К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

1,2. Биосф ера,
атм осф ера,
ли тосф ера
ва гидросф ера
________ ___________
1 4
- f t
www.ziyouz.com kutubxonasi


кдчида унинг табиатга таъсири кам булса, жамият ишлаб чи- 
к,ариш кучлари ривожданган сари унинг таъсири кучайиб, 
дозирги кунда узининг кулами буйича геологик жараёнлар 
таъсирига якднлашмокда. В.И.Вернадскийнинг таъкидлаши- 
ча, Ер биосфераси ноосфера— идрок сфераси булмокда. «Но­
осфера» деганда В.И.Вернадский одамнинг табиатга таъси­
ри натижасида узгарган Ернинг моддий к,обигини тушунган. 
Унинг к,айд этишича, умуман инсоният бакувват геологик куч 
булмокда. Унинг фикри ва фаолияти оддида эркин фикрлов- 
чи инсоният манфаатларида биосферани к,айта куриш маса- 
ласи тобора кдйинлашмокда. Ноосфера сайёрамизда янги 
геологик х,одиса булиб, унда инсон табиий— букж, геологик, 
балки космик жараёнларнинг асосий х,аракатлантирувчиси 
ролида булмокда.
Бир хил топографик, микроикдим, гидрогеологик ва 
биотик шароитли биосферанинг участкаси биогеоценоз 
деб аталади. Биогеоценоз тирик компонентларининг бир­
галикда х,аёт кечириши жараёнида биологик бирлик био­
ценоз х;осил булади.
Биоценоз — кушни худуддан тупроги, сувининг кимё­
вий таркиби, шунингдек бир к,атор физик курсаткичлари 
(денгиз сагхддан баландлиш, куёш радиациясининг дара­
ж аси ва х,.к.) билан фаркданадиган маълум бир худудда 
яшовчи барча турдаги тирик организмлар популяцияси — 
биоценоз деб аталади.
Биоценоз тугрисидаги фанга В.Н.Сукачев катта х д сса 
кушди. Биоценоз таркибига у куйидаги компонентларни 
кушди:
1) усимлик компонента (фитоценоз);
2) хдйвонот компонента (зооценоз);
3) микроорганизмлар;
4) тупрок, ва тупрок,сизот сувлар;
5) биогеоценознинг бопща компонентлари билан узаро
К  -
15
www.ziyouz.com kutubxonasi


таъсир к,илиб, экотоп — атмосф ера (климатоп) ва тупрок, 
(эдафотоп) таркибини х,осил килади.
Инсониятнинг мудим вазиф аси — биогеоценоз рацио- 
нал ривожланишининг шароитини ишлаб чикдш, амалга 
ошириш, фойдаланиш ва сакдаш.
Экология - тирик организмларнинг яшаш шароитлари- 
ни, уларнинг узаро алок,аларини ва яшаш мухдтини ургана- 
диган фан.
Атроф-мухдт инсонга таъсир кдлувчи табиий ва мах­
сус омилларнинг интеграл хрсиласидир, ёки бошк,ача кдлиб 
айтганда «соф» табиат ва инсон яратган мухдт -х,айдалган 
далалар, сунъий боглар ва истирох,ат боглари, сув чик,арил- 
ган чуллар, куритилган боткокдиклар, алохдда иссикдик 
режимли, микроикдимли, сув таъминотли, турли органик 
ва ноорганик моддалар алмашинуви катта булган йирик ша- 
хдрлар.
Планетамиз умумий жонли м оддалар и н и н г 99 %ни усим­
ликлар ташкил к,илади.
Гарчи курукдикнинг 40 % дан камини усимликлар к,опла- 
ган майдонлар ташкил киле а х,ам усимлик массасининг энг 
катга к,исми планетамиз урмонларида тупланган. Йилмобай- 
нида ишлайдиган тирик моддаларнинг энг улкан фабрикаси
— доимо ям-яшил урмонлар, айник,са нам тропиклар (маса­
лан, Бразилияда 1 гектардаги усимлик массаси 17 
mhhftoh

нага етади). Халк,аро комиссиянинг маълумотларига кура, жа- 
х,оннинг йиллик кишлок, хужалик мах,сулоти 6 млрд. тоннани 
ташкил этади.
Урмон к,имматбах,о мах,сулот — ёгоч манбаи, 
шу­
нингдек бошк,а жуда му хдм материаллар ва мах,сулотлар, х,ай- 
вонлар х,аёт кечириши учун мухдт булиб хизмат кдлади. У 
дарёларнинг гидрологик режимини сакдаб туради, тупрок,- 
нинг сув ва шамол эрозиясига дучор булишини олдини ола- 
ди, атмосферадаги кислород балансини тартибга солишда
1
6
-
х
www.ziyouz.com kutubxonasi


фаол агент (асосан азотва кислороддан ташкил топган булиб, 
ер атрофини ураб турувчи к,обикдан иборат) булиб хизмат 
кдлади.
Урмон улкан санитария-гигиеник ва шифобахш ахдми- 
ятга эга. У х,авонинг манфий ионлашишига ва зарарли мик- 
роорганизмларни улдиришга кддир булган учувчи модда­
лар — фитонцидларнинг ажралишига кулай шароит ярата- 
ди. Урмоннинг эстетик ахдмияги х,ам катта.
Урмон ерларнинг рекультивациясида х,ам к а п ’а рол 
уйнайди. Тепаликларга айланган куплаб ер участкалари 
(масалан, очик,усулда кумир к,азиб олингандан кейин) ян- 
гидан тикланиш и, рекультивацияланиш и мумкин. Ш у 
мак,садда тепаликлар текисланиб, уларга дарахтлар ущ а- 
зилади.
Ташкд мухдтга ва инсоннинг яшаш шароитини яхши- 
лашга ижобий таъсир курсатиб, урмоннинг узи хдмояга 
мух,тож. Масалан, урмонларни кесиш окдбатида ер курра- 
сининг яшил к,атлами узлуксиз к,иск,армокда. 
Урмонлар 
устирилганига нисбатан купрок, кесилмокда. Бу селлар ва 
довуллар, сув тошкднлари, хдво ифлосланишлари йулида гов- 
ларнинг камайишига олиб келмокда. Усимликлар хдвонинг 
ифлосланишларига жуда сезгир, айник,са, олгингугурт икки 
оксиди (диоксид), водород фторид ва водород хлорид ка- 
биларга, улар табиий экосистемада гургун узгаришлар пай­
до кдлади.
Дам олувчилар ва сайёхдар окдми купайган сари урмон 
худудларига купрок, шикает етказилмокда (пайх;онлаш, гул- 
ханлар ёкдш, шовкдн ва х,.к.).
Урмон хужаликларида усимликларни хдмоялаш учун 
урмоннинг санитария хрлатини назорат кдлиш хизмати мав­
жуд: агротехник ишлар, шунингдек урмон ресурсларини 
тиклаш, ёнгинларнинг олдини олиш ва бопщалар, рекреаци- 
он фойдаланиш тартибга солинади (яъни табиий комплекс-

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish