К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

j f
ю з
www.ziyouz.com kutubxonasi


нида цехларда х,авога киши организмига зарарли булган газ, 
чанг бошк,а моддалар ажралиб чикдди. Киши бундай х,аво- 
дан нафас олганда юкрри нафас йуллари кдчийди ва киши 
узи хохдамаган х,олда юзаки нафас олади, бу эса упка фао- 
лиятига салбий таъсир кдлади ва турли касалликларни кел- 
тириб чикдради.
Цехларда чангларнинг мавжудлиги куз шиллик, парда- 
ларини кдчиштириб коньюктивит касаллигини келтириб 
чикдради. Бундан тапщари чанг заррачалари туберкулёз та- 
ёк,чаларини ва зарарли бактерияларни ташувчи воситадир. 
У лампалар устига утириб, цехдаги ёругликни камайтира- 
ди, бу эса ишчилар фаолиятига ва соглигига таъсир кдлади.
Киши организмига таъсири буйича зарарли моддалар 4 
синфга булинади: 1-синф — фавкулодда хавфли; 2-синф — 
юк,ори даражада хавфли; 3-синф — муътадил хавфтш; 4- 
синф — кам даражада хавфли.
Цехдан, шамоллатиш системаси орк,али суриб олинган 
х,аво атмосферага чик,ариб юборишдан олдин зарарли мод- 
далардан тозаланади, рециркуляция учун цехга к,айта юбо- 
риладиган давода зарарли модда\арнинг микдори 0,3 ЙКБК 
дан ошмасу\иги керак.
Енгил саноат корхоналари 
цехларида толали, кимёвий 
зарарли газлар ажралиб чик,а- 
ди. Бу зарарли моддалар иш­
чилар физиологиясига таъсир 
кдлиб, организмни зах,арлани- 
шига олиб келиши мумкин.
Енгил саноатда, айник,са, унинг бошлангич жараёнлари- 
да энг куп тарк,алган зарарли модда — чангдир. У х,амма 
ишлаб чик,ариш цехларида х,амда корхона худудида атмос- 
ферада узок, вак,т кунмай, учиб юриши мумкин.
/■
3.2. Х,аводаги
чангни улчаш
у су л л ар и
1 0 4 - f t
www.ziyouz.com kutubxonasi


Чанг заррачалари таркибига кура органик ва минерал 
кдсмлардан иборат. Бунда унинг асосий к,исмини органик 
модда булмиш тола ва унинг булакчалари ташкил кдлади. У 
мураккаб таркибли булиб, турли шакл ва катгаликларда уч- 
райди.
Чангга гигиеник бах,о берилганда унинг таркиби асосий 
рол уйнайди. Унинг органик кдсми целлюлозадан ташкил 
топган булиб, у организмга захдрли таъсир кдлмайди, ле- 
кин уларда 

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish