Киймат ва таннарх назарияси, ишлаб чикариш сарфларини камайтиришнинг илмий асослари



Download 47,08 Kb.
bet6/10
Sana31.05.2022
Hajmi47,08 Kb.
#622301
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
rentabellik mmm

Хакикий фойда – бу, хакикатда хисобот маълумотлари, яъни хакикий харажатлар асосида аникланган фойда хисобланади. Бу фойда корхона молиявий фаолиятини ташкил этишда асосий манбадир.
Уртача фойда деганда, бошка хамма корхоналар каби сарфланган капиталга бир хил фойда олиш ёки бир хил рентабелликка эга булиш тушунилади. Уртача фойда корхона (фирма)нинг фаолият курсатаётган сохада, тармокда колишини таъминлайди. Бундай фойданинг юзага келиши бозорнинг узок муддатли баркарорликка эришганидан далолат беради. Уртача фойдани купинча иктисодий фойда деб атайдилар.
Иктисодий фойда качон пайдо булади? Агар корхона бир махсулотни тайёрлаб, сотиб, хакикатда 100 минг сум фойда олган булса-ю, ана шу маблагни бошка махсулот ишлаб чикаришга сарфлаб, уни сотганда 150 минг сумлик фойда олса, бундай фойдани иктисодий фойда деб тушуниш керак. Бу холда фойда ижобий тус олади. Ижобий иктисодий фойда корхонани бирон-бир инвестор фаолият бошлашига рагбатлантирса, ижобий хакикий фойда ишлаб чикариш ёки фирманинг анча оёкка туриб олганидан дарак беради.
Монопол фойда ёки иктисодий рента – бу, чекланган ишлаб чикариш омилларидан фойдаланиш натижасида содир булган фойда хисобланади. Масалан, иккита корхона бир хил ерга эга булиб, ерни олиш билан боглик харажатлар бир хил булишган шароитида биринчи ер транспорт тармогига якин булганлиги учун махсулотни ташишга 10 млн. сум кам сарф килиниши мумкин, ана шу 10 млн сум унинг кушимча фойдаси хисобланади. Иктисодий рента ишлаб чикариш омиллари чекланганлигидан келиб чикади ва у ёки бу ишлаб чикариш омилига бериш холатини билдирган бахо билан шу омилнинг энг кам бахоси уртасидаги фаркдан иборат булади.
Максимал фойда – бу, бир бирлик кушимча махсулотни сотишдан олинган даромадни шу бир бирлик кушимча махсулотга килинган харажат микдори билан баб-баробар келиши натижасида олинган фойда. Шу холда рентабелликнинг энг юкори даражасига эришилган булади. Шунга кура, фойдани максималлаштириш дегани, энг юкори рентабелликни таъминлаш, деганидир.
Бозор иктисодиёти шароитида саноат сохасида утказилаётган туб иктисодий тадбирлар мажмуида фойдани таксимлаш масалалари мухим урин тутади, зеро уни, адолат юзасидан ва тугри таксимлаш жамоа ва хар бир ходимнинг манфаатдорлигини уйгунлаштириш учун шароит яратади.


Download 47,08 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish