Кексаларни эъзозлаш йили



Download 0,54 Mb.
bet37/127
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#2144
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   127
Натижалар: Юкоридаги тах,лил шароитларида альбендазолнинг ушланиш вакти 8,36 дакикани ташкил килди ва биосуюкликлардаги альбендазолни аниклашда ижобий натижаларга эришилди.
Хулосалар: Альбендазолни юкори самарали суюклик хроматография усулида
аниклашнинг муътадил шароитлари ишлаб чикилди. Ишлаб чикилган та^лил шароитларида биосуюкликлардаги альбендазолни аниклашга эришилди.
БЕХД (Cydonia oblonga Mill.) МЕВАСИДАГИ ПОЛИСАХАРИДЛАР МИКДОРИНИ
АНИКЛАТТТГА ДОИР А.Эркинов - 3курс талабаси Тошкент фармацевтика институти, Тошкент ш.
Фармакогнозия кафедраси
Илмий рахбар: доцент М.А.Ходжаева
Илмий ишнинг долзарблиги: бех,и кадимдан турли касалликларни даволаш учун ишлатиб келинади. Ибн Сино бех,и ширасини астмага карши, уругини ва уни шиллик моддасини упка х,амда кукрак касалликларида ва кукракни юмшатувчи восита сифатида ишлатган. Халк табобатида бех,и меваси ва уруги ураб олувчи, балгам кучирувчи ва юрак фаолиятини тонусловчи восита сифатида кулланади. Бех,ини кесилмасдан ичи тозаланади ва ичига асал ёки сарикмой солиб, димлаб пишириб кукрак огриги ва нафас йуллари шамоллаганда огрик колдириш, кукракни юмшатиш ва йутални тухтатиш учун беморга иссиклигича ейишга берилади. Уругни илик сувда чайкатиб тайёрланган шиллик эритмаси бронхит, меъда яра касаллигини, огиз ва томок шиллик пардасини яллигланиш касаллигини даволашда ишлатилади.
Ишнинг мацсади: юкоридагиларни инобатга олиб худудимизда захираси етарли булган, ураб олувчи, нафас йуллари шамоллаш касалликларида кукракни юмшатувчи таъсирга эга бех,и мевасини илмий тиббиётга тадбик этиш учун урганиш ва ундан самарали дори турини яратиш максадида фитокимёвий та^лил килинди. Бунинг учун бех,и меваси таркибидаги асосий биологик фаол моддалари - полисахаридлар микдорини аниклаш ушбу изланишни асосий максади килиб белгиланди.
Тадцитот услуби ва материаллари: тах,лил учун бех,и мевасини Тошкент вилоятидан терилган мах,сулотидан фойдаланилди. Мах,сулот оч ёки тук сарик, думалок, чузик ёки нок шаклида, сертукли, ёкимли, узига хос х,идли, серсув, бироз буруштирувчи мазали хул мева. Бех,и меваси таркибидаги полисахаридлар микдори сувли ажратмалардан спирт билан чуктириш усулида аникланди (4). Бунинг учун махсулотни аналитик намуналарини тешикларининг диаметри 3 мм булган элакдан утадиган даражада майдаланди. 5,0 гр (аник огирлик) майдаланган махсулотни 250 мл булган колбага солиб, устига 100 мл тозаланган сув кушилди ва колбани сувли совитгичга улаб, электр плитада 30 дакика давомида, вакти - вакти билан аралаштириб турган холда кайнатилди. Экстракция жараёни 100 мл сув билан 30 дакикадан яна турт марта кайтарилди. Сувли ажратмаларни 10 дакика давомида 5000 айл/дак тезликда центрифугалаб, сув билан намланган 5 кават дока солинган диаметри 66 мм булган шиша варонка оркали сигими 500 мл булган улчов колбасига фильтирлаб олинди. Фильтр сув билан ювилиб, ажратма хажимли колба белгисигача келтирилди (А эритма).
25 мл А эритмани центрифуга колбасига куйиб, 75 мл 95% спирт кушилди ва аралаштириб, сув хаммомида 600 С хароратда 5 дакика давомида иситилди. 30 дакикадан сунг аралашмани 5000 айл/дак тезликда центрифугаланди. Чукма устидаги суюкликни 100-1050 С хароратда тургун огирликкача келтирилган диаметри 40 мм ли ПОР-16 шиша фильтири оркали 13-16 кПа колдикли босимдаги ваккум остида фильтрланди. Чукмали фильтрни аввал хдвода кейин 100-1050С хароратда тургун огирликкача куритилди. ^урук хом ашёга нисбатан
полисахаридлар микдорини (Х) формула билан хисоблаб топилди.
Натижалар: та^лил натижасида бех,и усимлигининг меваси таркибидаги асосий таъсир этувчи полисахаридлар микдори 19,01% эканлиги аникланди. Келтирилган натижалар 5та тажриба асосида олиб борилди.
Хулосалар: юкорида келтирилган маълумотлардан куриниб турибдики,
Республикамизда мевали дарахт сифатида кенг устириладиган бех,и усимлигини меваси таркибидаги асосий биологик фаол моддалари - полисахаридлар микдори аникланди. Юкорида келтирилган натижаларни бех,и усимлигининг мевасига меъёрий хужжат лойих,асини тузишда фойдаланилади.
IDENTIFICATION OF ETHYL ALCOHOL CONTENT IN A LOTION “ANTI-AKNE” USING THE
METHOD OF HLPC
Eminova G. - student of the 5th course
Tashkent Pharmaceutical Institute
Pharmaceutical chemistry department
Supervisor: docent M.B. Mavlyanova
Actuality of subject: in modern world of medicine physical and physicochemical methods of analyzing drugs are becoming more and more popular. Therefore, in the practice they are widely used in the analysis of not only medicinal drugs but other substances, for instance, makeup preparations. In our research we used above mentioned methods in the process of analysis of the cosmetic lotion-“Anti- akne” which can be applied to acne and the main purpose was to identify ethyl alcohol content in prepared lotion. In private pharmacopeia articles some methods of testing the content level of ethyl alcohol in medicines are described. As regards the cosmetics, there is no exact method of identification. On these grounds we chose the physical and physicochemical methods of analysis, in particular, a method of distillation and gas chromatography, since they are one of the most accurate methods of analyses.
The aim of the research. The main goal of our study was to test ethyl alcohol content in the lotion “Anti-akne” using physical and physicochemical methods of analyses of drugs, namely, a method of distillation and gas chromatography. After obtaining interesting results calculation of the correlation coefficient was made. In this way, we had a chance to prove the fact that mentioned methods of analysis can be applied to check the ethyl alcohol content in makeup preparation. Moreover, the correlation coefficient gave an obvious idea and evidence that one method can substitute for another.
Materials and methods of the research. The object of our study was the cosmetic lotion called-“Anti-akne”. It was prepared in the laboratory of Tashkent Pharmaceutical Institute. The composition of the liquid solution includes the following substances: salicylic acid, erythromycin, tincture of calendula, boric acid and ethyl alcohol 70%. These substances were given by the Institute. The ethyl alcohol with concentration of 95% was taken and then diluted with water. Thereafter, the concentration of ethyl alcohol was 70%. The ethyl alcohol was considered as an important substance of the lotion and as a unique liquid for dissolution of other components. To reach the purpose of our research there were carried out tests of identification of ethyl alcohol content using the method of distillation and gas chromatography which are fully described in the State Pharmacopeia XII of Russian Federation. The device used for analysis was “Kristall Lyuks 4000M” Part of our study was done in the laboratory of standardization of medicinal drugs (LSMD). After making the practical part of the research we calculated the correlation coefficient using our findings.
Results of the research. The method of distillation was used previous times in the analysis of different substances, but a physicochemical method like gas chromatography was applied for the first time in the testing of ethyl alcohol in a makeup preparation called “Anti-akne”. The concentration of ethyl alcohol was obtained in a device called “Kristall Lyuks 4000M” and was calculated automatically by this device. At the end of our research we draw a conclusion in accordance with the findings.
УСИМЛИКЛАР БИЛАН ЗАХАРЛАНИШ ^ОЛЛАРИДА АНТИДОТЛАРНИ КУЛЛАШ
ЧОРАЛАРИ
Г. А. Ахмадова- 4-курс талабаси, А. Ачилов - 4-курс толиби Тошкент фармацевтика институти, Тошкент шахри Токсикологик, органик ва биологик кимё кафедраси Илмий рахбар: катта укит. Д.А. Зулфикориева
Илмий ишнинг долзарблиги: Х,озирги кун тиббиёт амалиётида турли дори воситалар, захарли ва кучли таъсир этувчи моддалар билан захарланиш холатлари улимга олиб келувчи сабаблар каторида юрак-кон томир касалликларидан кейин иккинчи уринни эгаллайди. Улар орасида усимликлар ва уларнинг махсулотлари билан захарланиш холатлари, айникса, болалар уртасида куплаб учраб туради. Захарланиш холатларида инсон хаётини саклаб колишда тез, самарали ва малакали тиббий ёрдам курсатиш мухим ахамиятга эга. Бунда зиддизахар, яъни антидотларнинг (грекча antidoton - каршилик курсатувчи) мавжудлиги инсон хаётини саклаб колишда мухим омиллардан хисобланади.
Ишнинг мацсади: Захарланиш холатларида тезкор тиббий ёрдам бериш максадида махаллий хом-ашёлар асосида антидотларни ишлаб чикиш.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish