Кафедраси “ машиналар яратишнинг


Тезлик ва хажм счетчиклари



Download 2,73 Mb.
bet16/113
Sana09.06.2022
Hajmi2,73 Mb.
#649269
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   113
Bog'liq
2 5195269785012671267

Тезлик ва хажм счетчиклари. Суюклик ва газсимон моддалар микдорини улчашга мулжалланган счетчиклар узларининг ишлаш принципига кура тезлик, хажм ва вазн счетчикларига бўлинади. Газ микдорини улчаш учун хажмий усулдан фойдаланилади.
Тезлик счетчиклари модда микдорини оким тезлиги буйича, хажм счетчиклари эса хажм буйича улчайди.
Улчаш чегараси счетчик 50...200 мм шартли утишга мулжалланиб, сарфни 70...1700 м3/соат ва ±2...3% хато билан улчайди. Бунда босим 0,98 мН/м2 (10 кг к/см2)ни ташкил килади.
Хажмий счетчикларнинг ишлаш принципи модданинг муайян хажмини улчаш камерасидан босимлар фарки таҳсирида чикарилишига асосланган. Бу счетчиклар асосан тоза, механикавий аралашмаларсиз бўлган суюклик ва газлар микдорини улчашга мулжалланган.
Асосий афзаллиги хатонинг кичиклиги ва улчаш диапозонининг катталигидир.
Овалсимон шестерняли суюклик счетчиклари 0,8....36м3/соат диапазондаги улчовларни таҳминлайди (ИЖО типдаги). Шартли утиш диаметрлари 15¸80 мм, асбобнинг хатоси ±0,5%, ишчи босими 1,57 мН/м2 (»16 кг к/см2). Счетчик урнатилишидаги босимнинг йукотилиши таҳминан 0,02 мН/м2 (0,2 кг к/см2).
Автомат тарозилар. Саноатда йирик хажмли материаллардан бошлаб дисперс моддаларнинг (сочилувчан каттик материаллар) микдоирини (массасини) улчашга тугри келади.
Тарозилар вазифаларига кура асосий беш гурухга бўлинади: 1) Умумий ишларга мулжалланган тарозилар; 2) Технологик тарозилар; 3) Лаборатория тарозилари; 4) Метрологик тарозилар; 5) Махсус улчовларга мулжалланган тарозилар.
Тарозиларнинг асосий хатоси ±0,5....1%.
Модда сатхини улчаш асбоблари. Сатхни улчаш модданинг сигимидаги микдорини аниклаш ва технологик жараёндаги ишлаб чиқариш аппаратида сатх холатини назорат қилишдан иборат.
Ишлаш характери жихатдан сатх улчагичлар узлуксиз ва узлукли (релели) бўлади.
Релели сатх улчагичлар модда муайяан сатхга эришганда ишлай бошлайди, бу асбоблар сигнализация максадида ишлатилади ва сатх сигнализаторлари дейилади.
Ишлаш принципига кура сатхни улчайдиган асбоблар қуйидаги гурухларга бўлинади: курсатиш ойнаси; калковичли; гидростатик; электрик; радиоизотопли; улғтратовушли; вазнли ва бошқалар.



Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish