К. Онуниятлари укиш усиш демакдир


Йигирма туртта олтин коида



Download 6,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/120
Sana23.02.2022
Hajmi6,4 Mb.
#140451
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   120
Bog'liq
@biznes kitob bodo shefer

Йигирма туртта олтин коида
Хуйида хукмингизга хавола этилаётган коидалар 
хаётий фаолиятингизда мухим урин тутади. Сиз уларни 
хаётда куллаб, инсонлар мехр-мухаббатига сазовор 
буласиз. Доимо хисоб ракамингиз тулиб-тошади.
1. Кишиларни куллаб-кувватлаш, маъкуллаш имкони- 
ятларидан яхши фойдаланинг. Арзимаган ютуклари учун 
хам рагбатлантириб туринг. Рагбат куёшнинг ёкимли 
нуридай таъсир этади кишига. Усиш рагбат-мактов 
билан булади. Мактов хеч качон куплик килмайди.
2. Одамларга уз шахсиятларини саклаб колишларига 
имконият беринг. Хеч кимни ранжитманг ва пастга 
урманг. Узгалар хатосига кизикиб кетманг.
3. Кузма-куз сузлашганда доимо самимий булинг. Сиз 
узингизга макбул булмаган киши билан учрашиб 
колсангиз, яхшиси, индаманг.
4. Одамларни эътибор билан кузатинг. Шунда тез 
орада яхши инсонларни таниб оласиз. Уларга сизнинг 
мактовингиз хеч качон хушомад булиб туюлмайди.
5. ХаР доим кишиларда олижаноблик хисларини 
уйготишга интилинг. ХаР бир инсон узи, хулки, 
фазилати хакида яхши сузлар эшитгиси келади. Сиз 
одамларни яхши сифатлари билан кадрланг. Улар бор
149


кучлари билан мехнат килишга интиладилар. Мактов 
хам тарбия воситасидир.
6. Одамларни иложи борича камрок танкид килинг. 
Танбех бериш, купчилик олдида изза килиш, узингизни 
рахбар эканлигингизни билдириб, курсатиб куйишга 
булган иштиёк - кул остингиздагиларга малол келади. 
Хатто, нафратланадилар. Сиз унинг хатоларини самимий 
тарзда бир бор курсатиб куйинг, ёрдам беринг. Хеч 
качон ёзма равишда хеч кимни танкид килишга 
киришманг.
7. Инсонларга узларини ким эканликларини яхШи 
билиб олишларига имкон беринг. Уларнинг шахсияти- 
даги макбул харакатлар ва фазилатларни чин дилдан 
эътироф этинг.
8. Сиз хатога йул куйдингизми - кечирим суранг. Сиз 
аллакимларни хатонгиз учун айблашга асло уринманг.
9. Сиз одамларга фармонбозлик, буйруквозлик урнига 
таклиф тарикасида мурожаат этишга харакат килинг. 
Шунда хаммани узингизга жалб эта оласиз.
10. Баъзан ходимлар норозилик билан дагал муноса­
батда булиши мумкин. Сиз бу холатни хушёрлик билан 
кузатиб, сабабларини аникланг ва чора куринг. Купинча 
бундай 
холат 
етишмовчилик, 
ёрдамга 
мухтожлик 
окибатида келиб чикишини унутиб куйманг.
11. Одамлар уртасида камрок сузланг. Бошкалар уз 
фикрларини тула айтиб олишларига имкон беринг. Яхши 
тингловчи булишга харакат килинг.
12. Яхши гоя ким томонидан биринчи булиб 
айтилганининг ахамияти йук. Сиз одамларни яхши фикр- 
мулохаза, таклиф айнан уларга тегишли эканлигига 
ишонтириб, миннатдорчилик изхор этинг.
13. Сузлаётган киши нохак булса хам гапини булмай, 
охиригача 
эшитинг. 
Уларни 
охиригача 
тингламас 
экансиз, барибир улар сизга кулок солишмайди.
14. Сиз кишиларни бошкалар нуктаи назаридан 
бахолашга харакат килиб куринг. Доимо улар хулк-
150


атворини тахдил этиб, нималарга кизикишини хисобга 
олиб боринг. Дамма нарсани тугри кабул килиб тушуна- 
диган кишиларни айни вактда кечириш хам мумкин.
15. Узингизнинг хак эканлигингизни исбот килишга 
хеч качон уринманг. ХаР канча билимдон булсангиз хам 
узингизни босинг.
16. Инсонларга тез-тез турли хадя-тухфалар килиб 
туринг. Бунинг учун бирор тантана ёки байрамни кутиб 
туриш шарт эмас. 
Совгалар кандай хажмга эга 
булишидан катъий назар, бериё, таъмасиз булсин. Ишга 
ижодий ёндашинг. Инсонларга шодлик бахш эгинг. ХаР 
бир ходим узича сизнинг гамхурлигингизни хис килиб 
турсин. Уни уйлаётганингизни сезсин.
17. Агар сизга бирор масала юзасидан эътироз 
билдиришса, туйгуларингизни жиловлаб, аччикланманг. 
Аввал о, инсонни яхшилаб тингланг. Унинг маъкул 
келган фикрини тутинг-да, эътироф этинг. Узингизга 
танкидий 
бахо 
беринг. 
Сухбатдошингизга 
унинг 
таклифини 
уйлаб 
куришингизни 
айтиб, 
ташаккур 
билдиринг.
18. Одамларга, уларнинг манфаатларини кузлаш ва 
химоя этиш - уз манфаатларини хам химоялаш 
демакдир. Уларга хар доим ёрдам кулини чузишга тайёр 
эканлигингизни намоён этинг.
19. Самимий табассум килинг. Сизнинг табассумин- 
гизга хеч ким мухтож эмас. Балки бошкалар табассум 
билан бокишни хохламас. Сиз эса бундай хатога йул 
куйманг.
20. Кишига мурожаат этаётганингизда унинг исми- 
шарифини тула айтинг. Бу унга нисбатан хурматингиз- 
нинг очик белгисидир. Фалон-пистон, деб камситиш 
одобдан эмас. ХаР бир кишига уз номини бошкалар 
томонидан эшитиш жуда ёкимли хисобланади.
21. Бошкалар кузига осойишта бокиб, нима демокчи 
эканлигини, 
нимага 
мухтожлигини 
укиб 
олишга 
интилинг.
151


22. Сиз юзма-юзми, телефондами шундай муомала 
килингки, сухбатдошингизнинг сиёки очилиб, кайфияти 
яхшиланиб кетсин. Самимиятингиз учун унинг шахсан 
сизга, 
корхонангизга 
ва 
бошка 
ходимларингизга 
нисбатан хурмат-эхтироми кутарилсин.
23. Кечиримли булинг. Кекчи, аразчи, касоскор 
холатда муштни тугманг.
24. Атрофингиздагиларнинг ишончини суиистеъмол 
килманг.
Юкоридаги коидаларни тула камраб олиш ва куллаш 
осон кечмайди. Аммо иш юзасидан купинча бундай 
холатлар руй бериб туриши маълум.
Биз ким билан, качон, каерда, нима учун, кандай 
холатда мулокотга киришар эканмиз, коидалар хам 
аскотади. Уни куллаб, янада самаралирок, таъсирчан ва 
даъваткор усуллар билан мустахкамланг. Бу коидалар 
замирида шахсиятимиз хам такомиллашади. Иродамиз 
чиникади, хурмат-эхтиром козонамиз.
Саломга яраш а алик
Агар биз атрофимиздаги кишилардан доимо норози 
холда яшасак, аникки, айб уларда эмас, узимиздадир. 
Бегараз вокелик мавжуд эмас. Дунё шундай. Хдмма гап -
биз уни кандай тасаввур килишимизга боглик. Биз бирор 
инсон хсщиба ичимизда щндай фикрда булсак, уни шу 
куринишда щ бул циламиз.
Одамларга чин дилдан ва мухаббат билан карашнинг 
куйидаги йуллари мавжуд:
Биринчидан, биз узимизни яхши билишимиз лозим. 
Узимизни хурмат кила бил сак, бошкаларнинг хам 
иззатини жойига куя оламиз.
Иккинчидан, биз атрофимиздагиларни хаддан таш­
кари ков-ков килишга, текширишга тушиб кетмасли- 
гимиз керак. Биз гулнинг таркибий кисмларини узиб ола 
бошласак, унинг гузаллигига путур етказамиз.
152


Учинчидан, биз хамиша энг яхши кишилар даврасида 
булишимиз лозим. Баъзилар уз якинлари, танишларини 
пастга уриб, камситишдан рохат оладилар. Холис бахо 
беришни истамайдилар. Бундайлар хамма вахт, хамма 
жойда топилади. Биз таъбир жоиз булса, уларнинг 
терисини шилиб, суягига етказишга интилсак, улар 
даврасидаги хато ва ожизликларни хис этамиз. Бундай 
холда гуё олам адолатсизлик ва хатоларга тулиб 
кетгандай туюлади. Биз танлашда адашмаслигимиз талаб 
этилади. Халкда, “Сен инсонга кандай карасанг, узингда 
хам шуни курасан”, “Нурни курсанг - нурга айланасан, 
боткокликни курсанг, узинг хам шундайсан”, каби доно 
хикматлар мавжуд. Бинобарин биз узимизни билишимиз, 
яхши томонга узгариб, усишимиз керак.

Download 6,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   120




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish