Kartada tasvirlanadigan har qanday predmet,voqea, hodisa va jarayonlar



Download 66,83 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi66,83 Kb.
#180525

Kartada tasvirlanadigan har qanday predmet,voqea, hodisa va jarayonlar
kartografik nuqtai nazardan qanday nomlanadi?
{
~Legenda
~Kompanovka
=Obyekt
~Generalizatsiya
}
Kartada qo'llaniladigan belgilarni izohlab beruvchi tizim qanday nomlanadi? {
~obyekt
=legenda
~kompanovka
~genetalizatsiya
}
Kartadan foydalanuvchiga yengillik yaratish maqsadida kartada berilgan
turli xil grafiklar,karta mazmuni bilan bog'liq bo'lmagan materiallar
kartaning nimasi sanaladi?
{
=yordamchi elementlar
~qo'shimcha elementlar
~matematik asos
~TJY
}
Kartani boyitish maqsadida karta mazmuni bilan bog'langan va uni
to'ldiradigan matn, raqam va sifatli ma'lumotlar kartada nima bo'lib xizmat qiladi?
{
~yordamchi elementlar
=qo'shimcha elementlar
~matematik asos
~TJY
}
Kartalar mazmuni bo'yicha qanday guruhlarga bo'linadi?
{
~umumgeografik va geografik
~geografik va astronomik
~mavzuli va maqsadli
=mavzuli va umumgeografik
}
Kartografik asarlar deganda nimalarni tushunish mumkin?
{
~geografik karta va atlaslar
~globuslar
~planlar
=barcha javoblar to'g'ri
}
Kartaning matematik asosini nimalar tashkil etadi?
{
~kartografik proyeksiya,koordinatalar to'ri,masshtab
~geodezik asos , kompanovka ~karta nomi, nashr qilingan joyi va yili, nashriyot nomi
=A va B javoblar to'g'ri
}
Kartografik asarlarni yaratish, o'rganish va foydalanish masalalar bilan shug'ullanadigan fan, texnika va ishlah chiqarish sohasiga nima deyiladi? {
=Kartografiya
~Kartashunoslik
~Kartografik tadqiqod
~Karta tarixi
}
Vazifasi geografik kartalarning mohiyati, ularni elementlari va
xususiyatlarini har tomonlama o'rganish, ulardan amalda foydalanish hamda kartografiyaning rivojlanish tarixini o'rganuvchi geografik kartalar va ularning xususiyatlari haqidagi fan nima deb ataladi?
{
~Kartografiya
=Kartashunoslik
~Kartografik tadqiqod
~Karta tarixi
}
Shar yoki ellipsoid yuzasini tekislikda matematik yo'l bilan to'g'ri aks ettirilishiga nima deyiladi?
{
~Karta
~Kompanovka
=Kartografik proyeksiya
~Kartografik tasvir
}
Hozirda O'ZMUda saqlanayotgan ulkan globusning vertikal masshtabi nechaga teng?
{
=1:2000000
~1:5000000
~1:7000000
~TJY
}
Kartografik proyeksiyada teng xatolikdagi chiziqlar nima deb ataladi?
{
~Izoliniyalar
=Izokollar
~Izotoplar
~TJY
}
Karta tuzish jarayonida necha xil xatoliklar yuzaga kelishi mumkin?
{
~2
=4
~3
~5
}
Kartadagi biron-bir kesma uzunligining Yer yuzasidagi shunga mos uzunlikka bo'lgan nisbatiga nima deb nomlanadi?
{
=Masshtab
~Bosh masshtab
~umumiy masshtab
~Xususiy masshtab
}
Yer ellipsoidi yuzasidagi cheksiz kichik doirachalarning tekislikda ellips bilan tasvirlanishi kartografik proyeksiyalar nazariyasida qanday nomlanadi?
{
~Burchak xatosi
~shakl xatosi
~maydon
=TJY
}
Dunyo kartalarini tuzishda ko'proq qanday proyeksiyalardan foydalaniladi? {
~Lambertning azimutal proyeksiyasi
=SNIIGAIK proyeksiyasi
~F.N.Krasovskining kesuvchi konusli proyeksiyasi
~A va C javoblar to'g'ri
}
Topografik va obzor kartalar qanday proyeksiyalarda tuziladi?
{
~Gauss-Kryuger proyeksiyasi
~SNIIGAIK proyeksiyasi
=qiyshiq azimutal proyeksiyasi
~A va C javoblar to'g'ri
}
Agarda masshtab proyeksiyaning ma'lum bir joylaridagina, masalan chiziq yoki nuqtada saqlanib qolsa, bunday masshtab qanday nomlanadi?
{
~Bosh masshtab
~Umumiy masshtab
~Xususiy masshta
=A va B javoblar to'g'ri
}
Kartalardagi cheksiz kichik figuralar tasviri Yer shari yuzasidagi shunga mos shakllarga o ‘xshash holda tasvirlanadigan proyeksiyalar qanday nomlanadi?
{
~Teng maydonli
~Silindrik
=Teng burchakli
~Konusli
}
Qanday proyeksiyalarda yordamchi yuzaning o ‘qi Yer ellipsoidi yoki shari o ‘qi bilan ustma-ust tushadi?
{
~Azimutal
~Silindrik
~Ko'ndalang
=Normal
}
Qanday proyeksiyalarda yordamchi yuzaning o‘qi Yer ellipsoidi yoki shari qutbiy o 'qqa perpendikular bo'ladi va ekvator tekisligida yotadi?
{
~Azimutal
~Silindrik
=Ko'ndalang
~Normal
}
Silindrik proyeksiyadan foydalandanimizda yo'l qo'yiladigan xatoliklar
ekvatordan qutblar tomon qanday o'zgaradi?
{
=Ortadi
~Kamayadi
~O'zgarmaydi
~Bunday proyeksiyalarda xatoliklar uchramaydi
}
Kartografik proyeksiyalar xatoliklar xarakteriga ko‘ra qanday turlardagi proyeksiyalarga bo‘linadi?
{
=teng burchakli, teng maydonli va ixtiyoriy proyeksiyalar
~silindrik, konusli, azimutal proyeksiyalar
~qiyshiq va normal proyeksiyalar
~normal va ko'ndalang
}
Qanday proyeksiyalarda yordamchi yuza o ‘qi qutbiy o ‘q va Yer ellipsoidi yoki shari ekvator tekisligi orasida bo'lgan normal bilan ustma-ust tushadi? {
~Azimutal
~Normal
~Ko'ndalang
=Qiyshiq
}
Yordamchi yuzani ellipsoidning yoki sharning qutbiy o ‘qi yoki ekvatoriga nisbatan oriyentirovkasi bo‘yicha hosil qilinuvchi kartografik proyeksiyalar qanday turlarga bo'linadi?
{
~ teng burchakli, teng maydonli va ixtiyoriy proyeksiyalar
~silindrik, konusli, azimutal proyeksiyalar
=normal, ko'ndalang,qiyshiq
~Ava B javoblar to'g'ri
}
Kartografik to'rlarda parallellarning hisobi qayerdan boshlab olib
boriladi?
{ ~Shimoliy qutbdan
~Janubiy qutbdan
~Grinvich meridianidan
=Ekvatordan
}
Predmet, hodisa, jarayonlar va ularning sifat hamda miqdor ko'rsatkichlarini kartada ifodalash uchun qo'llaniladigan grafik simvollar nima deb ataladi? {
~kartografik tasvirlash usullari
=Kartografik shartli belgilar
~Belgilar
~Kartografik belgilar
}
Kartografik belgilar o'z xususiyatlari va vazifalaridan kelib chiqqan holda qanday turlarga bo'linadi?
{
~mashtabli va masshtabsiz
~chiziqli va izohli
~masshtabsiz va chiziqli
=A va B javoblar to'g'ri
}
Alohida turgan, oriyentir ahamiyatiga ega bo'lgan daraxtlar, buloq,
quduq,tegirmon, zavod va fabrikalar, neft va gaz vishkalari, yodgorliklar va boshqa shu kabi obyektlar kartada qanday shartli belgilar tasvilanadi? {
~Maydonli
=Maydonsiz
~Chiziqli
~Izohli
}
O‘rmon, botqoqlik, o'tloq, bog', poliz, ko‘l va boshqalar kartada qanday shartli belgilar bilan ko‘rsatiladi?
{
=Maydonli
~Maydonsiz
~Chiziqli
~Izohli
}
Uzunligi karta masshtabida ifodalanadigan va uzunasiga davom etgan obyektlar qanday shartli belgilar bilan tasvirlanadi?
{
~Maydonli
~Maydonsiz
=Chiziqli
~Izohli
}
Belgilar usuli nechta turga bo'linadi?
{
~2
=3
~4 ~hech qanday turga bo'linmaydi
}
Zavod,fabrika va yodgorliklar kartada qanday shartli belgilar yordamida tasvirlanadi?
{
~Mashtabli
=Masshtabsiz
~Chiziqli
~Izohli
}
Kartada muzey, teatr, bog'lar hayotdagi ko'rinishiga o'xshatib tasvirlansa, bu qanday usul hisoblanadi?
{
~Nuqtalar usuli
~Izochiziq usuli
~Areallar usuli
=Belgilar usuli
}
Obzor va topografik kartalarda miqdorni emas, faqat sifat ko'rsatkichlarini ifodalovchi vosita nima?
{
~Diagrammalar
~Kartogrammalar
=Belgilar
~Areallar
}
O'simliklar kartada qanday shartli belgilar bilan tasvirlanadi?
{
~mashtabli
~chiziqli
~Izohli
=masshtabsiz
}
Geomorfologik, zoogeografik, geobotanik, landshaft kartalarini tuzishda asosan qaysi tasvirlash usullaridan foydalaniladi?
{
~Belgilar
~Kartogramma
~Kartodiagramma
=Areallar
}
Kartada voqea va hodisalarning maydon bo'yicha geografik joylashishini qaysi usul ko'rsatadi?
{
~Miqdorli rang
=Sifatli rang
~Areallar
~Kartodiagramma
}
Iqlim va ob-havo kartalari qaysi usulda tuziladi?
{
~Izochiziq
~Nuqtalar
~Chiziqli
~Areallar
}
Teng balandliklarga asoslanib, gorizontallar oralig'ini bo'yab ko'rsatish usuli qanday nomlanadi?
{
~Izochiziq
~gorizontal chiziqlar
=gipsometrik usul
~Otmivka usuli
}
Kartada bir xil yog'ingarchilik tushadigan yerlarni tutashtiruvchi egri chiziqlar nima deyiladi?
{
~gorizontallar
~Izotermalar
~Izobztalar
=Izogiyetalar
}
Kartada bir xil chuqurlikka ega bo'lgan dengizosti yerlarini tutashtiruvchi egri chiziqlar nima deyiladi?
{
~gorizontallar
~Izotermalar
=Izobatalar
~Izogiyetalar
}
Kartada bir xil havo haroratiga ega bo'lgan nuqtalarni tutashtiruvchi egri chiziqlar qanday nomlanadi?
{
~gorizontallar
=Izotermalar
~Izobztalar
~Izogiyetalar
}
Kartada dengiz sathidan mutlaq balandlikda joylashgan nuqtalarni
birlashtiruvchi egri chiziqlar qanday nomlanadi?
{
=gorizontallar
~Izotermalar
~Izobztalar
~Izogiyetalar
}
Kartada tarqalgan hayvonlar migratsiyasi, lavali maydon,oqar suvlar oqizib kelgan yotqiziqlar yoyilmasini qaysi tasvirlash usuli yordamida tasvirlanadi?
{
~Areallar usuli
=Harakatdagi belgilar usuli
~Nuqtalar usuli
~Kartogrammalar usuli
}
Kartada uzluksiz va chiziqli tarqalgan mavsumiy va hoshqa davriy voqea va hodisalarni ularning rivojlanishi, miqdori, davom etishi, qaytalanishini tavsiflashda qaysi usuldan foydalaniladi?
{
~miqdorli rang usuli
~sifatli rang usuli
=joylashtirilgan diagrammalar usuli
~harakatdagi chiziqlar usuli
}
Kartada tasvirlanayotgan hudud chegarasida tasvirlanayotgan voqea va
hodisani u yoki bu ma'lum bir miqdor ko'rsatkichi bo'yicha qismlarga bo'lish va ularning har birini maydonli grafik vositalar yordamida tasvirlash qaysi usul yordamida tasvirlanadi?
{
~miqdorli rang usuli
=sifatli rang usuli
~joylashtirilgan diagrammalar usuli
~harakatdagi chiziqlar usuli
}
Kartada biror hodisaning jamlangan mutlaq raqamli qiymatini, kartada
ko‘rsatilgan ma'muriy-hududiy birlik bo‘yicha taqsimlanishini diagrammalar yordamida tasvirlash usuli qanday nomlanadi?
{
~miqdorli rang usuli
~sifatli rang usuli
=kartogramma usuli
~kartodiagramma usuli
}
Kartada biror hodisaning 0‘rtacha intensivligini kolrsatilgan
ma'muriy-hududiy birlik doirasida har xil quyuqlikdagi ranglar bilan yoki har xil zichlikda shtrixlab tasvirlash usuli nima deyiladi?
{
~miqdorli rang usuli
~sifatli rang usuli
=kartogramma usuli
~kartodiagramma usuli
}
Voqea va hodisalarni tasvirlashda kartaning mazmuni, voqealaming geografik tarqalishi va kartaning maqsadiga qarab bir xil ko‘rsatkichni necha xil xil usulda tasvirlash mumkin?
{
~2
~3
=4
~5
}
Relyefni geometrik shakllar yordamida tasvirlash usuli nima deyiladi?
{
=Fiziografik
~Perspektiv
~Suratli tasvirlash
~gorizontallar
}
Kartalardagi figuralarni tasvirlashda maydonlarning haqiqiy qiymatini
saqlab qoladigan proyeksiyalar qanday nomlanadi?
{
~Teng burchakli
=Teng yuzli
~Ixtiyoriy
~Nol xatolikdagi
}
Relyefni qaysi usulda tasvirlaganda chiziqlarni ingichka va yo'g'onligiga qaraladi?
{
~Gorizontallar
=Shtrixlar
~Gipsometrik
~Fiziografik
}
Obyektlarning miqdor ko‘rsatkichlari, mohiyati, intensivligi yoki zichiigi o‘zgarishini, oshishini yoki kamayishini ketma-ket ifodalovchi grafikli tasvirlar nima deyiladi?
{
~Shartli belgilar tizimi
~Tushuntirish yozuvlari
~Qiyalik burchaklarni ko'rsatish
=Kartadagi shkalalar
}
Geografik nomlar kartada necha xil shaklda beriladi?
{
~2
~3
=4
~5
}
Kartalashtirilayotgan geografik obyektlarning shaxsiy nomlanishi nima deb ataladi?
{
=Toponimlar
~Oronimlar
~Zoonimlar
~Etnoslar
}
Kartografiyada tog'lar, tepaliklar, tog' cho'qqilari kabi obyektlarning umumiy nomi qaysi javobda to'g'ri ko'rsatilgan?
{
~Toponimlar
=Oronimlar
~Zoonimlar
~Etnoslar
}
Kartada tasvirlanayotgan obyektlaming kartaning maqsadi,masshtabi, mavzui va tili hamda kartaga olinayotgan sohani xususiyatlariga mos ravishda tanlab olish va umumlashtirish nima deyiladi?
{
~Saralash jarayoni
=Generalizatsiya
~Tushuntirish yozuvlari
~Toponomika
}
Kartadagi alohida nuqtalarni va obyektlarni ularning haqiqiy holatlariga moslik darajasini tavsiflovchi miqdoriy o'lchovlar qanday nomlanadi?
{
~Ko'rgazmali belgilar
~Kartografik manbalar
~Kartaning mazmunan ishonchliligi
=geometrik aniqlik
}
Kartalar va boshqa fazoviy modellarning alohida shakli sifatida tabiat va jamiyatdagi hodisalarning
fazoviy joylashuvi, holati, xususiyatlari va vaqt mobaynida o'zgarishi
haqida ma'lumot nima deyiladi?
{
~Ko'rgazmali belgilar =Kartografik manbalar ~Kartaning mazmunan ishonchliligi ~geometrik aniqlik
}







Йирик масштабли, топографик карталар {

^айси жавобда

тугри курсатилган?

~ масштаби 1 = масштаби 1 ~ масштаби 1 ~ масштаби 1

10 000 000 дан майда
100 000 ва ундан йирик
200 000 дан 1:1 000 000 1 000 000 дан майда

гача

Урта масштабли, обзор топографик карталар ^айси жавобда TyFpu курсатилган?


{

~ масштаби 1 ~ масштаби 1 = масштаби 1 ~ масштаби 1
10 000 000 дан майда
100 000 ва ундан йирик
200 000 дан 1:1 000 000 гача
1 000 000 дан майда
Майда масштабли,обзор топографик карталар ^айси жавобда тугри курсатилган?
{

~ масштаби 1 ~ масштаби 1 ~ масштаби 1 = масштаби 1
10 000 000 дан майда
100 000 ва ундан йирик
200 000 дан 1:1 000 000 гача
1 000 000 дан майда
Масштаби 1:200 000 дан 1:1 000 000 гача булган умумгеографик карталар кандай карталар деб аталади?
{
~ Умумгеографик картад
= обзор топографик карталар
~ топографик карталар
~ Мавзули карта
}
Масштаби 1:100000 ва ундан йирик булган умумгеографик карталарга кандай карталар деб аталади?
{
~ Умумгеографик картад
~ обзор топографик карталар
= топографик карталар
~ Мавзули карта
}
Географик ландшафтнинг ташки куриниши кандай карталарда тасвирланади?
{
= Умумгеографик карта
~ обзор топографик карталар
~ топографик карталар
~ Мавзули карта
}
Инвентаризация карталари асосида кандай карталар тузилади?
{
= Бах,олаш карталари
~ обзор топографик карталар
~ Динамик карталар
~ Мавзули карталар
}
^андай карталар козирги вактда маълум ва мавжуд эмас, бевосита урганиш имконияти булмаган вокеа ва кодисаларни тасвирлайди?
{
~ Бах,олаш карталари
~ Сох,авий карта
~ Динамик карталар
= Прогноз килиш карталари
}
^андай карта атамаси купрок иктисодий-ижтимоий мавзуда тузилган карталарга нисбатан кулланилади?
{
~ Бах,олаш карталари
= Сох,авий карта
~ Динамик карталар
~ Прогноз килиш карталари
}
^андай карта вокеа ва кодисаларнинг каракати, ривожланиши, узгариши ёки алмашиниши тасвирлайди?
{
= Динамик карталар ~ Сох,авий карта
~ Динамик карталар
~ Прогноз уилиш карталари
}
^андай масштабдаги карталар махсус номенклатура асосида яратилиб,
обзор-топографик карталар деб юритилади?
{
= • 1:1000000
~ 1:2500000
~ 1:3500000 ва 1:4000000
~ 1:5000000; 1:7500000 ва 1:10000000
}
^андай масштабдаги карталар ууув атласларида фойдаланишга мулжалланган?
{
~ • 1:1000000
~ 1:2500000
= 1:3500000 ва 1:4000000
~ 1:5000000; 1:7500000 ва 1:10000000
}
Картография - бу
{
= картографик асарларни яратиш, урганиш ва улардан фойдаланиш билан шуFулланадиган фандир.
~ бу ер юзасидаги объектлар ва уодисаларнинг фазовий-ваут муносабатлари моделидир.
~ бу ер юзасидаги объектлар ва уодисаларнинг фазовий-ваут муносабатлари фанидир.
~ картографик асарларни яратиш, урганиш ва улардан фойдаланиш билан шуFулланадиган моделидир.
}
Карта - бу
{
~ картографик асарларни яратиш, урганиш ва улардан фойдаланиш билан шуFулланадиган фандир.
= бу ер юзасидаги объектлар ва уодисаларнинг фазовий-ваут муносабатлари моделидир.
~ бу ер юзасидаги объектлар ва уодисаларнинг фазовий-ваут муносабатлари фанидир.
~ картографик асарларни яратиш, урганиш ва улардан фойдаланиш билан шуFулланадиган моделидир.
}
Эллипсоид юзасини текисликда акс эттиришнинг математик йул билан белгиланган усули нима деб аталади?
{
~ Референц-эллипсоид
~ Тугри бурчакли координаталар тизими
~ ^утбий координаталар тизими
= картографик проекция
}
^андай проексияларда кенглиги уанчалик кичик булса, шунчалик катта радиусларли эксцентрик айланалар билан тасвирланади?
{
~ Референц-эллипсоид
= Поликоник
~ ^утбий координаталар тизими
~ картографик проекция
}
^андай проексияларда проекциянинг параметрлари х,ар бир лист ёки куп листли картанинг листлар гурух,и учун танлаб олинади?
{
~ Референц-эллипсоид
~ Поликоник
~ ^утбий координаталар тизими
= Купё^ли проекциялар
}
^андай проексияларда проекция параметрлариакс эттиришда уларга эллипсоид ёки шарнинг юзаси булб чи^иладиган х,ар бир алох,ида полоса учун танлаб олинади?
{
~ Референц-эллипсоид
~ Поликоник
~ ^утбий координаталар тизими
= Купполосали
}
Проекцияда акс эттириш полосаси неччи градусли зонани узида ифодалайди?
{
= 6 ёки 3
~ 8 ёки 4
~ 4 ёки 2
~ 9 ёки 3
}
Масштаб буйича классификациялаш тугри келтирилган жавобни топинг? План
{

=1:

500; 1 :

1 000; 1 :

2 000; 1 :

5 000

~ 1 :

1000; 1 :

25 000;1

: 50 000;1

: 100 000







~ 1 :

2 500 000

;1 : 4 000

000;1 : 8

000 000;1 : 20

000

000

~ 1 :

200 00;1

: 300 000;

1 : 50 000;

1 : 500 000;1 :

1

000 000

}

Масштаб буйича классификациялаш тугри келтирилган жавобни топинг? Йирик масштабли (мукаммал) топографик карталар


{

~ 1 :

500; 1 :

1 000; 1 :

2 000; 1 :

5 000







=1:

1000; 1 :

25 000;1

: 50 000;1

: 100 000







~ 1 :

2 500 000

;1 : 4 000

000;1 : 8

000 000;1 : 20

000

000

~ 1 :

200 00;1

: 300 000;

1 : 50 000;

1 : 500 000;1 :

1

000 000

}

Масштаб буйича классификациялаш тугри келтирилган жавобни топинг? Урта масштабли (шарх,ий-топографик) карталар


{
~ 1 : 500; 1 : 1 000; 1 : 2 000; 1 : 5 000
~ 1 : 1000; 1 : 25 000;1 : 50 000;1 : 100 000
~ 1 : 2 500 000;1 : 4 000 000;1 : 8 000 000;1 : 20 000 000
= 1 : 200 00;1 : 300 000;1 : 50 000;1 : 500 000;1 : 1 000 000
Масштаб буйича классификациялаш тугри келтирилган жавобни топинг? Майда масштабли (шарх,ий) карталар
{
~ 1 : 500; 1 : 1 000; 1 : 2 000; 1 : 5 000
~ 1 : 1000; 1 : 25 000;1 : 50 000;1 : 100 000
= 1 : 2 500 000;1 : 4 000 000;1 : 8 000 000;1 : 20 000 000
~ 1 : 200 00;1 : 300 000;1 : 50 000;1 : 500 000;1 : 1 000 000
}
К-42 Номенклатурасининг масштаби кайси жавода тугри курсатилган?
{
~ 1 : 500 000
~ 1:25 000
= 1:1 000 000
~ 1:50 000
}
N-37-A Номенклатурасининг масштаби кайси жавода тугри курсатилган?

{










=

1:

500

000

~

1:25

000




~

1:1

000

000

~

1:50

000




}









N-37-144-A-6 Номенклатурасининг масштаби кайси жавода тУFри курсатилган?



{










~

1:

500

000

=

1:25

000




~

1:1

000

000

~

1:50

000




}









N-37-144-A Номенклатурасининг масштаби кайси жавода тУFри курсатилган?


{
~ 1 : 500 000 ~ 1:25 000 ~ 1:1 000 000 = 1:50 000
}
VI-K-42 Номенклатурасининг масштаби кайси жавода тУFри курсатилган?
{
~ 1 : 500 000 ~ 1:25 000 ~ 1:1 000 000 = 1:300 000
}
K-42-V Номенклатурасининг масштаби кайси жавода тУFри курсатилган?
{
~ 1 :500 000 ~ 1:25 000 ~ 1:1 000 000 = 1:200 000
K-42-42 Номенклатурасининг масштаби кайси жавода тугри курсатилган?
{
~ 1 :500 000
~ 1:25 000
~ 1:1 000 000
= 1:100 000
}
N-37-144-A-6-2 Номенклатурасининг масштаби кайси жавода тугри курсатилган?
{
~ 1 :500 000
= 1:10 000
~ 1:1 000 000
~ 1:100 000
}
узунликларнинг хусусий масштаби деб нимага айтилади?
{
~ бу эллипсоид ёки шар юзасининг майдоний улчамлари улар картада акс эттирилганда неча баробар кичраганини курсатувчи нисбатига ~ бу эллипсоид ёки шарнинг чизикли улчамлари уларни картада акс эттиришда неча баробар кичрайганини курсатувчи масштабга
= Картадаги чексиз кичик кесим dS'нинг эллипсоид ёки шар юзасидаги тегишли чексиз кесим dS нинг узунлигига нисбатига
~ Картанинг бошка жойларида майдонларнинг масштаблари бош масштабдан фарк килишига
}
Узунликлар бош масштаби деб нимага айтилади?
{
~ бу эллипсоид ёки шар юзасининг майдоний улчамлари улар картада акс эттирилганда неча баробар кичраганини курсатувчи нисбатига = бу эллипсоид ёки шарнинг чизикли улчамлари уларни картада акс эттиришда неча баробар кичрайганини курсатувчи масштабга
~ Картадаги чексиз кичик кесим dS'нинг эллипсоид ёки шар юзасидаги тегишли чексиз кесим dS нинг узунлигига нисбатига
~ Картанинг бошка жойларида майдонларнинг масштаблари бош масштабдан фарк килишига
}
Майдонлар бош масштаби деб нимага айтилади?
{
= бу эллипсоид ёки шар юзасининг майдоний улчамлари улар картада акс эттирилганда неча баробар кичраганини курсатувчи нисбатига ~ бу эллипсоид ёки шарнинг чизикли улчамлари уларни картада акс эттиришда неча баробар кичрайганини курсатувчи масштабга
~ Картадаги чексиз кичик кесим dS'нинг эллипсоид ёки шар юзасидаги тегишли чексиз кесим dS нинг узунлигига нисбатига
~ Картанинг бошка жойларида майдонларнинг масштаблари бош масштабдан фарк килишига
}
майдонларнинг хусусий масштаблари деб нимага айтилади?
{ ~ бу эллипсоид ёки шар юзасининг майдоний улчамлари улар картада акс эттирилганда неча баробар кичраганини курсатувчи нисбатига ~ бу эллипсоид ёки шарнинг чизикли улчамлари уларни картада акс эттиришда неча баробар кичрайганини курсатувчи масштабга
~ Картадаги чексиз кичик кесим dS'нинг эллипсоид ёки шар юзасидаги тегишли чексиз кесим dS нинг узунлигига нисбатига
= Картанинг бошка жойларида майдонларнинг масштаблари бош масштабдан фарк килишига
}
Карттографик проекцияларда Узунликлар нотУFриликлари кайси жавобда тУFри курсатилган?
{
~ картадаги фигуралар жойдаги тегишли географик объектларнинг фигуралари билан бир хил эмас
~ майдонларнинг масштаблари картанинг турли жойларида турлича булади, ва турли географик объектлар майдонларининг нисбатлари бузилади.
~ йуналишлар орасидаги бурчаклар картада эллипсоид юзасидаги тегишли бурчакларга тенг эмас ва, окибатда, жойдаги тегишли бурчакларга тенг эмас
= узунликлар масштаби бир нуктадан бошкасига утганда, шунингдек ушбу нуктада йунлишнинг узгаришида узгаради.
}
Карттографик проекцияларда Шакллар нотУFриликлари кайси жавобда тУFри курсатилган?
{
= картадаги фигуралар жойдаги тегишли географик объектларнинг фигуралари билан бир хил эмас
~ майдонларнинг масштаблари картанинг турли жойларида турлича булади, ва турли географик объектлар майдонларининг нисбатлари бузилади.
~ йуналишлар орасидаги бурчаклар картада эллипсоид юзасидаги тегишли бурчакларга тенг эмас ва, окибатда, жойдаги тегишли бурчакларга тенг эмас ~ узунликлар масштаби бир нуктадан бошкасига утганда, шунингдек ушбу нуктада йунлишнинг узгаришида узгаради.
}
Карттографик проекцияларда Бурчаклар нотУFриликлари кайси жавобда тУFри курсатилган?
{
~ картадаги фигуралар жойдаги тегишли географик объектларнинг фигуралари билан бир хил эмас
~ майдонларнинг масштаблари картанинг турли жойларида турлича булади, ва турли географик объектлар майдонларининг нисбатлари бузилади.
= йуналишлар орасидаги бурчаклар картада эллипсоид юзасидаги тегишли бурчакларга тенг эмас ва, окибатда, жойдаги тегишли бурчакларга тенг эмас ~ узунликлар масштаби бир нуктадан бошкасига утганда, шунингдек ушбу нуктада йунлишнинг узгаришида узгаради.
}
Карттографик проекцияларда Майдонлар нотУFриликлари кайси жавобда тУFри курсатилган?
{
~ картадаги фигуралар жойдаги тегишли географик объектларнинг фигуралари билан бир хил эмас
= майдонларнинг масштаблари картанинг турли жойларида турлича булади, ва турли географик объектлар майдонларининг нисбатлари бузилади.
~ йуналишлар орасидаги бурчаклар картада эллипсоид юзасидаги тегишли бурчакларга тенг эмас ва, окибатда, жойдаги тегишли бурчакларга тенг эмас ~ узунликлар масштаби бир нуктадан бошкасига утганда, шунингдек ушбу нуктада йунлишнинг узгаришида узгаради.
}
Проекцияларнинг нотугриликларнинг характери буйича Классификациясида тенг юзли прокциялар кайси жавобда тугри курсатилган?
{
~ уларда картада бурчаклар нотугриликлари булмайди шунингдек чексиз кичик фигураларнинг шакллари хам бузилмайди
= уларда картада майдонлар нотугриликлари булмайди, демакки, худудлар майдонларининг нисбатлари тугри узатилади.
~ А ва Д жавоблар тугри
~ уларда узунликлар масштаби асосий йуналишлардан бири буйича узгармас булиб сакланади. Уларда бурчаклар нотугриликлари майдонлар нотугриликлари гуёки бараварлаштирилган.
}
Проекцияларнинг нотугриликларнинг характери буйича
Классификациясида Тенг ораликли проекциялар кайси жавобда тугри курсатилган?
{
~ уларда картада бурчаклар нотугриликлари булмайди шунингдек чексиз кичик фигураларнинг шакллари хам бузилмайди
~ уларда картада майдонлар нотугриликлари булмайди, демакки, худудлар майдонларининг нисбатлари тугри узатилади.
~ А ва Б жавоблар тугри
= уларда узунликлар масштаби асосий йуналишлардан бири буйича узгармас булиб сакланади. Уларда бурчаклар нотугриликлари майдонлар нотугриликлари гуёки бараварлаштирилган.
}
Проекцияларнинг нотугриликларнинг характери буйича
Классификациясида Тенг бурчакли проекциялар кайси жавобда тугри курсатилган?
{
= уларда картада бурчаклар нотугриликлари булмайди шунингдек чексиз кичик фигураларнинг шакллари хам бузилмайди
~ уларда картада майдонлар нотугриликлари булмайди, демакки, худудлар майдонларининг нисбатлари тугри узатилади.
~ Б ва Д жавоблар тугри
~ уларда узунликлар масштаби асосий йуналишлардан бири буйича узгармас булиб сакланади. Уларда бурчаклар нотугриликлари майдонлар нотугриликлари гуёки бараварлаштирилган.
}
Проекцияларнинг нормал картографик турнинг тури буйича
классификациясида Азимутал проекция кайси жавобда тугри курсатилган?
{
= уларда параллеллар концентрик айланалар билан, меридианлар эса - параллелларнинг умумий марказидан чикадиган тугри чизиклар билан уларнинг узунликлари фаркига тенг булган бурчаклар остида тасвирланади
~ уларда картада майдонлар нотугриликлари булмайди, демакки, худудлар майдонларининг нисбатлари тугри узатилади.
~ уларда параллеллар концентрик айланаларнинг ёйлари билан, меридианлар эса - параллелларнинг умумий марказидан таркалишадиган тугри чизиклар билан уларнинг узунликлари фаркига тенг булган бурчаклар остида тасвирланади ~ уларда меридианлар бир-биридан тенг масофада жойлашган тугри чизиклар билан, параллеллар эса уларга перпендикуляр, умуман олганда узаро нотенг масофада жойлашган тугри чизиклар билан тасвирланади
}
Проекцияларнинг нормал картографик турнинг тури буйича
классификациясида Цилиндрик проекция кайси жавобда тугри курсатилган?
{
~ уларда параллеллар концентрик айланалар билан, меридианлар эса - параллелларнинг умумий марказидан чикадиган тугри чизиклар билан уларнинг узунликлари фаркига тенг булган бурчаклар остида тасвирланади
~ уларда картада майдонлар нотугриликлари булмайди, демакки, х,удудлар майдонларининг нисбатлари тугри узатилади.
~ уларда параллеллар концентрик айланаларнинг ёйлари билан, меридианлар эса - параллелларнинг умумий марказидан таркалишадиган тугри чизиклар билан уларнинг узунликлари фаркига тенг булган бурчаклар остида тасвирланади ~ уларда меридианлар бир-биридан тенг масофада жойлашган тугри чизиклар билан, параллеллар эса уларга перпендикуляр, умуман олганда узаро нотенг масофада жойлашган тугри чизиклар билан тасвирланади
}
Нуктали шартли белгиларга тариф беринг
{
= Уларда картада улчамлари карта масштабида эътиборга арзимас даражада кичик булган объектлар ёки х,одисалар тасвирланади
~ улардан картада карта масштабида сезиларли узун, лекин эътиборга арзимас кичик кенгликка эга булган объектлар ёки х,одисалар тасвирланади.
~ уларда картада карта масштабида сезиларли узун объектлар ёки х,одисалар тасвирланади.
~ улардан шартли белгилар билан ифодалашнинг иложи булмаган объектлар ёки ходисаларни тасвирлаш учун кулланилади
}
махсус шартли белгиларга тариф беринг
{
~ Уларда картада улчамлари карта масштабида эътиборга арзимас даражада кичик булган объектлар ёки ходисалар тасвирланади
~ улардан картада карта масштабида сезиларли узун, лекин эътиборга арзимас кичик кенгликка эга булган объектлар ёки ходисалар тасвирланади.
~ уларда картада карта масштабида сезиларли узун объектлар ёки ходисалар тасвирланади.
= улардан шартли белгилар билан ифодалашнинг иложи булмаган объектлар ёки ходисаларни тасвирлаш учун кулланилади
}
Майдонли шартли белгиларга тариф беринг
{
~ Уларда картада улчамлари карта масштабида эътиборга арзимас даражада кичик булган объектлар ёки ходисалар тасвирланади
~ улардан картада карта масштабида сезиларли узун, лекин эътиборга арзимас кичик кенгликка эга булган объектлар ёки ходисалар тасвирланади.
= уларда картада карта масштабида сезиларли узун объектлар ёки ходисалар тасвирланади.
~ улардан шартли белгилар билан ифодалашнинг иложи булмаган объектлар ёки ходисаларни тасвирлаш учун кулланилади
}
Чизикли шартли белгиларга тариф беринг
{
~ Уларда картада улчамлари карта масштабида эътиборга арзимас даражада кичик булган объектлар ёки х,одисалар тасвирланади
= улардан картада карта масштабида сезиларли узун, лекин эътиборга арзимас кичик кенгликка эга булган объектлар ёки х,одисалар тасвирланади.
~ уларда картада карта масштабида сезиларли узун объектлар ёки х,одисалар тасвирланади.
~ улардан шартли белгилар билан ифодалашнинг иложи булмаган объектлар ёки ходисаларни тасвирлаш учун кулланилади
}
матнли шартли белгиларга тариф беринг
{
~ Уларда картада улчамлари карта масштабида эътиборга арзимас даражада кичик булган объектлар ёки ходисалар тасвирланади
~ улардан картада карта масштабида сезиларли узун, лекин эътиборга арзимас кичик кенгликка эга булган объектлар ёки ходисалар тасвирланади.
~ уларда картада карта масштабида сезиларли узун объектлар ёки ходисалар тасвирланади.
= улардан картадаги матнли ёзувларни ифодалаш учун фойдаланилади.
}
1:25 000 масштабда 3см жойда неча метрга тенг
{
= 750 метр
~ 75 метр
~ 7500 метр
~ 300метр
}
Ер ёки унинг бирор кисмини математик аник белгиланган, кичрайтирилган, умумлаштирилган тасвири булиб, кабул килинган шартли белгилар нима ?
{
~Схема
=Географик карта
~План
~Профиль
}
Картада ракамлар билан ифодаланган масштаб кандай масштаб дейилади?
{
=Сонли масштаб
~Чизикли масштаб
~Кундаланг масштаб
~Хусусий масштаб
}
Араб картографи Истахрийнинг (Х аср) “Иклимлар” китобига канча карта илова килинган?
{
=19та
~15та
~12та
~9та
}
Беруний глобусни качон яратган?
{
=995 йил
~990 йил
~997 йил
~985 йил
}
Берунийнинг “Дунё картаси” унинг кайси китобига илова килинган?
{
=“Ат-тафиким”
~“Ал-жабр”
~“Геодезия”
~"Х,индистон"
}
Бутун жайон 1:1000000 масштабли картанинг Тошкент шах,ри жойлашган варагини номенклатурасини курсатиниг
{
~А-36
~В-54
=К-42
~М-40
}
Генерализация таъсир этувчи омиллар кайсилар?
{
=Картанинг масштаби, максади, мазмуни, картага олинган жойнинг узига хос географик хусусиятлари
~Картанинг масштаби, максади, мазмуни ва проекцияси
~Картанинг масштаби, максади, мазмуни, проекцияси ва танланган картографик усуллар
}
Картанинг мазмуни, поекцияси, картографик шартли белгилар
Генерализациянинг асосий курсаткичи нима?
{
~Геометрик аниклик
~Математик аниклик
=Картографик аниклик
~Мантикий аниклик
}
Географик карта нима?
{
~Бутун Ер юзаси ёки унинг айрим булагини шартли белгилар билан кичрайтирилган ва умумлаштирилган ясси тасвири
=Ер ёки унинг бирор кисмини математик аник белгиланган, кичрайтирилган, умумлаштирилган тасвири булиб, кабул килинган шартли белгилар системасида унда жойлашган обьектларни географик урни, жойланиши, холати хамда улар уртасидаги узаро богланиш курсатилади
~Географик вокеа ва ходисаларни Ернинг шарсимон эканлигини хисобга олиб, курсатилган Ернинг кичрайтирилган ясси тасвири
~Ер юзасининг когозда сараланган, умумлаштирилган, маълум картографик проекцияда тузилган тасвири
}


Географик карта элементларига кайсилар киради?
{



=Математик
маълумотлар
~Математик
~Математик
~Географик
}
асос, географик тасвирлар, ёрдамки элементлар, кушимча асос, шартли белгилар, гидрография кушимча маълумотлар асос, географик мазмун проекция ва ёрдамчи элементлар тасвирлар, проекция, шартли белгилар ва ёрдамчи элементлар
Географик, социал иктисодий вокеа ва ходисаларни, хамда ишлаб чикариш кучларини сони, жойлашиши, холати ва бошка хусусиятларини ифодаловчи карталар кандай карталар дейилади?
{
~Инвентаризацион карталар
=Синтетик карталар
~Аналитик карталар
~Бахолиш карталари
}
Глобуснинг асосий хусусиятлари нималардан иборат?
=Тенгбурчакли, тенг ораликли, тенг масштабли ва тенг майдонли.
{
~Тенг кийматли, тенг ораликли, тенг майдонли ва тенг томонли ~Тенг бурчакли, тенг томонли ва тенг масштабли ~Тенг масштабли, тенг бурчакли ва тенг майдонли
}
Ер айланиш укига перпендикуляр утувчи чизик нима деб аталади?
{
=Параллел
~Меридиан
~Кенглик
~Узоклик
}
Ер ёки унинг бирор кисмини математик аник белгиланган, кичрайтирилган, умумлаштирилган тасвири булиб, кабул килинган шартли белгилар нима?
{
=Географик карта
~Профиль
~План
~Расм
}
Ер кандай шаклга эга?
{
~Ер узига хос ноаник ва мураккаб шаклга эга
~Ер узига хос ва мос булган мураккаб геометрик шаклга
=Ер шарсимон, лекин Шимолий кутби ботикрок
~Ер шарсимон, лекин Жанубий кутби сал яссирок
}
Ер шари катталигини биринчи булиб ким аниклаган?
{
~Аристотель
=Эротосфен
~Беруний
~Бхайм
}
Ер шарсимон шаклда булса керак деб биринчи ким айтган?
{
~Птоломей
~Эротосфен
~Арасту
=Герадот
}
Ер эллипсоиди юзасидаги икки нукта орасидаги энг якин масофа нима деб аталади?
{
=Ортодрамия
~Локсодромия
~Меридиан
~Параллел
}
Ер юзасини планга тушириш ва топографик карталар билан шугулланувчи фан.
{
~География
=Топография
~Геодезия
~Картография
}
Ер юзасини планга тушириш ва топографик карталар тузиш учун махсус съёмкалар олиб борадиган фан.
{
~География
~Геометрия
=Геодезия
~Картография
}
Ернинг кабарик юзасини текис юзада, яъни картада математик йул билан {
{
тасвирлашга нима дейилади?
~Карта
=Картографик проекция
~Лойиха
~Профил
}
Ернинг шаклини геоид деб атласини ким таклиф этган?
{
=Теннер К.И
~Листинг И.В
~Ньютон И
~Снеллиус В
}
Ернинг шарсимон шаклда эканлигини биринчи булиб ким исботлаган?
{
~Пифагор
=Гиппарх
~Птоломей
~Парменид
}
Жойда икки нукта орасидаги масофани горизантал проекцияларини коFозда кичрайтириш даражасига нима деб айтилади?
{
=Масштаб
~Проекция
~Хатолик
~Геодезик асос
}
Изогипслар нима?
{
~Абсолют баландликлари бир хил булган нукталарни туташтирувчи топографик картада рельефни тасвирловчи чизиклар.
=Абсолют баландликлари бир хил булган нукталарни туташтирувчи майда масштабли картада рельефни тасвирловчи чизиклар.
~Карталарда нусха кучиришда ишлатиладиган асбоб.
~Карталарда масофаларни улчашда ишлатилади.
}
К-42 номенклатурали картанинг масштаби кандай булади?
{
~1:10000
~1:100000
=1:1000000
~1:50000
}
К-42-54-Г-а-г номенклатурали картанинг масштаби кандай булади.
{
=1:10000
~1:1000
~1:25000
~1:100000
}
^адимги денгиз карталари - ПОРТОЛАНлар качондан бошлаб кенг ишлатила бошланган?
{
~Х аср охирларидан
~XI-XII аср
~XII-XIII аср
=XV аср
}
^айси масштаб топографик картага ёзиб куйилмайди, уни хисоблаш оркали топилади?
{
~Сузли масштаб
~Сонли масштаб
~Бош масштаб
=Юза масштаби
}


топографик хариталар деб
^айси масштабдаги умумгеографик хариталар юритилади?
{

~Масштаби 1 =Масштаби 1 ~Масштаби 1 ~Масштаби 1
200000 ва ундан йирик 100000 ва ундан йирик 50000 ва ундан йирик 25000 ва ундан йирик

юритилади?
{
~Масштаби 1 ~Масштаби 1 ~Масштаби 1 =Масштаби 1
}
^айси масштаблардаги умумгеографик хариталар обзор топографик хариталар деб 100000 дан 1:1000000 гача 300000 дан 1:1000000 гача 500000 дан 1:1000000 гача 200000 дан 1:1000000 гача ^айси номенклатурадаги топографик карта узида энг катта територияни тасвирлайди?
{
=К-42
~К-42-А
~R-42-XV
~К-42-54
}
Карта легендасида берилган чукурлик ва баландликлар шкаласидан нима учун фойдаланилади?
{
~Картани укиш учун
~Фойдаланилмайди
~Картадан фойдаланиб профил чизиш учун
=Гипсометрик усулда тасвирланган рельефни укиш учун
}
Карта мазмунини тушуниб, ундан керакли маълумотларни олишга нима дейилади?
{
=Картани укиш
~Картани урганиш
~Картадан маълумот кучириш
~Картани тахлили килиш
}
Картада вокеа ва ходисаларни маълум конуниятлар асосида умумлаштириб бир бутун холатда интеграл йул билан тасвирловчи картларга кандай карталар дейилади?
{
~Бахолаш карталари
=Синтетик карталар
~Аналитик карталар
~Мажмуали карталар
}
Картада вокеа ва ходисаларни чизиклар ёрдамида бир хил йуналишда тасвирланишига нима дейилади?
{ ~Тенг чизиклар усули
=Изолиниялар усули
~Белгилар усули
~Горизанталлар усули
}
Картада вокеа ва ходисаларнинг географик жойланишигина эмас балки уларнинг микдор ва сифат курсаткичлари кандай карталарда тасвирланади?
{
~Табиий карталарда
~Синтетик карталарда
=Мавзули карталарда
~Аналитик карталарда
}
Картада вокеа ва ходисаларнинг микдор курсаткичлари чизиклар йугонлиги билан, сифат курсаткичлари эса ранг ёки штрихлар билан тасвирлашни кайси усул?
{
=Чизикли белгилар усули
~Тенг чизиклар усули
~Харакатдаги чизиклар усули
~Горизанталлар усули
}
Картада вокеа ва ходисаларнинг сифат курсаткичларини майдон буйича, ранг ёки штрих чизиклар билан тасвирланиши кандай аталади?
{
=Сифатли ранг усули
~Микдорли ранг усули
~Ареаллар усули
~Картограмма усули
}
Картада муайян чегарага асосланиб вокеа ва ходисаларни нисбий микдорда курсатиш усули кандай аталади?
{
~Сифатли ранг усули
=Картограмма усули
~Ареаллари усули
~Картодиаграммалар усули
}
Картада сиёсий-маъмурий ва табиий чегарали вокеа ва ходисаларни географик жойланиши кайси усулда бажарилади?
{
~Диаграммалар усули
=Картограмма усули
~Картодиаграмма усули
~Тенг чизиклар усули
}
Картадаги 1 см жойда 10 м га тугри келади, карта масштабини аникланг.
{
=1:1000
~1:100
~1:10000
~1:10
Картадаги 1 см жойда 100 м га тугри келади, карта масштабини аникланг.
{
~1:10
~1:1000
~1:100
=1:10000
}
Картадаги 1 см жойда 20 м га тугри келади, карта масштабини аникланг.
{
=1:2000
~1:200
~1:20000
~1:20
}
Картадаги 1 см жойда 500 м га тугри келади, карта масштабини аникланг.
{
~1:5000
~1:500
=1:50000
~1:50
}
Картадаги вокеа ва ходисаларни, илмий асосаланган холда умумлаштириб, танлаб олиш жараёни нима деб аталади?
{
=Генерализация
~Интерполяция
~Экстрополяция
~Умумлаштириб
}
Карталарда меридиан ва паралеллрани биринчи булиб ким чизган?
{
~Апполоний
~Страбон
=Эратосфен
~Гиппарх
}
Карталардаги узунлик, микдор курсаткичларини аниклаш ва улчашни кайси картографик фан ургатади?
{
=Картометрия
~Математик картография
~Картографик мониторинг
~Топография
}
Картани математик асоси деганда нимани тушунасиз?
{
~Картографик тур, чизикли масштаб, карта рамкалари
=Геодезик асос, масштаб, картографик проекция
~Картографик проекция, горизонталлар, баландлик белгилари ~Паралеллар, меридианлар, тугри бурчакли координата турлари
}
Картани нашрга тайёрлаш ишлари кайси жараёндан сунг якунланади?
{
=Картанинг рангли намунаси (красочная проба) тузилгандан сунг
~Картани тузиш билан
~Картани чизикли оргиналини тузиш билан
~Картани тулик нашр килиш билан
}
Картани сонли масштаби деганда нимани тушунасиз?
{
~Картанинг маълум жойлари учун хисоблаб чикилган масштаб
~Картанинг хамма жойлари учун таалукли масштаб
=Картада ракамлар билан ифодаланган масштаб
~Картада график куринишда берилган масштаб
}
Картани чизикли масштаби деганда нимани тушунасиз?
{
~Картанинг маълум жойлари учун хисоблаб чикилган масштаб
~Картанинг хамма жойлари учун таалукли масштаб
~Картада ракамлар билан ифодаланган масштаб
=Картада график куринишда берилган масштаб
}
Картанинг математик асослар нималарни уз ичига олади?
{
~Картографик тасвир, масштаб ва картографик тур
=Геодезик асос, масштаб, картографик проекция, компоновка
~Масштаб, номенклатура, компоновка, хатолик
~Картанинг географик координаталари, масштаби, проекцияси
}
Картанинг сузли масштаби деганда нимани тушунасиз?
{
=Картадаги 1 см масофа ер юзасида канчага тенг эканлигини ифодаловчи ёзув ~Картада график куринишда берилган масштаб ~Картанинг хамма жойлари учун тааллукли масштаб ~Картада ракамлар билан ифодаланган масштаб
}
Картографик генерализация нима?
{
~Ер эллипсоид юзасини текисликда тасвирлаш усули
~Масофаларни картага туширишда кичрайтирилиш даражаси
=Картада ер юзасидаги обьектларни, вокеа ва ходисаларни илмий асосда умумлаштирилиб, танлаб тасвирланиши.
~Картада бир хил баландликларни туташтирувчи чизик
}
Картографик проекция нима?
{
=Ернинг кабарик юзасини текис юзада, яъни картада математик йул билан тасвирлаш
~Ернинг кабарик юзасини когозда тасвирлаш
~Ернинг кабарик юзасини эллипс юзасида тасвирлаш
~Ернинг юзасини текисликда тасвирлаш
}
Геодезик асосда проекция нима?
{
=Ер юзасини текис юзада, яъни картада математик йул билан тасвирлаш ~Ернинг кабарик юзасини коFозда тасвирлаш ~Ернинг кабарик юзасини эллипс юзасида тасвирлаш ~Ер юзасини текисликда тасвирлаш
}
Картографик фабрикаларда картани дастлабки нашрини тайёрлаш ишлари качон бошланади?
{
~Картани дастлабки нусхасини тузишдан (составительский оргинал)
~Картани чизикли нусхасини тузишдан (штриховая проба)
~Картани рангли нусхасини тайёрлашдан (красочная проба)
=Картани муаллифлик нусхасини тайёрлашдан
}
Картография ва географияни дастлабки илмий асослари каердан бошланган?
{
=Мисрдан
~Урта Осиёдан
~Хитойдан
~Римдан
}
Красовский Ф.Н ва Изотов А.А ларнинг маълумотларига кура Ер радиуси неча км га тенг килиб олинади?
{
~6371,19
~6371,12
~6371,10
=6371,11
}
Красовский эллипсоиди буйича Ер эллипсоидининг улчамлари канчага тенг? (а-эллипсоид катта ярим укининг узунлиги, - кутбларни сикилиши)
{
~а=6375653м =1:334,00
~а=6377397м =1:299,15
~а=6378388м =1:297,00
= а=6378245м =1:298,30
}
Красовский эллипсоиди буйича Ер эллипсоидининг улчамлари канчага тенг? (а-эллипсоид катта ярим укининг узунлиги, б-кутбларни сикилиши)
{


б=6356850м
б=6336863м
б=6354825м
б=6353820м
а=6375653м
а=6378245м
а=6378388м
а=6375350м
^уйидаги масштабдан энг йиригини курсатинг?
{
~1: 10000
=1:1000
~1:25000
~1:50000
}
^уйидаги масштабдан энг йиригини курсатинг?
{
~1: 50000
=1:5000
~1:500000
~1:5000000
}
^уйидаги масштабдан энг йиригини курсатинг?
{
~1: 30000
=1:2000
~1:20000
~1:25000
}
^уйидаги масштабдан энг йиригини курсатинг?
{
~1: 20000
=1:2000
~1:30000
~1:50000
}
Кундаланг цилиндрик проекцияда кандай карталар тузилади?
{
=Обзор топографик карталар
~Геологик карталар
~План
~Туристик карталар
}
Мазмунига кура топографик хариталар географик хариталарнинг кайси гурухига киради?
{
~Табиий карталар
~Мавзули карталар
~Техник карталар
=Умумгеографик карталар
}
Математик хисоблар учун ер кандай шакл деб кабул килинган?
{
=Эллипсоид
~Тухумсимон
~Шар
~Доира
}
Махсус мавзули карталар качондан бошлаб тузила бошлаган?
{
~XV-XVI аср
=XVII-XVIII аср
~XII-XIII аср
~XIX-XX аср
}
Меридиан ва параллеллар тасвирланган карта биринчи марта ким томонидан тузилган?
{
~Аристотель
=Эротосфен
~Страбон
~Ломоносов
}
Нуктани географик узоклиги деганда нимани тушунасиз?
{
=Нуктанинг бош меридианга нисбатан тутган урни ~Нуктанинг Болтик денгизига нисбатан тутган урни ~Нуктанинг жанубий кутбга нисбатан тутган урни ~Нуктанинг экваторга нисбатан тутган урни
}






Нуктанинг
{
~Географик
=Географик
~Географик
~Географик
}

бош меридианга

кенглиги
узоклиги
координатси
абцисса

нисбатан

тутган урнига нима дейилади?

Нуктанинг географик кенглиги деганда нимани тушунасиз?


{
~Нуктанинг бош меридианга нисбатан тутган урни
~Нуктанинг шимолий кутбга нисбатан тутган урни
=Нуктанинг экваторга нисбатан тутган урни
~Нуктанинг тугри бурчакли координата турининг вертикал укига нисбатан тутган урни
}
Обзор топографик карталар кандай проекцияда тузилган?
{
=Кундаланг цилиндрик проекцияда
~Азимутал проекцияда
~Тугри цилиндрик проеккияда
~к;ийшик цилиндрик проекцияда
}
Обзор топографик хариталар кайси хариталар асосида тузилади?
{
~Географик
=Топографик
~Умумгеографик
~Мавзули
}
Обзор хариталар кайси хариталар асосида тузилади?
{
=Обзор топографик
~Табиий географик
~Социал иктисодий
~Мавзули
}
Рельеф буйича картометрик ишларни аник бажариш учун майда масштабли карталарда рельефни тасвирлашнинг кайси усулидан фойдаланган маъкул?
{
=Гипсометрик
~Перспектив
~Соя бериш (отмивка)
~Чизиклар (штрихлар)
}
Россия худудини тасвирловчи карталарни тузишда купрок кандай проекциядан фойдаланилади?
{
~ТУFрИ цилиндрик
~Кундаланг цилиндрик
=ТУFрИ конусли
~туFри азимутал
}
Табиий ва социал иктисодий элементларни жойлашишини ва хусусиятларини таърифловчи карталарга кайси карталар киради.
{
~Топографик карталар
=Мавзули карталар
~Иктисодий карталар
~Топографик планлар
}
Табиий шароити ва табиий бойликларини маълум максадлар учун урганиб, бахолайдиган карталарга кандай карталар дейилади?
{
=Бахолаш
~Башорат
~Аналитик
~Синтетик
}
Топографик картада кишлок ахоли пунктлари номи остига ёзиб куйилган ракам нимани англатади
{
~Ахоли пункти майдони
~Ахоли пункти жойлашган жойнинг абсолют баландлиги
~Ахоли пунктининг туман марказидан узоклигини
=Ахоли пунктидаги ахоли сонини ёки хонадонлар сонини
}
Топографик картада майдонли шартли белгилар билан ифодаланувчи обьектлар каторини аникланг
{
~Урмонларнинг чегараси, йуллар, кулнинг кирFOк чизиFи
=Урмон, бутазор, кул
~Бута, кудук, хайкал
~ЁлFиз дарахт, темир йул, боткоклик
}
Топографик картада масштабсиз шартли белгилар билан ифодаланувчи обьектлар каторини аникланг
{
~Урмонларнинг чегараси, йуллар, кулнинг кирFOк чизиFи
=Бута, кудук, хайкал
~Урмон, бутазор, кул
~Утлок, темир йул, боткоклик
}
Топографик картада чизикли шартли белгилар билан ифодаланувчи обьектлар каторини аникланг
{
=Урмонларнинг чегараси, йуллар, кулнинг кирFOк чизиFи
~Бута, кудук, хайкал
~Урмон, бутазор, кул
~ЁлFиз дарахт, темир йул, боткоклик
}
Топографик карталар мазмуни жихатидан кандай карталар гурухига киради?
{
~Тематик карталар
~Табиий географик карталар
~Махсус карталар
=Умумгеографик карталар
}
Топографик карталар номенклатураси нималарга боFлик?
{
~Карта чизилаётган коFознинг катта кичиклигига
~Карта минутли рамкасига
~Жойнинг магнит огиш бурчагига
=Картада тасвирланаётган худуднинг географик урнига ва карта масштабига
}
Топографик харита нима?
{
~Топографик харита йирик масштабли, куп максадли
~Топографик харита план олиш натижасида тузилган йирик масштабли харитадир =Топографик харита нукталарни хам планли хам баландлик урнини аниклашга имкон берадиган жойни муфассал харита
~Топографик харита жойдаги турли обьектлар махсус белгилар билан рельеф эса горизонталлар билан курсатилган жой харитаси
}
Умумгеографик харита нима?
{
~Жойни барча асосий элементларини тасвирлайдиган географик харита булиб, унда бу элементлар бир хил аникликда ва мукаммалликда курсатилади.
~Ер юзаси ва унда жойлашган обьектларни тасвирлайдиган географик харита булиб, унда бу элементлар бир хил аникликда ва мукаммалликда курсатилади. ~Ландшафтнинг асосий курсаткичларини тасвирлайдиган географик харит булиб, унда бу курсаткичлар саралаб олинади ва умумлаштирилиб
=жавобларнинг барчаси тугри.
}
Узбекистон Республикасининг деярли уртасидан кесиб утувчи меридианнинг географик узоклигини биласизми?
{
~600 шк.у ~620 шк.у =650 шк.у ~680 шк.у
}
Узбекистон Республикасининг деярли уртасидан кесиб утувчи паралеллнинг географик кенглиги канча?
{
~310 ш.к
~350 ш.к
=410 ш.к
~450 ш.к
}
Узбекистон Республикасининг карталарини тузишда купрок кайси проекциядан фойдаланилади?
{
~Тугри азимутал
~Кундаланг азимутал
~к;ийшик азимутал
=Тугри конусли
}
Узбекистонда дастлабки географик атлас качон чоп этилган?
{
=1963 йил
~1960 йил
~1959 йил
~1965 йил
}
Фаргона водийсининг деярли уртасидан кесиб утувчи меридианнинг географик узоклиги канчага тенг
{
~620 шк.у
~650 шк.у
=720шк.у
~750шк.у
}
Фаргона водийсининг деярли уртасидан кесиб утувчи параллелнинг географик кенглиги канчага тенг
{
~310 ш.к
~350 ш.к
=410 ш.к
~450 ш.к
}
Халкаро 1:1000000 масштабли картанинг Тошкент шах,ри жойлашган вараFини номенклатурасини курсатиниг
{
~А-36
~В-54
=К-42
~М-40
}
Халкаро геодезия ва геофизика (1924) кайси олим хисоблаб чикарган эллипсоидни халкаро эллипсоид деб кабул килишни таклиф этади?
{
~Кларк (1880)
~Бессель (1941)
~Деламбр (1800)
=Хейфорд (1909)
}
Хозирги вактда план олиш натижасида худудларнинг асосан кандай масштабли хариталари тузилади?
{
~Урта
~Майда
~Кичик
=Йирик
}
Худудларниниг майда масштабли топографик хариталари кайси масштабли хариталардан фойдаланиб тузилади.
{
~Майда
~Урта
=Йирик
~Кичик
}
Эротосфен нимани аниклаган?
{
=Ер шари катталигини
~Картани
~Планни
~Профилни
}
Download 66,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish