Караганда кщори булади. Борди-ю галогенли хосилалардаги галоген масалан, этил бромиддаги — бром (бромнинг атом огирлиги —80) гидроксил группага (ОН — атом огирлиги 17) алмаштирилса, хосил булган этил спиртнинг молекуляр огирлиги галогенли хосиланикига Караганда кичик булади, аммо цайнаш температураси камаймасдан, аксинча ортади. Буни куйидаги мисолда куриб чикамиз:






Download 441,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish