Сувсизлантириш ва зичлаштириш. Ювилгандан сўнг бўлакчалар градуси ошиб борувчи спиртларда 50% дан бошлаб, 60%, 70%,80%,90%,96% ва нихоят 100%, яъни мутлоқ спиртлардан ўтказилади. Спиртларда бўлакчалар сувсизланади ва зичлашади.
Қуйиш. Бўлакчалар спиртларда маълум даражада зичлашганлигига қарамай, хали юпқа кесмалар олиш учун етарли даражада каттиқ бўлмайди, шунинг учун кейинги босқичда уларни махсус моддалар билан сингдирилади. Шундан кейингина бўлакчалар бир хил зичлик касб этиб, уларни юпқа кесмаларга кесиш имконияти туғилади. Ўрганиш лозим булган тўқималарни: целлоидин, парафин ёки желатинага солинади.
Электрон микроскопик текширишлар учун тўқима бўлакчалари ҳайвон ўлдирилгандан сўнг ёки биопсия пайтида 1- 2 минут орасида фиксаторга солиниши шарт. Шундагина хужайра ва улар органоидларининг нозик структураси яхши сақланади. Фиксаторлар сифатида асосан осмий кислотанинг 1-4% ли эритмаси хамда глутаральдегиднинг 3-6% ли эритмалари ишлатилади. Фиксация процесси осмий кислотаси эритмасида 1,5-2 соат, глутаральдегидда 6 соатдан бир неча суткагача давом этади. Фиксациядан сўнг бўлакчалар концентрацияси ортиб борувчи спиртларда сувсизлантирилиб метакрилат, эпон, аралдит, вестопал каби синтетик смолаларга солинади.
Кесиш. Целлоидин ва парафинга солинган бўлакчалар микротомда кесилади. Бунда махсус пўлатдан тайёрланган пичоқлар қўлланилади. Парафин кесмаларининг қалинлиги 5-7 мк (микрометр) бўлади. Электрон микроскопия учун препаратлар тайёрлашда синтетик смолаларга қуйилган бўлакчалардан ультрамикротомларда олмос ёки шишадан тайёрланган пичоқлар ёрдамида ўта юпқа кесмалар олинади. Кесмалар махсус тўрларга олинади, бу кесмалар қалинлиги 200-300 А"(ангстрем).
Депарафинизация жараёнида кесмадаги ортиқча парафин органик эритувчилар (хлороформ, ксилол, толуол) ёрдамида олиб ташланади.
Бўяш. Ҳужайра таркибий элементларининг рангсизлигн ва нур сингдириш кўрсаткичи бир хил бўлганлиги сабабли, уларни кўриш учун бўяш зарур. Хужайранинг таркибий қисмлари турли кимёвий хусусиятларга эга бўлиши сабабли уларни кўриш учун турли хилдаги бўёқлар билан бўяш лозим. Чунончи, нордон хусусиятга эга бўлган буёқлар ҳужайранинг цитоплазмасини ва хужайралараро моддани, ишқорий хусусиятга эга бўлган бўёқлар эса ядрони бўяйди. Энг кўп фойдаланиладиган ядро буёқлари: 1.Гематоксилин - қамиш дарахтидан тайёрланувчи ўсимлик бўёғи бўлиб, ядрони бинафша рангга бўяйди. 2. Кармин - хайвон ҳужайраси ядросини қизил рангга бўяйди. 3. Ишқорий анилин буёқлари (генциан-виолет, крезил-виолет, метил-виолет, ишқорий-фуксин ва бошқалар).
Энг кўп қўлланувчи нордон буёқлардан - эозин хужайра цитоплазмасини ва хужайралараро моддани пушти рангга бўяйди, оранж зса худди шу структураларнн қизил рангга бўяйди.
Бундан ташқари, тўқима ва хужайраларнинг муайян таркибий қисмларини бўёвчи махсус буёқлар хам мавжуд: 1) судан III- ёғ тўқимиасини қизил ёки кора рангга буяйди; 2) эластик толаларни бўяш учун икки хил бўёқ мавжуд- орсеин, эластик толаларни тўқ жигар рангга бўяйди ва резорцин-фуксин эластик толаларни пушти рангга бўяйди; 3) нерв тўқимасини ва аргирофил толаларни аниқлаш учун уларни кумуш нитрат тузи билан бўялади.
Битта буёқ ишлатилса оддий бўяш, иккита ёки ундан ортиқ буёқлар ишлатилса, масалан, нордон ва асосли бўёқларни бир вақтнинг ўзида қўлланилса, мураккаб бўяш дейилади.
Энг кўп қўлланиладиган мураккаб бўяш усулларига қуйидагилар киради:
1) гематоксилин-эозин билан бўяш. Бу усул орган ёки тўқималарнинг тузилишини билиш учун умумий буёқ сифатида қўлланнлади.
Бўяш тартиби. Кесмалар гематоксилинга 5-10 минут солиб қўйилади, сўнгра сувда чайиб 2-3 минут эозинга солинади, қайта сувда чайилиб ундан кейингина сувсизлантирилади, ёритилади ва якунлашга ўтилади. Препаратда ядро бинафша рангга, цитоплазма ва хужайралараро модда пушти рангга буялади;
2) Ван-Гизон усули. Бу усул мушак тўқимаси ва коллаген толаларни яхшироқ кўриш имкониятини беради. Препаратларда ҳужайра ядролари тўқ жигар рангга, цитоплазма оч сариққа, қон сарикқа, бириктирувчи тўқима қизил рангга бўялади;
3) аргирофил толалар Донской ёки Гомори усули бўйича бўялади;
4) нерв тўқималарини аниқлаш учун кумуш нитрат тузи билан импрегнация қилиш усуллари қўлланилади. Тўқима ва ҳужайралар таркибидаги химиявий моддалар ва уларнинг жойлашишини аниқлаш ва кузатишга имкон берувчи қатор гистохимиявий бўяш усуллари хам мавжуд. Масалан, полисахаридларни аниқлаш учун Бест усули, ШИК-реакция, РНК ни аниқлаш учун Браше усули, ДНК ни аниқлаш учун Фёльген усули ва бошқалар.
Электрон микроскопик- препаратлар эса оғир металл тузлари - уранилацетат хамда қўрғошиннинг цитрат тузлари билан бўялади.
Кесмалар бўялгандан сўнг спиртларда сувсизлантирилади.
Ёритиш. Кесмалар сувсизлантирилгандан сўнг ёруғлик нурлари яхши ўта олиши, ёки тиниқ бўлиши учун уларни ёритиш зарур.
Бунинг учун қуйидаги ёритувчи моддалардан фойдаланилади:
1. Карбол-ксилол.
2. Ксилол ёки толуол.
3. Чиннигул мойи ва бошқалар.
Ёритувчи моддада кесмалар 0,5-1 минут ушлаб турилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |