Kadrlarni qayta tayyorlash va ularning malakasini

Моно- ва бис-α-аминонитрилларнинг баъзи бир кимёвий 

ўзгаришлари 

Adabiyotlarda    ba’zi  bir    α-aminonitrillar  atsilmahsulotlarining  olinishi 

bo‘yicha  ma’lumotlar keltirilmagan. 

Yuqorida  keltirilgan  α-monoaminonitrilni  atsillash  reaksiyalarini  sirka 

kislota angidridi va benzoy kislota angidridlari bilan olib borildi.  

Reaksiyaga  kirishuvchi  reagentlar  α-aminonitrillar  hamda  kislota 

angidridlari  nisbatini  1:1  mollar  nisbatida  ishlatilganda  monoatsilmahsulot  va 

bunda reaksiya asosan ozod aminoguruhga borishi kuzatildi. 

N-mono(α-sianizopropil)etilendiaminni  sirka  kislota  angidridi  bilan 

reaksiyasini  1:1  mollar  nisbatida  olib  borilganda  mono-atsetilmahsulot  N-atsetil-

N',-(α-sianizopropil)etilendiamin  (XXVIII)  ni  yuqori  unumlarda  hosil  bo‘lishi 

kuzatildi.  

Olingan  natijalarning  tahlili  shuni  ko‘rsatdiki,  sintez  qilib  olingan 

birikmalarning  mass-spektrlarining  tahlili  shuni  ko‘rsatdiki,  molekulasida  aromatik 

halqa 

saqlagan 

birikmalarning 

molekulyar 

ionining 

intensivliga 

boshqa 

aminonitrillarning  molekulyar  ionlarining  intensivligiga  nisbatan  22-28%  oshar 

ekan. 

Reaksiyaga  kirishuvchi  reagentlarni  2:1  mollar  nisbatida  olganimizda 

reaksiya mahsuloti sifatida bis-atsilmahsulot hosil bo‘lishi kuzatildi. 

2.6 – жадвал 

 α-Arilaminofenilatsetonitrillarning ba’zi bir fizik-kimyoviy tavsiflari 

Бирикмалар  Маҳсулот 

унуми, % 

Т

суюқ,

 °С 

R

f

 

Мол. 

оғирлиги

вес 

Брутто формуласи 

XX 

63 

82-84 

0.90 

208 

C

14

H

12

N

2

 

XXI 

68 

108-109 

0.58 

222 

C

15

H

14

N

2

 

XXII 

71 

104-105 

0.64 

222 

C

15

H

14

N

2

 

XXIII 

78 

99-101 

0.89 

238 

C

15

H

14

N

2

0 

---

 

26 

Birinchi holatda reaksiyaning xona haroratida yaxshi borishi kuzatilgan 

bo‘lsa, ikkinchi holatda esa reaksiyani to‘liq va oxirigacha olib borishi uchun 

reaksion  aralashmani  reaksiya  olib  borilayotgan  erituvchining  qaynash 

haroratigacha qizdirish lozim bo‘ladi [103].  

1 1

2 1

H

3

C

C

NHCH

2

CH

2

NH

2

  +  (CH

3

CO)

2

O

CH

3

CN

H

3

C

C

NHCH

2

CH

2

NHCOCH

3

CH

3

CN

H

3

C

C

  NHCH

2

CH

2

NHCOCH

3

CH

3

CN

COCH

3

XXIV

XXV

 

N-mono(α-sianizopropil)etilendiaminni 

sirka 

kislota 

angidridi 

bilan 

reaksiyasini  1:1  mollar  nisbatida  olib  borilganda  mono-atsetilmahsulot  N-atsetil-

N',-(α-sianizopropil)etilendiamin  (XXVIII)  ni  yuqori  unumlarda  hosil  bo‘lishi 

kuzatildi.  Yuqoridagi  olingan  birikmalarning  (XXVI-XXVII)  IQ-spektrida 

aromatik  halqaning  yutilish  spektrlariga  mos  keluvchi  1625-1575  см

-1

,  hamda 

NH- ва CN-guruhlar  yutilish spektrlariga  mos  keluvchi  3320-3360 cм

-1

 и 2220-

2231 cм

-1

  lardagi miqdorlar mavjudligi aniqlandi. 

Ba’zi  bir  aminonitrillarning  sintezida,  ayniqsa  N-  mono(α-

sianizopropil)etilendiaminni  benzoy  kislota  angidridi  bilan  reaksiyasi  ham 

xuddi  uning  sirka  kislota  angidridi  bilan  reaksiyasi  kabi  boradi.  N-mono(α-

sianizopropil)etilendiaminni  sirka  kislota  angidridi  bilan  reaksiyasini  1:2 

mollar  nisbatida  olib  borilganda  mono-atsetilmahsulot  N-bisatsetil-N',-(α-

sianizopropil)etilendiamin  (XXVIII)  ni  yuqori  unumlarda  hosil  bo‘lishi 

kuzatildi (2.7 - tablitsa). 

2.7 – jadval 

N-mono-(α-sianizopropil)etilendiaminni mono- va bis-atsilhosilalarining 

ba’zi bir fizik-kimyoviy tavsiflari 

---

 

27 

Birikmalar 

Mahsulot 

unumi, % 

Т

суюқ,

 °С 

R

f

 

Mol. 

og‘irligi 

Brutto formulasi 

XXIV 

78 

150-152 

0.43 

169 

C

8

H

I5

N

3

0 

XXV 

76 

172-174 

0.62 

211 

C

10

H

17

N

3

O

2

 

XXVI 

75 

161-162 

0.53 

231 

C

13

H

17

N

3

0 

XXVII 

79 

254-256 

0.55 

335 

C

20

H

21

N

3

O

2

 

Reaksiyaga  kirishuvchi  reagentlar  1:1  mollar  nisbatida  olinganda  yuqori 

unumlar  bilan  N-benzoil-N'-(α-sianizopropil)etilendiamin  (XXVI)  hosil  bo‘lishi 

kuzatildi. 

1 1

2 1

H

3

C

C

NHCH

2

CH

2

NH

2

  +  (C

6

H

5

CO)

2

O

CH

3

CN

H

3

C

C

NHCH

2

CH

2

NHCOC

6

H

5

CH

3

CN

XXVI

H

3

C

C

NCH

2

CH

2

NHCOC

6

H

5

CH

3

CN

XXVII

 

Reaksiyaga kirishuvchi reagentlarni  1:2 mollar nisbatida olinganda hamda 

reaksiyani  erituvchining  qaynash  haroratida  olib  borganimizda  yuqori  unumlar 

bilan  N,N'-dibenzoil-N-(α-sianizopropil)etilendiamin  (XXVII)  hosil  bo‘lishi 

aniqlandi.  Yuqoridagi  olingan  birikmalarning  (XXVI-XXVII)  IQ-spektrida 

aromatik  halqaning  yutilish  spektrlariga  mos  keluvchi  1625-1575  см

-1

,  hamda 

NH- ва CN-guruhlar  yutilish spektrlariga  mos  keluvchi  3320-3360 cм

-1

 и 2220-

2231 cм

-1

  lardagi miqdorlar mavjudligi aniqlandi. 

Yuqoridagi  olingan  birikmalarning  (XXVI-XXVII)  IQ-spektrida  aromatik 

halqaning yutilish spektrlariga mos keluvchi 1625-1575 см

-1

, hamda NH- ва CN-

guruhlar  yutilish  spektrlariga  mos  keluvchi  3320-3360  cм

-1

  и  2220-2231  cм

-1

  

lardagi miqdorlar mavjudligi aniqlandi. 

---

 

28 

Ushbu  birikmalarning  Mass-spektrlarida  birikmalarning  molekulyar  ion 

intensivligiga  mos  keluvchi  pikning  yuqori  foizlarda  mavjudligi  kuzatildi. 

Masalan, 

N,N'-dibenzoil-N-(α-sianizopropil)etilendiaminning 

(XXVII) 

molekulyar  ion  pik  intensivligi  m/z  335  bo‘lib  uning  foizlardagi  ulushi  21%  ni 

tashkil etdi. 

N,N'-bis-(α-sianizopropil)etilendiamin  birikmasining  birlamchi  biologik 

faolligini  o‘rganish  natijalari  uning  yuqori  stimulyatorlik  xossasi  mavjudligini 

ko‘rsatdi. 

Shuning uchun uning turli xil hosilalarini olishni maqsad qildik. 

Buning  uchun  biz  N,N'-bis-(α-sianizopropil)etilendiaminni  turli  xil  kislota 

angidridlari bilan reaksiyalarini o‘rgandik. 

Shuni alohida ta’kidlash kerakki, N,N'-bis-(α-sianizopropil)-etilendiaminni 

kislota  angidridlari  bilan  reaksiyalari  natijasida  hosil  bo‘ladigan  birikmaning 

tuzilishi reaksiyaga kirishuvchi birikmalarning mollar nisbatiga bog‘liq bo‘ladi.   

1 1

2 1

H

3

C

C

NH(CH

2

)

2

                            (CH

3

CO)

2

O

CH

3

CN

NH

C

CH

3

 +

CH

3

CN

H

3

C

 C

CN

CH

3

N(CH

2

)

2

NH

COCH

3

C

CH

3

CH

3

CN

XXVIII

H

3

C

C

CN

CH

3

N(CH

2

)

2

N

C

CH

3

C

CH

3

O

CH

3

CN

C

O

CH

3

XXIX

 

Reaksiyaga  kirishuvchi  reagentlarni  1:1  mollar  nisbatida  ishlatilganda 

reaksiya  mahsuloti  sifatida  N-monoatsil  mahsulot  hosil  bo‘lishi,  2:1  mollar 

nisbatida reaksiya olib borilganda esa bis-atsil  mahsulot hosil bo‘lishi kuzatildi. 

N,N'-bis-(α-sianizopropil)etilendiaminni  kislota  angidridlari  bilan  reaksiyalari 

o‘rganishda biz angidridlar sifatida sirka kislota angidrididan foydalandik. 

Shuning uchun reaksiya mahsuloti sifatida N-monoatsetil-N,N'-bis-(α-si-

anizopropil)etilendiamin (XXXII)  hosil bo‘lishi kuzatildi. 

---

 

29 

Reaksiyaga  kirishuvchi  reagentlarni  1:2  mollar  nisbatida  ishlat-ganimizda 

reaksiya  mahsuloti  sifatida  bis-atsetil  mahsulot  N,N'-diatsetil-N,N'-bis-(α-

sianizopropil)etilendiamin  (XXXIII)  hosil  bo‘lishi  kuzatildi.  Har  ikki  holatda  ham 

reaksiya reaksion aralashmaning (erituvchining) qaynash haroratida olib borildi. 

N,N'-bis-(α-sianizopropil)etilendiaminni 

aromatik 

kislota 

angidridlari 

reaksiyalarini o‘rganishda biz aromatik kislota sifatida benzoy kislota angidrididan 

foydalandik. Reaksiyani sirka kislota angidridi bilan olib borganimizdek sharoitda 

olib  bordik  va  bunda  yuqori  unumlar  bilan  (77  %)  N-monobenzoil-N,N'-bis-(α-

sianizopropil)-etilendiamin hosil bo‘lganligi aniqlandi (2.8-jadval). 

2.8 – jadval 

Ba’zi  bir  α-aminonitrillarning  mono-  va  bis-atsil  mahsulotlarning  fizik-

kimyoviy tavsiflari  

B i r i k m a l a r 

 

 

 

 

u n u m i,   % 

Т.

с у ю қ.

 °С 

 

R

f

 

Mol. og‘ir. 

 

 

Brutto formulasi 

XXVIII 

75 

162-164 

0.65 

236 

C

12

H

20

N

4

O 

XXIX 

80 

174-175 

0.78 

278 

C

14

H2

2

N

4

0

2

 

XXX 

77 

150-152 

0.46 

298 

C

17

H

22

N

4

0 

XXXI 

82 

245-247 

0.38 

402 

C

24

H

26

N

4

0

2

 

Reaksiyaga  kirishuvchi  reagentlarni  1:2  mollar  nisbatida  ishlatganimizda 

reaksiya  mahsuloti  sifatida  yuqori  unumlarda  N,N'-dibenzoil-N,N'-bis-(α-

sianizopropil)etilendiamin (XXXI) hosil bo‘lishi kuzatildi. 

1 1

2 1

H

3

C

C

NH(CH

2

)

2

                            (C

6

H

5

CO)

2

O

CH

3

CN

NH

C

CH

3

 +

CH

3

CN

H

3

C

 C

CN

CH

3

N(CH

2

)

2

NH

COC

6

H

5

C

CH

3

CH

3

CN

XXX

H

3

C

C

CN

CH

3

N(CH

2

)

2

N

C

CH

3

C

C

6

H

5

O

CH

3

CN

C

O

C

6

H

5

XXXI

 

---

 

30 

Shunday 

qilib 

N,N'-dibenzoil-N,N'-бис-(α-sianizopropil)-etilendiaminni 

kislota angidridlari bilan (sirka va benzoy) reaksiyalarini monoaminlarga  nisbatan 

qattiq  sharoitlarda  borishi  kuzatildi.  Bu  holatni  biz  nitril  guruhiga  nisbatan  qushni 

holatda  joylashgan  ikkilamchi  aminoguruhning  ozod  amiinoguruhga  nisbatan 

asoslik  darajasining  pastligi  bilan  hamda  CN-guruhyuqoriligi  bilan  tushuntiramiz. 

Shuning  uchun  mono-  va  diatsillash  reaksiyalari  bir  xil  sharoitda  boradi  va 

reaksiyaning  yo‘nalishi  reaksiyaga  kirishayotgan  aminonitril-  kislota  angidridlari 

reagentlarining mollar nisbatiga bog‘liqligi aniqlandi.