«кальцинациялашган сода технологияси»



Download 0,56 Mb.
bet9/16
Sana23.02.2022
Hajmi0,56 Mb.
#148001
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   16
Bog'liq
kaltsinatsiyalangan soda texnologiyasi 061119230536

U
Na
3
  • 100

[NH умум]
[NH3бог]
U
NH 3
карбонизацияга берилади. Бу газга керакли миқдорда ўчоқ тош ўчоқлари гази қўшилади (33-40% СО2).
Карбонизация бўлимида NaHCO3 нинг йирик кристалларини хосил қилиш. Энг мухим масаладир. Карбонизация колоннасининг унумдорлиги энг секин ўтадиган жараёнга боғлиқдир. Энг секин ўтадиган жараён деб NaHCO3 нинг кристаллизациясини хисоблаш мумкин. NaHCO3 нинг йирик кристалларини олиш вақтни талаб қилади. Суюқ фазанинг колоннадан ўтиш вақти колоннанинг эркин хажмига боғлиқдир. Шунинг учун колоннанинг барботаж тарелкасини колпаги махсус конструкцияга эга. Колпак тагида газ минимал ва суспензия максимал хажм эгаллайдилар. NaHCO3 нинг кристаллизация жараёни карбонизацион колоннанинг маълум температура режимини талаб қилади.
NaHCO3 кристалларига қуйидаги юқори талаблар қўйилади: кристаллар етарли даражада йирик бўлишлари керак (100-200 мкм), ўлчами ва шакли хам бир хил бўлиши зарур. Бу талабларга кейинги қуйидаги аппаратларнинг яхши ишлашига боғлиқ: ваккум-фильтр, сода учоғи ва тайёр махсулотнинг сифати.
Карбонизация бўлимининг технологик схемаси
Карбонизация бўлимида (расм ) сериялар билан колонналар қЎйилади. Хар бир колонналарни сериясининг унумудорлиги абсорбцион колоннанинг унумдорлигига тенг бЎлади. Сериялар таркибига қуйидаги аппаратлар киради чўктирувчи карбонизацион колонналар, колоннанинг биринчи газ ювитгичи ва иссиқлик алмашув аппарати. Хар бир чўктирувчи карбонизацион колоннаси вақти билан ювилишга қўйилади ва ушбу коллонна дастлабки карбонизацион колонна функциясини бажариб келади.
Дастлабки карбонизацион колонасига аммонизацияланган номокоп йиғувчисида аммонизацияланган номокоп ва охак тош куйдирилган натижасида хосил бўлган 32-36%-ли диоксид углерод гази (СО2).
Шу билан биргаликда дастлабки карбонизацион колоннада гидрокарбонат натрий чўкмасидан ювилади ва бу ерда номокопнинг дастлабки карбонизацион колоннада 42-460С температурадаги 55-60 н.д. Диоксид углероддан иборат газ колонна газларининг биринчи ювитгичига юборилади. Бу ерга дастлабки карбонизацион ва чўктирувчи колонналар газлари хам берилади.ювитгич бу газларнинг таркибидаги диоксид углерод ва аммиак газларини ушлаб қолади. Биринчи ювитгичдан ўтилиши натижасида суюқ фазанинг температураси 5-80С ошади. Суюқ фазани
аппаратдан кейин
қўшимча совутиш учун иссиқликаалмашув аппарати ўрнатилади. Ушбу суюқ фаза чўктирувчи колонналарга келиб тушади.
Колоннанинг паст қисмига 70-80% диоксид углероддан иборат аралашма газ берилади. Аралашма газ сода ва охак тош ўчоқлари газларининг аралшмаларидир. Колоннанинг ўрта қисмига охак тош ўчоқ газлари
колоннадан чикаётган газ биринчи ювитгичга ва бўлимларига юборилади. Фильтрация бўлимига
берилади. Чўктирувчи суспензия фильтрация суспензия охимини
узлуксиз келиб тушимини таъминлаш учун
карбонизацион колонналар сериялар билан ишлайдилар. Одатда, сериялар 4 та колоннадан иборат бўлиб, 3 таси чўктирувчи колоналар ва биттаси дастлабки карбонизация колоннаси сифатида ишлатилади.
Диоксид углерод ютилиши учун карбонизация газидаги диоксид углероднинг босими эритманинг устидаги диоксид углероднинг мувозанатли босимидан юқори бўлиши керак. Диоксид углерод ютилиши жараёнида унинг эритма устидаги босими ошиб боради. Юқоридаги кўрсатилган босимларнинг фаркини сақлаш учун колоннанинг паст қисмга аралашма газ берилади. Охак тош ўчоғи газлари колоннанинг урта қисмига берилади, чунки бу ерда пастдан келаётган газдаги диоксид углероднинг концентрацияси берилаётган газдаги диоксид углерод концентрациясига яқин бўлади.
Расм – 5. Карбонизация бўлими технологик схемаси:
1 – дастлабки карбонизация минораси; 2- минора газларнинг биринчи бвитгичи; 3 – чуктируви карбанизацион минораси; 4- насос; 5 – совутгич; 6 – аралашма газни узатиш учун трубапровод; 7 – газларни охакли печга узатувчи трубопровод.
Карбонизация жараёнида кимёвий реакциялар иссиқлик хисобига суспензиянинг температураси 60-720С гача ошиб кетади. Гидрокарбонат натрий эрувчанлигини камайтириш ва натрийнинг утилизация даражасини ошириш учун суспензия колоннанинг пастги қисмида совутилади. Шу мақсадда колоннанинг совутгич зонасига иккита оким билан совутгичларга сув берилади. Суспензия совутиш учун дастлабки карбонизация стадияссида
м3
бир тонна содага 2050 сув сарфланади. Сувнинг сарфланиши
температурага боғлиқдир. Совутиш сувнинг оптимал температураси 150С ташкил қилади. Бу температурани таъминлаш қийин бЎлган холда, 250С температурани хам қЎллаш мумкин. Температура 250С ошиб кетган холда, сув совутиш тавсия қилинади, масалан: бромистометили совутгич .
Назорат саволлари
  • Карбонизация бЎлимининг вазифаси?
  • Карбонизация жараёнининг асосий реакциялари?
  • Карбонизация даражаси деб нимани тушунасиз?
  • Карбонизация жараёнига асосий технологик пористрларнинг таъсири?
  • Карбонизация жараёнининг кинетикаси?
  • Натрий гидрокарбонат каталлизациясининг оптимал шароитлари?
  • Карбонизация жараёнининг технологик схемаси?

  • Таянч сўз ва иборалар
    Карбонизация, карбонизацион колонна, дастлабки карбонизация, карбонизацион колоннанинг совилиш, натрий гидрокарбонат, карбонизация даражаси, колонналар серияси, диоксид углерод гази.
    Муаммоли савол.
  • Кальций бирикмалари қўлланилмаган холда сода ишлаб чиқаришда кальциниллаш терминини қўлланилишига сабаб нима?
  • Сода ишлаб чиқаришда нима учун «Оғир»сода термини қабул

  • қилинган?


Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish