К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

2 0 4 - fc
www.ziyouz.com kutubxonasi


риш учун сирт таранглигини камайтириш мак,садида иш- 
к,орли моддалар кушилади. Бу тадбир сув сарф ини 2-2,5 мар­
та ва ут учириш вак,тини 20-30 ф оизга камайтиради. Кенг 
тарк,алган хулловчи моддалардан бири О П -1 сувга огарлиги 
буйича 3,5-4 микдорида кушилади. Пахта толаларини учи- 
ришда "некал" НВ хулловчиси 0,7-0,8 (огарлиги буйича) мик,- 
дорида кулланилади.
Сунгги пайтларда сув неф т мах,сулотларини х,ам учи- 
ришда ишлатилмокда. Ёнгин булаётган ю заларга сув майда 
заррачалар холида сепилади. Бу майда томчилар (0,1-0,5 мм 
катталикдаги) тезда бугланади ва бут ёнаётган суюкдик юза- 
сини к,амраб олиб кислородни утказмайди.
Ш унингдек, сув охирги пайтларда ут учириш да кенг 
к,улланилаётган х,аво-механик купик х,осил к,илишда х,ам 
ишлатилади.
Катта босим остида ут учириш ичаклари стволидан оти- 
либ чик,аётган узлуксиз сув окими газ алангаси тилини узиб 
юборишда ва шу билан утни учиришда ишлатилади.
Ут учириш да сувнинг салбий хусусиятларидан бири 
унинг электр токини утказувчанлигидир. Бу кучланиш ос­
тида булган ускуналарни учириш имконини бермайди. Бун- 
дан ташк,ари, сув айрим моддалар (калий, натрий) билан 
химиявий реакцияга кириш иб парчаланади. Парчаланиш 
натижасида ажралиб чик,адиган водород портлаши мумкин, 
кислород эса ёниш ни кучайтиради. Шунингдек, сув билан 
кат^ьций карбидини х,ам учириб булмайди, чунки унга сув 
текканда ёнувчи газ-ацетилен аж ралиб чикдди.
К арбонат ангидрид гази. Бу газни ёнгин чикдан зо- 
нага йуналтириш натиж асида у ердаги хавонинг таркибида 
кислород микдорини камайтириш орк,али ёнганни учиришга 
эришилган. Бу газ ёнмайди. Агар х,аводаги кислород микдо­
рини 15 ф оизгача туш ириш га эш ирилса, ёнгин мавж уд 
булиш имкони йук,олади. Карбонат ангидрид гази ёнгин учо-
2 0 5
www.ziyouz.com kutubxonasi


ДААДАААААДАД
FHra газ х,олатида, х,амда суюлтирилган карбонат ангидрид- 
ли ут учиргич х,олатида берилиши мумкин. Суюлтирилган 
карбонат ангидридли 5т учиргичда у х,аво билан реакцияга 
кириш иб минус 70°С хдроратли к,орсимон модда х.осилкдл.а- 
ди, бу ёнаётган буюмлар ю засини яхши совутади.
И нерт газлар. Ёнгинни учириш да инерт газлар — азот 
ва аргон газлари х,ам ишлатилади. Улар х,ам карбонат ан ­
гидрид гази сингари х,аводаги кислород микдорини камай- 
тиради ва бу ёнгинни учириш га олиб келади. Бу газлар кар ­
бонат ангидрид газичалик самарали эмас.
Тутун газлари. Тутун газлари да ки слород м и кдори
хдводагидан бирмунча кам булиб, тахминан 18-19 ф оизни 
ташкил кдлади. Бу газлар охиригача ёндирилса, ундаги кис­
лород микдорини 5-6 фоизгача туш ириш мумкин. Бундай 
газлар ёнгинни учиришда бемалол кулланилиши мумкин. Ут 
учириш техникасида самолёгларнинг уз иш муддатини ута- 
ётган реактив двигателларини ишлатиш х,ам йулга куйил- 
ган. Булар ут учириш машиналарига урнатилади ва тутун 
газлари сув ок,ими билан бирга ёнгин ю заларига берилади.
Ингибиторлар. Галлоидланган углеводдар ёниш реак- 
циясига кимёвий сусайтиргич орк,али таъсир курсатиб ён ­
гинни гухтатади. Булар инерт газларга нисбатан анча сама- 
ралидир. Бу мак,садда бромли этил, бромил этилен, дибром- 
тетрафторэтан (фреон 114 B.J лар ишлатилади. Ф реон сув 
бугага нисбатан 20 марта, углерод оксидига нисбатан 12 мар­
та самаралирокдир. Галлоидланган утлеводлар чугланган 
пахта хом аш ёси ва толасини учиришда, айник,са к,ул кела­
ди. Улар электр токини угказмайди ва совук, х,авода музлаб 
к,олмайдн Уларнинг кенг кулланилишига кдмматлиги туекдн 
булиб турипти. Бундан ташк,ари, к,айнаш хдроратининг па- 
стлиги (38°-98°С) ва учувчанлиги очик, жойлардаги ёнгин- 
ларни учиришда куллашга монелик к,илади.
К укунли б и р и к м ал ар . Улар ён а ё тга н газл ар енгил

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish